Heroj dana: Povratnik, uzor i ikona Vimbldona!

Mnogo je ljudi pisalo o usponima i padovima u životu ili karijeri, ali je Rodžer Federer svim tim definicijama dao jedan novi smisao.

  • Sport
  • Tenis


Federer je pobedio žuljem načetog Čilića i zacementirao se na vrhu liste igrača sa najviše trofeja u Londonu. I sve to posle pauze od šest meseci prošle godine.

"Ono što te ne ubije čini te jačim", je rečenica koju smo svi verovatno čuli bezbroj puta dok sedimo vikendom uveče i prebiramo po TV kanalima tražeći nešto zanimljivo čime bismo mogli da se zabavimo.

Ta rečenica se ponavlja u gomili filmova i serija mada je svakome jasno da kod većine ljudi ona u praksi nema mnogo smisla.

Rodžer Federer nije jedan od takvih ljudi. Smatrali ga najvećim teniserom u istoriji ili ne, Federer je na Vimbldonu pokazao da su ga povrede koje mu nisu prošle godine okončale karijeru učinile još pametnijim i opasnijim igračem.

Gotovo neverovatno deluje da je svoju 19. Grend slem titulu osvojio sa 35 godina i 342 dana. Pre šest, sedam godina mnogo je ljudi verovalo da će sada on već uveliko biti u penziji i uživati možda u ulozi nekog Vilandera ili Mekinroa koji se pojavljuju kao komentatori.

Porodica, Đoković u naponu snage, Nadal, Mari u usponu, svi mlađi od njega. Ipak, ostao je tu. Nije bio čest posetilac finala kao ranije kada je na primer od 2003. do 2007. uzastopno osvajao titule na Vimbldonu, ali je bio tu.

Šest, sedam godina kasnije Federer je i dalje tu. Po cenu da zazvuči kao moto čoveka koji nema baš mnogo veze sa sportom, RF deluje jači nego ikad.

Jedan drugi sportista je rekao “Padao sam iznova, iznova i iznova u životu i to je razlog što sam uspeo”. Možda samo dobar marketing, tek Majkl Džordan je to rekao možda i negde u pauzi između utakmica u kojima je ubacivao po 40 poena što za Em Džeja nije bio nikakav problem.

Mada se čoveku koga zovu košarkaškim G.O.A.T (greatest of all time – najveći svih vremena) tokom karijere moglo zameriti mnogo šta od sklonosti prema kocki i velikom broju žena, jednu stvar niko nije mogao da mu ospori – neverovatan takmičarski duh.

Federer u svojoj branši nije preterano bio sklon porocima ili bar ne da se za to javno zna, ali ono što se može javno videti je njegov takmičarski duh čak i u ovako poznim godinama karijere.

Nedavno je Ken Rouzvol rekao da će Švajcarac biti sila u tenisu bar još nekoliko godina. Sada možda izgleda olako davati takve prognoze, ali gde su svi prognozeri bili kada se prošle godine Švajcarcu dešavalo nešto što bi možda 1% profesionalnih sportista podnelo da ne digne ruke od svega i odustane?

Sve je išlo tog trenutka na vodenicu mlađih “lavova” koji doduše sada imaju više od trideset godina.

"Ovo je magično. Previše. Verovanje da mogu da dostignem ovakve visine je bilo ključno. Bilo je teško prethodnih godina, posle prošlog sam razmišljao da li ću uopšte moći da se vratim ovde. Gubio sam od Novaka 2014. i 2015. ali sam verovao da mogu da se vratim i to se dogodilo. Nastaviću da verujem i sanjam jer samo tako možete ostvariti snove", rekao je posle pobede nad Marinom Čilićem u današnjem finalu Rodžer Federer.

Od prošle godine i perioda najvećih sumnji – Australijan Open, Majami, Indijan Vels, Hale, Vimbldon, dva Grend slema još dodata svom teniskom saldu i još dva mastersa koja najveći broj igrača ne doživi nikad. U tome se ogleda klasa Rodžera Federera ma koliko bio neomiljen u delu publike u Srbiji.

“Ne želiš izgubiti finale Vimbldona. Izgubio sam tri finala i nikoga nije bilo briga, mislim da niko nije ni znao da sam bio u finalu, Kada osvojiš turnir, onda to ceo svet zna”, ove reči je pre finala Marinu Čiliću uputio Goran Ivanišević.

Navijači su Čiliću poručivali da razbije Federera, na nozi je hrvatski teniser imao žulj, pa nije mogao da pruži svoj maksimum, a u meču u kome je izgubio 6:3, 6:1, 6:4 čini se da i sam može da nauči nešto od današnjeg protivnika.

Ne računa se nikada koliko puta padneš, nego koliko puta ustaneš posle pada – još jedna od floskula koje se provlače kroz veliki broj filmova ili serija. I tako istinita u pogledu velikih šampiona.

Kada se prisetimo onih sportista koje su lomile povrede, porazi ili privatne tragedije, spisak je veoma dug. Ali kada pokušamo da se setimo onih koji su se posle takvih okolnosti vraćali još odlučniji i bolji lista je krajnje oskudna.

Možda Marin Čilić danas nije uspeo da osvoji trofej na Vimbldonu, ali svakako treba da razmišlja na ovaj način da bi se i u budućnosti vratio u London kao konkurent za pehar.

Rodžer Federer je podigao prvi trofej u Ol Ingland Klabu posle 2012. godine, osmi ukupno. Ostao je sam na vrhu po broju titula na Vimbldonu, a Rafaelu Nadalu je odmakao brojem GS titula. To su činjenice. Ono što je impresivnije od svega je da se definitivno vratio.

Skoro su na internetu osvanule šale na račun Lebrona Džejmsa. Navijači Kobija Brajanta su Lebronovim fanovima poručili da se za Džejmsa nikada nije vezivao pojam “Lebron mentality”.

Ovaj izraz sabira u sebi volju, upornost, naporan rad, neodustajanje, takmičarski duh, sve ono što čini jednog šampiona.

U tenisu se za Federera sličan pojam nikada nije izričito vezivao kao što je to slučaj sa recimo Kobijem Brajantom. U slučaju Švajcarca nije ni bilo potrebe, u njegovoj kolekciji se svejedno našlo “brdo” od 90+ trofeja.

Toga nigde ne bi bilo da on u glavi nema posebni mentalni sklop, koji mnogi aktivni igrači, ali i oni koji već godinama igraju na turu mogu i treba da pokušaju da iskopiraju. To je put da se pređe put od heroja dana kakvi su bili Adrijan Manarino ili Žil Miler do istinske teniske legende i ikone Ol Ingland Klaba kao što je Rodžer Federer.

Izvor: B92

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.