BiH: Svako četvrto dijete gojazno

Prema istraživanju koje su proveli Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade i Ministarstvo zdravlja Kantona Sarajevo, 22,2 odsto sarajevskih srednjoškolaca je gojazno.

Bosna i Hercegovina 21.08.2017 | 08:45 Istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 7.644 učenika, od kojih čak 1.700 ima ovaj zdravstveni problem.

Imuni sistem

Rezultati istraživanja pokazali su da je postotak gojaznosti veći kod učenika, odnosno njih 944 od 3.790 ili 24,9 odsto je gojazno ili ima povećanu telesnu masu. S druge strane, od 3.854 učenice, povećanu telesnu masu ili gojaznost ima ih 756.

Slična je situacija i u drugim delovima BiH, a sa problemom gojaznosti susreću se i deca mlađe dobi, upozoravaju lekari.

Nutricionista Amela Ivković-O'Reilly kazala je da je ovakav podatak uopšte ne iznenađuje te da je konzistentan s ukupnom gojaznom populacijom dece u BiH, a ne samo u Kantonu Sarajevo.

"Ovo znači da je svako četvrto dete u BiH gojazno, što znači da ta deca nisu promenila svoje navike pa se danas radi o gojaznim srednjoškolcima. To su deca koja su u razvoju i to su njima najbitnije godine, tad se gradi hormonalni i imuni sistem organizma, dakle nešto na čemu se zasniva zdravlje do kraja života", istaknula je Ivković-O'Reilly, piše Avaz.

Dodala je da smatra kako se u rešavanje ovog problema treba uključiti celo društvo te da svi imamo odgovornost.

Već zakasnili

"Za borbu je potrebna šira platforma, koja će uključivati medije, zdravstvene radnike i prosvetu. Inače, ovo je izuzetno ozbiljan problem, jer ti srednjoškolci stasaju u gojazne odrasle osobe, koje će, ako ga već nemaju, za nekoliko godina razviti dijabetes ili neke druge autoimune bolesti. Dakle, oni će do kraja svog života biti na lekovima i od mladih ljudi koji bi nama trebali plaćati penzije, pretvoriće se u teret za društvo i zdravstveni sistem", naglasila je Ivković-O'Reilly.

Prema njenim rečima, u jednu ruku, već smo zakasnili da se uhvatimo ukoštac s ovim problemom, ali još ima nade.

Prethodne generacije nisu imale toliko stresa

"Ovo nije nešto što se dešava samo u srednjim školama u Sarajevu nego je to pošast modernog sveta i to je odraz nekvalitetne hrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i velike količine stresa tako da deca sve manje i manje stavljaju akcent na zdravu ishranu. Deca sve više sede i pod velikom su stresom, jer mi nemamo način kako da ih naučimo da se oni s tim nose. Prethodne generacije nisu imale toliko stresa u životu, jer su živeli u drugačijem društvenom sistemu", smatra Ivković-O'Reilly.

Problem je i pothranjenost

Istraživanje je pokazalo i da u sarajevskim srednjim školama postoji i veliki broj pothranjenih učenika, tačnije njih 3.206. Između ostalog, utvrđeno je i da svako treće dete ima poremećaj pothranjenosti, čak 31,4 odsto, što je izuzetno zabrinjavajuće.

U istraživanju se navodi da je među srednjoškolcima zabeleženo da čak 49,3 posto dece ima poremećaj pothranjenosti.

(Avaz.ba)