Analiza: Zvezda, Krasnodar, Johan Krojf i Pižon Petrović...

Bogati, zaplačite! Uoči današnjeg prve utakmice (19 časova) plej-of runde kvalifikacija za Ligu Evrope sve je na strani Krasnodara. . . Međutim ima jedna kvaka koja kaže - Zvezda može da postane Krasnodar, ali Krasnodar nikada ne može da postane Zvezda.

Fudbal 17.08.2017 | 18:00 Nije vreme za romantične priče, niti za još romantičnije poveznice o tome kako je sve bilo drugačije u nekoj ranijoj epohi. Sve, ili skoro sve je na strani Krasnodara uoči dvomeča plej-of runde kvalifikacija za Ligu Evrope protiv srpskog vicešampiona Crvene zvezde. Suvi kvalitet, širina igračkog kadra, osnovni i sekundarni uslovi, pa i taj budždet kao mirođija u svakoj čorbi modernog fudbala... I šta sad? Da li tu treba da stoji tačka, da se prekine priča? Da li treba da se jedan dvomeč završi pre nego što je počeo uz konstataciju siromašnijeg da nije ta klasa?

Treba li Crvena zvezda gledajući paradu glamura na Krasnodar Areni (suštu suprotnost od komunističkih bulevera grada domaćina), posmatrajući valjanje u luksuzu krasnodarske dečice u supermodernom kampu za omladinsku školu da podigne ruke u znak predaje? Da se prisete da su poslednji meč na svom terenu odigrali na običnoj livadi?

Dobro, ponovićemo, sve je na strani Krasnodara, ali postoji jedna kvaka. Možda se u kancelarijama Crvene zvezde zapatila memla lošeg poslovanja i problema u organizaciji - traje to duže od decenije - verovatno je prašina pokrila arhive slavnih dana, međutim jedna bitna stvar razdvaja ova dva kluba, kao i dva aktuelna tima. Crvena zvezda u bližoj budućnosti može da postane Krasnodar (teško, ali može), ali Krasnodar nikada dok je sveta i zemaljske kugle ne može da postane Crvena zvezda.

Ne radi se samo o činjenici da je četvrtoplasirani tim ruskog prvenstva prošle sezone iznikao tek 2008. godine iz inkubatora trgovinskog magnata Sergeja Galickog (suštinski - tajkuna). Taj multimilioner pažljivo je postavljao ciglu po ciglu, svoje trgovinske moći uspešno je implemetirao u fudbalski svet, ne želeći da glumi pijanog bogataša. Ipak i taj celokupan raj, kako izgleda Krasnodar, na prvi pogled ima svoje mane... Vidi se to i po izdanjima ruskih medija gde su dešavanja iz tabora Zvezdinog rivala svedena na statističku grešku. Ne izaziva interesovanje Krasnodar, niti izaziva bilo kakve emocije.

Klub je od 2008. godine pobeđivao Fenerbahče, Nicu, Borusiju iz Dortmunda, PAOK, Everton... Ali kao da suštinski nije srećan, kao da mu za sreću mnogo treba, kao da još traga za identitetom i originalnošću. Kao da je tek u pubertetu i da ne zna na koju će stranu. Da li da uživa u bogastvu koju je dobio spletom okolnosti ili da težim putem postane prepoznatljivi. Namerno, ne kažemo - uspešniji. Krasnodar je jak kao zemlja, ali to je samo jedan od klubova iz istočne Evrope koji se nalazi pod šapom bogatog gazde. A kada ste "jedan od" vi ste samo broj, suva statistika. Nekad se javi, nekada ne stane.

Niko to ovde neće izgovoriti baš naglas, više će vam reći u poverenju da gazda Galickiima u životu samo jednu neostvarenu želju - da za ovaj klub igraju deca rođena u ovoj regiji. Zbog toga je napravio La Masiju istočne Evrope, regrutovao 12.000 klinaca, angažovao najbolje trenere i ponudio im od ptice mleka...

