Analiza: Oni su pisali i pišu istoriju Vimbldona...

Pred sam kraj najstarijeg i najprestižnijeg turnira na svetu, red je da se podsetimo ljudi koji su do sada svojim dostignućima obeležili Vimbldon.

  • Sport
  • Tenis


Neki od tih rekorda ostaće možda i zauvek nedostižni, međutim ima tu i onih koji mogu skoro svake godine da se promene.

Prvo izdanje londonskog Grend slema bilo je 1877. godine i upravo se ove godine obeležava 140 godina od početaka najvećeg turnira na svetu.

Englezi su se potrudili da godinama čuvaju tradiciju i baš zbog toga Vimbldon spada u krem de la krem “belog sporta“.

S obzirom da turnir koji se održava na terenima Ol Ingland klaba ima veliku istoriju igranja tenisa, donekle je i logično da su se neki od velikih rekorda odigravali upravo tu.

Osrvnućemo se na neke od najvećih u muškoj i ženskoj konkurenciji, kao i na nešto manje, ali svakako zanimljive, poput recimo onog od Endija Rodika koji drži rekord po broju najviše osvojenih gemova u finalu, a da ga pritom nije osvojio.

Niko kao Sampras i Federer

Kada pričamo o rekordima, red je da krenemo od tenisera koji su najviše puta osvajali Vimbldon - Pita Samprasa i Rodžera Federara.

Švajcarac i Amerikanac osvajali su po sedam puta najprestižniji turnir na svetu što ih stavlja na sam vrh. Po pet puta to je činio Bjorn Borg, dok su Novak Đoković, Boris Beker i Džon Mekinro trijumfovali po pet puta na Vimldonu.

Kada je reč o Samprasu i Federeru, njih dvojica dominirali su terenima Ol Ingland klaba devedesetih godina i prvom decenijom 21. veka. Od 1993. godine pa do 2009., odigralo se 17 izdanja Vimbldona od čega je 14 pripalo ovoj dvojici tenisera.

Švajcarac ima priliku da obori ovaj rekord, s obzirom da je jedan od glavnih favorita za osvajanje, od ovih tenisera što su ostali. To je i potvrdio na turniru u Haleu, koji je sa lakoćom osvojio.

Vimbledon, šampioni:

1. Rodžer Federer 7
Pit Sampras 7
2. Bjorn Borg 5
3. Novak Đoković 3
Boris Beker 3
Džon Mekinro 3

Tinejdžer Beker i čudo Ivanišević

Na početku teksta rekli smo da neki rekordi mogu da se obaraju svake godine, ali isto tako postoje i oni koji će verovatno ostati zauvek upisani u istoriji Vimbldona – naredna dva tenisera spadaju u ovu drugu grupu.

Krenućemo od Nemca Borisa Bekera koji je 1985. godine na terene Ol Ingland klaba došao kao sedamanestogodišnjak. Niko mu naravno nije davao velike šanse, međutim kao tinejdžer pobeđivao je sve redom i na kraju uspeo da dođe do najprestižnijeg trofeja

U finalu je savladao Kevina Kurena, koji je do borbe za trofej eliminisa prvog nosioca Džona Mekinroa i trećeg Džimija Konorsa.

Uspeh Gorana Ivaniševića možda može da se stavi u isti "koš" kao i ovaj od Bekera, s obzirom da je hrvatski teniser uspeo da osvoji Vimbldon kao 125. igrač sveta.

Svakako da Ivanišević nije bio autsajder kao Beker, jer je do te 2001. godine, tri puta gubio u finalima, dva puta od Samprasa i jednog od Agasija. Međutim, Hrvat tih godina nije bio u vrhu, što govori njegov plasman, pa se samim tim nije mogao pretpostaviti.

U četvrtfinalu eliminisao je Marata Safina, u polufinalu Tima Henmana koji je bio bolji od tada mladog Rodžera Federera, dok je u borbi za trofej, posle lavovske borbe savladao Patrika Raftera. Ivanišević je ovim trijumfom postao igrač sanajnižim rangom na ATP listi koji je uspeo da podigne pehar Vimbldona.

Godine

Najstariji osvajač Vimbldona je Artur Eš - 31 godina i 11 meseci(1975).

Negativan rekord

Lejton Hjuit vlasnik je "negativnog" rekorda, s obzirom da je poslednji igrač koji je uspeo da u godini posle osvajanja Vimbldona, ispadne u prvom kolu (2003).

Maratoni Federa, Nadala, Iznera i Maua

Kada je reč o najdužim mečevima u istoriji Vimbldona, mesta su rezervisana za Rodžera Federara, Rafaela Nadala, Džona Iznera i Nikole Maua.

Švajcarac i Španac odigrali su najduže finale u istoriji ovog turnira, dok su Amerikanac i Francuz vlasnici najduže odigranog meča, koji je trajao više od 11 sati.

Godine 2008. Nadal je došao do prvog trofeja na Vimbldonu, legendarnom pobedom u pet setova nad "ljutim" rivalom Rodžerom Federerom. Meč je trajao četiri sata i 48 minuta i to je i dalje najduže odigrano finale u istoriji Ol Ingland klaba.

Sledeći rekord koji drže Izner i Mau, svakako je jedan od najbizarnijih, jer je njihov meč vremenski trajao skoro tri cela dana, s tim što je dva puta prekida. 22. juna 2010. u 18.18 započeli su meč, a završili ga 24. u 16.49. U poslednjem petom setu rezultat je bio nestvarnih 70:68 za Amerikanca.

