Demencija ne može da se izliječi, ali može da se uspori

Iako bi mnogi bar potajno želeli da žive znatno duže nego što traje prosečan životni vek (a u Srbiji je to 75 godina), decenija ili dve "pride" dobro bi nam došle, pod uslovom da je mentalno i fizičko zdravlje relativno dobro, ali duboka starost nam se, uglavnom, ipak ne bi mnogo dopala. Jer, ako bismo živeli 120 godina, svima bi nam "Alchajmer" zakucao na vrata, uvereni su naučnici.

  • Magazin
  • Zdravlje


U svetu od Alchajmerove demencije boluje oko 25 miliona ljudi, a broj dementnih bi, upozoravaju naučnici, za dve decenije mogao da se udvostruči. Nezvanični podaci pokazuju da u Srbiji ima od 80.000 do 200.000 obolelih.

Ako je uopšte za utehu, bolest najčešće počinje posle 65. godine, ali neretko može da se pojavi i kod mlađih. Razvija se postepeno i nema kod svih istu progresiju. Oboleli se u početku uglavnom ne sećaju događaja iz skorije prošlosti. To se najčešće povezuje sa starenjem, pa se ne traži pomoć lekara.

Zaboravnost je prvi znak Alchajmerove bolesti, ali ona, nije uvek obavezno znak bolesti. Ako se ne pogoršava u toku godine dana i ne dovodi do smetnji u svakodnevnom životu, onda verovatno nije u pitanju Alchajmerova bolest.

U praksi se, međutim, često dešava da se simptomi demencije ne uoče na vreme, jer se zaboravnost pripisuje starenju, pa onda pacijenti zakasne sa terapijom, koja je i najefikasnija u ranoj fazi bolesti.

Stručnjaci zato upozoravaju da je rana dijagnostika važna za uspešnu kontrolu i usporenje progresije bolesti, ali ne postoji poseban, jedinstven test kojim se može otkriti ova bolest.

Dijagnoza svih demencija, pa i Alchajmerove demencije postavlja se na osnovu podataka koji se dobiju od bolesnika u ranom stadijumu bolesti ili od njegovih najbližih.

Radi se telesni pregled, uglavnom i laboratorijske analize, zatim neurološki-psihijatrijski pregled, često i dopunski neuroradiološki pregledi kao što su CT, odnosno skener mozga, magnetna rezonancija mozga, PET skener, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i mozga...

Stručnjaci za ovu oblast često koriste i testove mentalnog stanja kojima se procenjuje pamćenje, sposobnost rešavanja jednostavnih zadataka i druge mentalne sposobnosti.

Sve je to važno kad se sumnja na ovu vrstu demencije u prvom stadijumu bolesti, dok još lekovima može da se uspori i za neko vreme odloži napredak bolesti koja inače ne može da se izleči.
O Alchajmerovoj demenciji ni moderna medicina ne zna dovoljno, ali je poznato da posle 65. godine od ove demencije oboleva pet odsto populacije, a posle 80. godine čak 20 do 30 odsto.

Tri stadijuma

Alchajmerova demencija s vremenom napreduje i razlikuju se tri stadijuma bolesti:

Prvi: to je blagi ili početni oblik, a karakterišu ga oštećeno pamćenje i sećanje za nedavne događaje, oštećena je orijentacija u prostoru, oboleli ima problema i u komunikaciji, teško pronalazi odgovarajuće reči.

Drugi: ovo je umereni stadijum bolesti kad se smetnje u govoru pogoršavaju, oboleli se već teško brine sam o sebi, ima problema da kontroliše pražnjenje... U ovom stadijumu bolesti može da se dogodi da zaboravi veštine koje je dotad znao, od onih jednostavnih da se obuče ili skuva obrok, do toga da ne može da se vrati kući jer se izgubi u prostoru.

Treći: to je najteži oblik demencije u kojem oboleli ne prepoznaje ni svoje najbliže.

B 92
foto:interent

KOMENTARI1
POŠALJITE PORUKU

Clanak je prilicno los

10.10.2017 12:20

Napisala ga je osoba na osnovu malo citanja. Npr. ni slova o vaskularnoj demenciji koja je i najrasprostranija. Osoba u vecini slucajeva nema Azeimer. Moze da se uspori tako da uvijek ima clan porodice blizu. Moze da se i ubrza ako se osoba izlaze stresu. Pamcenje oscilira i brise se sve neprijatno. Vazno je ne uznemiravati osobu. Tesko je objasniti da bolesnik ne zeli da vidi nekog. Nema odgovora na zasto.

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.