Prepoznajte simptome hroničnog umora

Bolest muči većinu savremenog stanovništva, a najčešći je kod žena u četvrtoj i petoj deceniji. Tegobe uzimaju maha jer ljudi ne shvataju da je stanje ozbiljno i ne leče ga san i odmor.

  • Magazin
  • Zdravlje


VEĆ dugo ste bezvoljni, malaksali pa i razdražljivi, ustajete umorni iako ste dugo spavali, a tokom dana ste pospani kada bi trebalo da radite i budete najproduktivniji. Uz to osećate konstantan umor u telu, ljude oko vas slušate, ali ih ne "pratite" jer ste rasejani. Zabrinuti ste što ovakvo stanje dugo traje, ne znate kako da ga rešite...

- Osobe koje se nađu u ovakvoj situaciji obično pomisle da je reč o pukom umoru koji će, ipak, u jednom trenutku nakon dobrog sna ili opuštajućih aktivnosti nestati. Ne shvataju da je umor koji traje mesecima nešto potpuno drugo i da se ne može eliminisati na jednostavan način - kaže psiholog i psihoterapeut Suzana Stanković - Čikić.

* Kako da znamo da umor nije "običan"?

- Sindrom hroničnog umora može da traje mesecima pa i godinama. Polako crpi energiju i snagu zbog čega osoba funkcioniše na značajno nižem nivou. U pitanju je bolest koju prati onesposobljavajući i kompleksan poremećaj, za koji je karakterističan izražen umor koji se ne smanjuje odmaranjem, a pojačava se fizičkom i mentalnom aktivnošću. Hronično umorne osobe se konstantno bude umorne, nisu u stanju da odgovore obavezama na poslu, a često se udaljavaju i od porodice koja ne pokazuje razumevanje za njihov problem. U porodici najčešće izostaje podrška jer njihovo stanje obično povezuje sa lenjošću, a ne sa umorom.

* Šta je uzrok ovog sindroma?

- Uprkos istraživanjima koja su fokusirana na odvojene uloge imunološkog, endokrinog i nervnog sistema, uzroci poremećaja još nisu poznati. Nove studije se bave uticajem interakcije ovih faktora, a problem povezuju i sa genetskim, psihološkim i faktorom sredine.

* Osim umora, koji su još simptomi?

- Osim osećaja izuzetnog umora, javlja se i stalno povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje limfnih čvorova. Vremenom simptomi mogu da oslabe ili čak nestanu, ali se ponovo javljaju. Najčešće ih provocira stres i fizički napor. Bolest do te mere može biti iscrpljujuća da osoba nije u stanju da obavlja ni najjednostavniji posao. Takvo stanje u potpunosti može i da ga izoluje iz zajednice, a tada mu je preko potrebna ne samo medicinska već i psihološka pomoć. Ipak, najčešće se dijagnostikuje lakša klinička slika i oboleli bez napora radi uobičajene poslove.


* Koliko dugo traje umor da bismo znali da je hronični?

- Zamor koji traje duže od pola godine, nije rezultat trenutnih napora i problema, ne smanjuje se odmaranjem i u značajnoj meri smanjuje dnevne aktivnosti. Ovakve osobe imaju oslabljenu moć pamćenja ili koncentracije, osetljivo grlo i limfne čvorove, atipične glavobolje ili jače izražene hronične, san koji ne okrepljuje organizam, a umor posle nekog posla osećaju i nakon 24 sata. Mogu da imaju i probavne, srčane i respiratorne smetnje, slab imunološki odgovor, psihološke probleme poput depresije, anksioznosti i napada panike. Na koži mogu da se pojave neuobičajene promene, da dođe do mršavljenja bez razloga. Međutim, bez obzira na sve manifestacije, nejasno je da li su simptomi uzrokovani pridruženim bolesnim stanjima ili je svima uzrok sindrom hroničnog umora.

* Ko je posebno podložan ovom sindromu?

- Javlja se kod svih populacionih grupa, nezavisno od pola i socioekonomske pripadnosti. Ipak, najčešći je u četvrtoj i petoj deceniji i to kod žena. Zašto je to tako, preciznog odgovora nema. Retko, sindrom hroničnog umora može da se javi i kod dece, posebno u adolescentnom dobu. Neki od faktora rizika su i bolesti poput smanjene funkcije štitaste žlezde, odnosno hipotireoze i anemije. Takođe, sindrom se češće javlja u urbanim sredinama, najčešće kod radnoaktivnog stanovništva koje ima mnogo obaveza. Stalno prisutni stres, nedovoljno sna, malo vremena za rekreaciju koja "puni baterije", a u dobroj meri i nepravilna ishrana, takođe su odgovorni za ovaj komplikovani poremećaj.

* Koliko se uspešno leči?

- Kod većine obolelih, stepen oporavka je delimičan. Do potpunog ozdravljenja dolazi u samo pet do deset odsto slučajeva. Dijagnoza se postavlja na osnovu većeg broja karakteristika bolesti, sa posebnim osvrtom na tešku mentalnu i fizičku iscrpljenost koja se pogoršava svakim naporom, a traje najmanje pola godine. Ovi dijagnostički kriterijumi nisu uzrokovani drugim medicinskim stanjem. Na žalost, kada se bolest dijagnostikuje, specifična terapija koja bi ovaj sindrom izlečila ne postoji, jer se pouzdano ne zna uzrok.

* Ako je bolest teško izlečiva, koja terapija se prepisuje?

- Za lečenje je potreban široki interdisciplinarni pristup koji se sastoji od fizičkog i psihičkog tretmana. Terapija se uglavnom usmerava ka smanjivanju i uklanjanju simptoma. Glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima se, na primer, leče standardnom terapijom za to. Psihoterapija se takođe pokazala kao veoma korisna. Ona pomaže bolesniku da prihvati stanje u kome se nalazi i nauči kako da se adekvatno nosi sa svakodnevnim frustracijama, stresom, pratećim simptomima, ali i da bolje nauči da rasporedi aktivnosti, vreme i energiju. Važno je da bolesnik zna sve o prirodi svoje bolesti, kao i o problemima sa kojima će se suočavati, ali i da ne postoji jednostavna terapija u lečenju.

PREVENTIVA

ZDRAV stil života jedan je od načina da se bolest prevenira, odnosno da se smanji rizik za njeno pojavljivanje. Treba usporiti

životni tempo u fizičkom, emocionalnom i intelektualnom smislu. Pred sebe treba postaviti realne ciljeve i dobro odrediti prioritete. Treba naći vremena za odmor i relaksaciju, odnosno raditi na sebi. Dobro zdravlje uz pravilnu ishranu i odgovarajući odmor, kao i bavljenje sportskim aktivnostima, najbolji je način da se sindrom hroničnog umora spreči ili makar smanji rizik za njegov nastanak - ističe Suzana Stanković - Čikić.

Novosti
foto:internet

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.