Putin: Oni vole da me zovu car

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su američki političari napravili „veliku grešku“ fokusirajući se na antirusku retoriku tokom predizborne kampanje za predsedničke izbore prošle godine.

Svijet 13.06.2017 | 07:42 „Na žalost, Sjedinjene Američke Države razvile su modu da spekulišu i, rekao bih, zloupotrebljavaju ruskog pitanje tokom izborne kampanje. Zatim nam govore ’Nemojte da obraćate pažnju na ovo! Morate da shvatite da je to samo predizborna retorika, kasnije ćemo se dogovoriti sa vama.‘

Ali žrtvovanje međunarodnih odnosa u toku aktuelnih političkih procesa je, verujem, velika greška“, rekao je Putin u intervjuu američkom režiseru Oliveru Stounu za dokumentarnu seriju čiji je prvi deo noćas emitovan na televiziji „Šoutajm“.

Ruski predsednik smatra da Moskva ne može da pozdravi izjave Pentagona da je Rusija glavna pretnja za SAD.

„Naprotiv, mi smo uvek bili spremni za dijalog u bilo kojoj oblasti saradnje“, istakao je Putin.

Istovremeno, Putin je priznao da je američka strategija da se uništi ruska privreda i smeni rukovodstvo, od zemlje napravi saveznik i na kraju uzme njen nuklearni arsenal.

„Takva varijanta mišljenja, takva varijanta politike je moguća. Ukoliko je to tako, mislim da je to pogrešna politika upravo zato što takav pogled na odnose sa Rusijom nije usmeren na budućnost. Ljudi koji tako misle ne gledaju najmanje 25-50 godina unapred. A ukoliko bi pogledali, onda bi verovatno, izgradili odnose sa Rusijom na drugi način i ne bi pokušavali da Rusiju pretvore u svog vazala“, istakao je on.

Putin je, takođe, predložio Vašingtonu da sa Moskvom gradi ravnopravne odnose, a ne da troši milijarde dolara na odbranu.

„Glavna stvar u Rusiji je njen narod sa njegovim identitetom, njegovim unutrašnjim stanjem. Taj narod ne može da postoji izvan svog suvereniteta, svoje državnosti, i razumevanje toga, a ne pretnja nuklearnom odmazdom treba da podstakne sve naše zapadne partnere da grade dugoročne ravnopravne odnose sa Rusijom. I tada neće biti potrebe da se troši toliko para na odbranu“, naglasio je ruski lider.

Putin takođe veruje da ga zapadni mediji zovu „car“, jer oni vole takve stare stereotipe.

„Čini mi se da im se to sviđa i zato i pričaju o tome. Oni ne mogu da se otarase tih starih stereotipa“, dodao je Putin. 

Govoreći o mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja, Putin je rekao da se Rusija nikada ne meša u unutrašnje političke procese drugih država, za razliku od mnogih svojih partnera.

„Za razliku od mnogih naših partnera, mi se nikada ne mešamo u unutrašnje političke procese drugih zemalja, to je jedan od principa našeg rada“, rekao je Putin prvoj od četiri epizode dokumentarnog serijala Olivera Stouna pod nazivom „Putinovi intervjui“.

Međunarodna televizijska mreža Šoutajm noćas je, po centralnoevropskom vremenu, emitovala prvi od četiri dela dokumentarnog filma o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koje je snimio i režirao proslavljeni američki reditelj Oliver Stoun.

Rusija i NATO

Ruski predsednik je uveren da je perspektiva da Rusija pristupi NATO-u unervozila SAD. „Zašto su naši partneri nervozni? Zato što, ako se Rusija pridruži, kao prvo, ona će uvek imati svoj glas, mi nećemo dozvoliti da se nama manipuliše, ali naši američki prijatelji ne smeju ni da pomisle na to?", rekao je Putin.

On je rekao da je govorio o mogućnosti da se razmotri ulazak Rusije u NATO tokom jednog od razgovora sa predsednikom Bilom Klintonom u Moskvi, komentar ruskog lidera, kako je rekao, izazvao je nervozu u američkoj delegaciji.