Obojica su oborili rekord po broju asova, koji je prethodno držao Ivo Karlović sa 78. Izner je ostvario 113, dok je Mau napravio deset manje.

Gemovi

Najviše gemova u finalima odigrali su Federer i Rodik 2009. godine - 77.
Zanimljivo, tada je Rodik dobio više gemova (39), ali je izgubio meč.

Najviše gemova u jednom meču odigrali su Izner i Mau - 183.
Tada je postavljen rekord po najduže odigranom setu, peti je trajao čak - osam sati i 11 minuta.

Đoković, Borg i Vudbridž

Svoje mesto među ljudima koji drže neke rekorde našao je i srpski teniser Novak Đoković. Jeste on nešto manje bitan(rekord), ali trenutno četvrti teniser planete ima najviše osvojenih Vimbldona u konkurenciji igrača, koji nisu odigrali nijedan pripremni turnir na travi.

Sva tri trofeja (2011.,2014. i 2015.) Novak je osvajao bez odigranog takmičarskog meča na travi. Federeru je to uspelo dva puta za rukom, 2007. i 2009. godine, dok su ostali igrači (Agasi, Beker, Borg, Kodes i Smit) ostvarili to jednom.

Bjord Borg ima najbolji procenat dobijenih mečava na terenima Old Ingland klaba, zabeleživši u 55 mečeva, 51 trijumf (92,72%).

Kada je reč o dublovima, apsolutni rekord je australijska legenda Tod Vudbridž koji je čak devet puta uspevao da osvoji Vimbldon. Šest puta je to uspevao sa Markom Vudfordom, dok je triput bio šampion sa Jonasom Bjorkmanom.

Dame: Navratilova, pa Serena i Graf

Red je i da se osvrnemo na dame, koje svakako ne bi trebalo da budu zapostavljene.

Apsolutna rekorderka po broju osvojenih Grend slemova je Martina Navratilova, koja je u devet navrata uspevala da osvoji Vimbledon. Posle nje slede Serana Vilijams i Štefi Graf koje su dva puta manje trijumfovale u Londonu.

Ove tri dama zaista su obeležile Vimbldon, i ženski tenis može se podeliti u tri ere, kada je reč o turniru u Londonu.

Osamdesete godine prošlog veka pripadale su Navratilovoj, potom devedesete Štefi Graf, dok je Serena na Vimbldonu dominirala početkom dvehiljaditih, kao i u drugoj deceniji 21. veka.

Sestra Serene, Venus, 2007. godine došla je kao 31. nositeljka na Vimbldon i uspela da ga osvoji, čime je postala najlošije rangirana teniserka koja je uspela da pobedi u Londonu.

Vimbldon, dame:

1. Martina Navratilova 9
2. Serena Vilijams 7
Štefi Graf 7
3. Venus Vilijams 5

Zlatni set i najduži mečevi

Mesto među besmrtnima našle su i Marija Šarapova i Marion Bartoli, koje su uz Venus Vilijams jedine uspele da osvoje Vimbldon, a da nisu bile među prvih deset na svetu.

Venus drži još jedan rekord, pošto je protiv Lindzi Devenport 2005. godine odigrala najduže finale u istoriji Ol Ingland klaba. Starija od sestara Vilijams je trijumfovala, ali tek posle dva sata i 45 minuta igre.

Deset godina ranije, Čanda Rubin i Patrisija Hi-Bula igrale su sat vremena duže od Vilijams i Devenport i to je i dalje najduži meč ikada u ženskoj konkurenciji.

Takođe, među izabanima našla se i Jaroslava Švedova koja je uspela da dođe do takozvanog zlatnog seta. On je sinonim za osvojen set u kojem igrač ili igračica neizgube niti poen. U trećoj rundi 2012. godine Kazahstanka je dobila set za samo15 minuta protiv italijanke Sare Erani.

Hingis najmlađa, Navratilova najstarija

Godine 1997. totalno je prošla u znaku senzacije Martine Hingis, koja je sa 16 godina uspela da osvoji tri Grend slema u sezoni.

Među njima bio je i Vimbldon, kroz koji je Hingis doslovno prošetala. U finalu je pobedila Janu Novotnu u tri seta, a zanimljivo to joj je bio jedini set koji je izgubila na celom turniru.

Sa druge strane Navratilova je 1990. godine već bila u poznim godinama, ali to je nije omelo da osvoji devetu titulu na Vimbldonu. Sa skoro 34 godine, tada Amerikanka uspela je da dođe do trofeja što joj je ujedno i poslednji Grend slem koji je osvojila u karijeri.

Ubedljivo najviše pobeda na terenima Old Ingland klaba ima upravo rođena Čehinja (124), a slede Kris Everet (95), Seran Vilijams (86) i njena sestra Venus (81).

Devet puta se u Open eri dešavalo da neka od dama osvoji Vimldon bez izgubljenog seta, a poslednja koja je to uspela da uredi jeste Serena 2010. godine.

Nema sumnje da i u muškoj i ženskoj konkurenciji ima pregršt velikih ili nešto manjih rekorda, a da li će se i ove sezone obarati sazanajte uz B92.net i Nikolin slajs.

Izvor: B92

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.