Prihodi firmi veći od državnih

Prihodi najvećih kompanija u BiH iznose oko 26,4 milijarde KM, što je više od 43 odsto ukupnih prihoda koje je ostvarila celokupna privreda države.

  • Vijesti
  • Bosna i Hercegovina


Pokazalo je ovo istraživanje koje su provele Poslovne novine u okviru projekta „100 najvećih u privredi BiH“, kojim je obuhvaćeno 31.554 kompanija.

Ukupni prihodi koje je ostvarila celokupna BiH privreda u prošloj godini dosegli su skoro 70 milijardi KM, od čega su 26,4 milijarde ostvarile vodeće firme.

Sve ovo govori da nekoliko vodećih kompanija godišnje ostvari prihod kao više od 30.000 ostalih malih, srednjih i velikih preduzeća.

Najuspešnije firme su iz oblasti telekomunikacija, energetike i rudarstva, a svoj potencijal polako iskorištava i IT sektor, te poljoprivreda.

Ekonomista Marko Đoko smatra da ne čudi što je nekoliko firmi nosilac razvoja države, jer zemlja sa oko tri miliona stanovnika ne može ni imati veliki broj velikih kompanija.

''Definitivno najbolje posluju telekomi i elektoroprivrede. Mislim da čak u deset najboljih u BiH nema nijedna kompanija koja proizvodi bilo kakvu robu, većinom je to trgovina i usluge'', objašnjava Đogo.

Činjenica da je nekolicina preduzeća nosilac privrede pokazuje da u BiH posluju vrlo uspešna preduzeća, međutim, predstavlja i na još jedan od ekonomskih apsurda, kažu stručnjaci.

''To što malo firmi ostvaruje prihode isto kolik ostatak svih drugih, za ekonomiju poput naše predstavlja veliki problem. Ako se desi da jedna od tih nosećih firmi dođe u problem, to će se značajno odraziti na ekonomiju cele zemlje'', ističe ekonomista Predrag Duduković, dodajući da treba više raditi na jačanju malih preduzeća.

Primer kako propast noseće firme može uticati na celu državu jeste problem koji se desio u Hrvatskoj sa firmom Agrokor. Kada firma koja je ostvarivala 15 odsto ukupnih prihoda države ima problem, u problemu je i ekonomija države.

''Kada je noslilac razvoja mali broj preduzeća, onda nemamo dispenziju rizika. Rizik od propadanja takvih firmi ne može se amortizovati sa ovim ostalim firmama koje rade'', kaže Duduković, te dodaje da je problem što mikro preduzeća nemaju snage da prerastu bar u mala ili srednja preduzeća, što opet predstavlja veliki problem za ekonomiju zemlje.

Osim što ostvaruju velike prihode i doprinose razvoju ekonomije zemlje, vodeće kompanije zapošljavaju i stotine hiljada ljudi, što opet, smatraju stručnjaci, predstavlja vrstu rizika.

Prošle godine su ove firme zapošljavale 126.181 radnika što je oko 26% od ukupnog broja zaposlenih koji je iznosio 488.099 koliko su pokazali zvanični godišnji izveštaji privrednih društava.

''To nikako nije dobro. Pitanje je koliko su te firme stabilne, jer se može desiti problem u nekoj od kompanija, zbog koga desetine hiljada ljudi preko noći može ostati bez posla'', zaključio je Duduković.

Vodeće kompanije izvezle 64,4 odsto

Kako je pokazalo istraživanje Poslovnih novina, kada je u pitanju izvoz, vodeće kompanije izvezle su 64,4% od ukupnog izvoza BiH u 2016. godini. To ih svrstava među glavne nosioce razvoja naše zemlje čiji je ukupni izvoz iznosio skoro 5,8 milijardi KM, dok je celokupni prošlogodišnji izvoz privrede BiH iznosio oko 9 milijardi KM.

IT sektor ima potencijal

Informatika kao zanimanje budućnosti i u BiH ima dobar potencijal. Međutim, nedostatak stručnog kadra i to što smo država sa malim brojem stanovnika, spračavaju IT sektor da bude na vrhu.

''IT sektorom se može baviti jako mali broj ljudi. Možemo govoriti o njegovom potencijalu, ali teško da može biti nosilac razvoja. U ovakavim kompanijama se zapošljava maksimalno nekoliko ljudi i to samo visokoobrazovanih, što ne bi donelo velike prihode, niti rešilo problem nezaposlenosti'', smatra Marko Đogo.

Dodaje da IT sektor jeste zanimlanje budućnosti, ali da je nerealno očekivati da će rešiti finansijske probleme u BiH.

Izvor: Blic

KOMENTARI2
POŠALJITE PORUKU

#

16.07.2017 19:58

Jesu pametni ovi ekonomisti, to niko ne kuži osim njih. Sreća da postoje da nam to sve objasne.

e

17.07.2017 07:00

Job ovu nasu ..drzavu,nista s nicim.

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.