Putin je, takođe, nazvao greškom sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova činjenicu da nije zabeležio dokumentarno pitanje o neširenju NATO-a. „To je greška… Gorbačova. U politici treba beležiti stvari. Čak i zabeležene stvari često se narušavaju. On je jednostavno razgovarao i rešio da je na tome sve završeno. To nije tako“, rekao je ruski predsednik.

Raspad SSSR — katastrofa 20. veka

Putin je nazvao raspad SSSR katastrofom XX veka. „Često sam čuo kritike na svoj račun da mi je žao zbog raspada Sovjetskog Saveza. Prvo i najvažnije, jeste činjenica da se nakon raspada Sovjetskog Saveza 25 miliona ruskih državljana za jednu noć našlo u inostranstvu i to je zaista jedna od najvećih katastrofa XX veka“, istakao je on.

Ruski predsednik je istakao je da državljani SSSR živeli u jedinstvenoj državi, imali su porodične veze, posao, stan, bili su ravnopravni, ali su se u trenutku našli u inostranstvu. „A u zemlji su se prvo pojavili znaci, a zatim i građanski rat širokih razmera. I, naravno, ja sam sve to vrlo dobro video, pogotovo kada sam postao direktor Federalne službe bezbednosti“, dodao je Putin.

On je priznao da je bio uništen sistema socijalne zaštite, zaustavljeni čitavi delovi privrede.

Prema njegovim rečima, generalni sekretar CK KPSS Mihail Gorbačov i njegovo okruženje „nisu shvatali koje su promene potrebne i kako da se ostvare“. „Njegova zasluga je da je (Gorbačov) osetio potrebu za promenom, to je tačno, i da je pokušao da promeni sâm sistem, ali problem je u tome da je on sâm bio loš“, naglasio je Putin. Prema njegovim rečima, niko nije znao šta da uradi da bi se promenila situacija u zemlji i zato su tadašnji lideri „i doveli do raspada zemlje“.

Stoun je tokom pune dve godine snimio seriju razgovora s Putinom u ukupnom trajanju od preko 19 sati i stvorio, kako je najavljeno „dosad neviđen materijal o ruskom predsedniku“ koji se u Americi od sinoć emituje tokom četiri večeri zaredom. 

Najavni odlomci serijala koji su se mogli pogledati na Jutjubu pokrenuli su burne diskusije o navodnom mešanju Rusije u američke izbore i moguće veze Moskve i Trampove administracije. Stoun je izjavio da ne veruje da je Rusija pomogla Trampu da postane predsednik, i istakao da ga je Putin impresionirao liderskim kvalitetima.

„Uoči intervjua nisam morao da se dogovaram s njim — nije bilo zabranjenih pitanja, sve je bilo potpuno pod našom kontrolom“, rekao je američki režiser uoči premijere. Njemu i producentu Fernandu Suličinu dozvoljen je, kako navode zapadni mediji,  dosad nezabeležen pristup Putinovom ličnom i profesionalnom životu.

Stoun je predsedniku Rusije tokom sati i sati razgovra postavljao pitanja o mnogim temama — od politike Moskve u Siriji i Ukrajini, do sve lošijih odnosa Rusije s Vašingtonom. Reditelj filmova o Kenediju i dokumentaraca o Edvardu Snoudenu Putina je opisao kao „skromnog“.

„U ruskom predsedniku nisam video čoveka koji, kako tvrde njegovi kritičari, naređuje ubistva političkih protivnika i novinara i ima bogatstvo koje je stekao zahvaljujuči položaju“, rekao je, između ostalog, Oliver Stoun. „Pokušao sam da mu postavim onoliko smela pitanja koliko je bilo moguće“,poznati reditelj, koji želi, kako kaže, svet koji živi u harmoniji i u kojem su Rusija i SAD partneri.

Izvor: Sputnjik