Međutim, sadašnjost Krasnodara su skupoceni stranci predvođeni BrazilcemVandersonom, zatim kapitenom Grankvistom, motorom ekipe Čarlsom Kaboreom... I da prođu ovde im niko ruku neće stegnuti i čestitati. Reći će da je sve to normalno i da su samo jedna u nizu generacija koja se domogla grupne faze. Dakle, nikakvu sreću neće da proizvede eventaulna pobeda nad Crvenom zvezdom.

A šta imamo na drugoj strani?

Ekipu u pozitivnom momentu, sa zvanjem blagog autsajdera. Generaciju koju će, između ostalog, sigurno pamtiti po skidanju prokletstva Čeha i metlanju Sparte iz Praga. Ekipa koju trenutno svi tapšu po ramenu i uporno ponavljaju: "Sad je vreme"!

Imamo ekipu kojoj za sreću malo treba!

Taj zvezdani momenat iz dvomeča protiv češkog velikana može dobrano da pogura ekipu Vladana Milojevića da još jednog vrednog skalpa. Pored toga što će morati da do maksimuma ispoštuju principe sopstvenog šefa (disciplina na terenu do iznemoglosti), crveno-belima će biti potrebna još jedna referenca. Ona koju su pokazali u Pragu. Da taj podatak - ako je neko skuplji automatski ne podrazumeva da će baš na današnji dan od 19 do 21 čas biti bolji... Crveno-beli moraju da izađu na teren bez ikakvih stega i predubeđenja da su slabiji. Kada im se u podsvesti pojave misli o tržišnoj vrednosti Krasnodara - igračima sjajnih biografija - neka se prešaltaju na drugu stranu.

A na toj drugoj strani je i epska, gotovo milenijumska misao, Johana Krojfa:

"Ne znam šta u fudbalu znači novac, nikada nisam video da džak para uzme loptu i postigne gol".

Na toj drugoj strani je i svedočenje legende Crvene zvezde Vladimira Petrovića Pižonakoja se uvek priseća predigre meča sa Realom. Situacija je bila slična ovoj. Došli su bogati Madriđani i osetili moć gologuzog dečaka sa prašnjavih lionskih ulica.

"Na meč protiv Reala došao sam tramvajem. Imao sam na sebi neke bermudice, ishabane od pranja. Gledao sam u svoje mršave noge i razmišljao kako ću ja ovakav da igram protiv Reala. Na sastanku su mi dali žute kopačke i Realu sam to veče zabio dva komada. Driblao sam igrače Reala radi štosa, što je Miljanića iznerviralo, pa je poslao pomoćnog trenera da mi kaže da se ne ponašam kao mangup. Navijači su ga gađali kamenjem i vikali: Pusti dečka da ih vrti na petoparcu. Prvi put sam postao fudbalski heroj Marakane i kao najbolji igrač utakmice dobio zlatni sat darvil.“

Na toj drugoj strani je i čista životna filozofija - možda su je izmislili i siromašni - da se sreća ne kupuje. I da je crveno-belima za kompletnu histeriju potrebno samo malo da umoče noge u grupnu fazu Lige Evrope. Pa nek i tamo budu samo dobar sparing partner. Moraju da znaju da je bilo potrebno samo 90 dobrih minuta protiv Sparte, pa da dečačići u pantalonicama kojima je lopta do kolena, ne hajući za beogradsku vrelinu, ceo bogovetni dan ponavljaju: "Ja ću da budem Kanga, ti budi Boaći. Ja ću tebi da guram loptu kad god mogu. Ti ćeš meni da odigravaš povratne". Toga u Krasnodaru nema, niti će ikad biti, kao što ni Krasnodar nikada neće postati Crvena zvezda.

Takvim razmišljanjima igrači Crvene zvezde imaju šansu da nateraju suze na oči bogatima. Jeste teško, ali nije neostvarivo. Potrebno je da crveno-beli budu za nijansu ili dve bolji nego u Pragu, da Kanga, Boaći imaju još samo jedan ili dva dobra dana, daLe Talek pokaže da je sposoban da odmeni Jovičića i da Vladan Milojević posleStramačonija na ražanja stavi Igora Šalimova. Ovde, isto tako tiho, o njemu pričaju da je samo jedan običan profesor fizičkog.

I bogati plaču, zar ne?

Izvor: mozzartsport