Nije sve tako crno - srpski trio koji može mnogo!

Možda nismo došli do željenog rezultata na Evropskom prvenstvu, ali smo mogli da se uverimo da u mladoj reprezentaciji ima štofa za "A" tim.

Fudbal 22.06.2017 | 21:15 Mlada reprezentacija Srbije je po svemu sudeći doživela neuspeh. Samo puka teorija deli je od ispadanja u grupi Evropskog prvenstva. Ali, iako je ukupan rezultat loš, možemo da kažemo da igra i nije bila baš toliko slaba, te da smo mogli da vidimo igrače na delu koji bi mogli uskoro da konkurišu za "A" reprezentaciju, dok većina njih i ima debitantske nastupe za A tim. To su po prikazanom na dosadašnjem delu turnira pre svega Andrija Živković, Milan Gajić i Miloš Veljković. Uz naravno dodatak Sergeja Milinković Savića kog nismo gledali u Poljskoj, a koji je svojim igrama u Laciju pokazao da je vezista svetskog nivoa.

Igrači poput Mijata Gaćinovića, Saše Lukića i Uroša Đurđevića su takođe dobijali pozive seniorskog tima naše zemlje.

Sada ćemo razmotriti pomenutu trojicu koji bi vremenom trebalo da se uvode u prvi tim, pa zatim i redovno dobijaju šansu na najvećem reprezentativnom nivou. Utisak je da su se najbolje pokazali na prva dva meča Orlića u Poljskoj i da bi ih u skorijoj, ili malo daljoj, budućnosti trebalo očekivati jatu Orlova.

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ

Pitali smo fudbalera Benfike posle prve utakmice na turniru "Koliko si pretrčao, čoveče?". Samo se nasmešio na to pitanje. Borba, želja i glad su bili na vrhunskom nivou, nalazio se svuda po terenu. Startna pozicija mu je bila na desnom krilu, odakle je često ulazio u sredinu (prvi gol protiv Makedonije tako nastao) ali znao je i da šutira, kao i da centrira i levom i desnom nogom.

Upravo kod tog aspekta nije imao podršku jer je više puta prodirao, slao loptu u šesnaesterac, ali nije imao niko da je isprati. Dva puta je pronašao Grujića koji nije bio precizan, po jednom na oba prethodna meča. Vidi se da je u top formi, trči kao singerica, ne umara se.

Protiv Portugalije se nalazio i na levoj i na desnog strani, a nije mu bilo strano ni da se vrati duboko u svoju polovinu i zaustavi protivničkog igrača klizećim startom. Borba na vrhunskom nivou. Na nesreću, skrivio je penal (odigrao rukom) protiv Makedonije, pogodio onu stativu u samom finišu meča, ali to ne može da pokvari generalni utisak.

Popularni Žile polako ali sigurno izrasta u fudbalera kog bismo mogli redovno da gledamo u nacionalnom timu narednih godina. Bio je možda i najbolji naš pojedinac na dva dosadašnja meča Orlića. Odlično je funkcionisao sa Milanom Gajićem u ofanzivi, ali se i vraćao u poslednjih 30 metara da pomogne kada je Gajić bio brojčano nadjačan.

Pružio je dve dobre, zrele partije i pokazao da je igrač za budućnost našeg nacionalnog tima.

MILAN GAJIĆ

Već smo pisali o tome - Milan Gajić je desni bek za budućnost našeg A tima. Vidi se da je mnogo napredovao u Francuskoj, doterao je defanzivu na odličan nivo, a počeo je sve više da se ponavlja i u napadu.

Apsolutno je konstantan po desnoj strani, ne dopušta da duva promaja u odbrani što smo videli tokom sprinteva protiv portugalskih brzanjaca. I u napadu je bio opasan, pogotovo kada se pojavljivao iz drugog ugla, prolazeći iza leđa Andriji  Živkoviću.

Tako je Andrija dobijao novu opciju, a Gajić ili dobijao loptu za centaršut ili je u najmanju ruku odvlačio jednog čuvara od Andrije.

S obzirom da je prva opcija u nacionalnom timu na ovoj poziciji 33-godišnji Antonio Rukavina, jasno je da bi Gajić mogao da bude opcija za budućnost. I to verovatno onu dalju, ako se sve bude kretalo u predviđenom smeru. Samo da ga povrede zaobiđu, a jednu je nažalost zadobio upravo protiv Makedonije kada je dobio udarac u skočni zglob.

Gajić je u svakom slučaju na prethodna dva meča pokazao da je kalibar za najviše zadatke. I da Orlovi treba da računaju na njega.

MILOŠ VELJKOVIĆ

Srećom, igra za Srbiju, a ne Švajcarsku gde je rođen. Igrao je za Orliće u Litvaniji na Evropskom prvenstvu, kao i na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu. Tu je igrao na mestu štopera sa Srđanom Babićem u prvoj postavi, a sada štoperski dvojac čini saVukašinom Jovanovićem. I to čini veoma dobro.

Odigrao je zavidan broj utakmica prošle sezone u Verderu, a jaka Bundesliga ga je oblikovala tako da je prilično lako izlazio na kraj sa protivnicima u većini duela. Impresivan je u skok-igri, krosti snagu i konstituciju na najbolji mogući način, dok se popravio u igri sa loptom i sada zna da iznese loptu do polovine.

Deluje sigurno na terenu.

Ne zaboravimo da istaknemo dobre igre Vuleta Jovanovića koji je protiv Makedonije bio možda i najbolji pojedinac. Vratilo mu se samopozdanje u Bordou, to se vidi, ima utakmice u nogama i igra sa sve većim samopouzdanjem.

Kroz koju godinu bi ovaj štoperski tandem mogao da bude ponovo u funkciji reprezentacije, samo one seniorske.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Starsport