Bol zbog džepova na crijevu

Neredovno pražnjenje može da dovede do divertikuloze. U divertikulima zaostaje stolica, zbog čega dolazi do prekomernog razmnožavanja bakterija, a samim tim i do upale sluznice.

Zdravlje 21.07.2017 | 20:44 Ko izbegava čorbastu i vlaknastu hranu i ima česte zatvore, rizikuje da dobije divertikulozu debelog creva, odnosno taloženje hrane u "džepovima" na debelom crevu. Divertikuloza dugo može da se razvija, i s vremenom izaziva simptome poput nadimanja, grčeva, tupih ili oštrih bolova u stomaku, naizmenično dijareje i zatvor...

Kada se creva ne prazne redovno, zbog nedovoljnog unošenja vlaknastih namirnica, dolazi do porasta unutrašnjeg pritiska i oštećenja sluznice na mestu ulaska krvnih sudova u zid creva i nastanka divertikuluma. Ove kesice se sastoje samo iz sluznice i podsluznice i u njima praktično nema peristaltike creva zbog čega u njima zaostaje stolica najčešće u vidu loptica, pa pacijenti često kažu da imaju "klikerastu" ili "brabonjastu" stolicu.

Prema rečima pukovnika dr Nenada Perišića, iz Vojnomedicinske akademije, pacijenti se često žale na osećaj nadimanja, zatvor, a ponekad i na grčeve u stomaku i učestale kašaste stolice.

''Problem je u tome što u divertikulima zaostaje stolica, zbog čega dolazi do prekomernog razmnožavanja bakterija, a samim tim i do upale sluznice'', objašnjava pukovnik Perišić.

Divertikuloza se retko javlja kod osoba mlađih od 40 godina, a njena učestalost raste u starijoj populaciji. Oko 70 odsto pacijenata sa divertikulozom je bez tegoba. U oko 25 odsto slučajeva javlja se upala divertikula, a kod 15 odsto krvarenje, kao posledica upale sluznice i erozije krvnog suda u zidu divertikuluma.

Većina pacijenata se javi gastroenterologu tek kada dođe do upale, gde se u najvećem broju slučajeva utvrdi divertikuloza. Retko, ovi džepići na debelom crevu mogu da perforiraju, prsnu, a kada se to dogodi, nastaje akutno hirurško stanje, takozvani akutni abdomen. Tada, dolazi do upale trbušne maramice i u tom slučaju je hirurška intervencija neophodna. Kod upale divertikula dovoljna je i efikasna terapija antibioticima, koji najpre otklanjaju upalu i pomažu povratku normalne funkcije creva.

''Divertikuloza se može utvrditi endoskopskim pregledom debelog creva, kolonoskopijom, rendgenskim snimkom debelog creva, irigografijom, CT ili MR kolonografijom, gde se jasno vide kesice ukoliko postoje na debelom crevu'', objašnjava dr Perišić.

Da bi se sprečile ove tegobe i mogućnost nastanka divertikuloze, treba najpre izbegavati opstipaciju, i ne odlagati pražnjenje debelog creva. Svakodnevno se mora unositi više od dva litra tečnosti, sveže voće, povrće, kompoti, ovsene pahuljice.

Izvor: Novosti