Nijemci će uskoro kupovati i nedjeljom?

Tata, mama i dvoje vesele dečice kroz veliki i klimatizovani tržni centar nose kese različitih robnih marki, ližu sladolede, deluju zadovoljno i opušteno i, izgleda da im prija kupovina nedeljom, kao poseban porodični događaj. . .

  • Magazin
  • Zanimljivosti


Takva slika se u Nemačkoj može ponekad videti, to jest samo u specijalnim prilikama kada se nedelja proglasi otvorenim danom za kupovinu ili u turističkim mestima, a odluka o tome je, uglavnom, prepuštena pokrajinskim vlastima, pa tako u nekim pokrajinama postoje samo tri radne nedelje, a u Berlinu deset godišnje.

Za razliku od Nemačke, u susednoj Holandiji, posebno u takozvanim autlet centrima prema granici nedeljom je gužva i, tvrde nemački zagovornici rada nedeljom, Holanđani prave biznis, uglavnom, zahvaljujući kupcima iz Nemačke.

Već duže u Nemačkoj, gde se samo za garderobu troši znatno više od deset milijardi evra godišnje, traje rasprava o uvođenju radne nedelje, odnosno, otvorenim prodavnicama i na ovaj neradni dan za sve one koji žele da konzumiraju i profitiraju.

Zagovornici radne nedelje uveravaju da trgovine na malo same treba da odluče o tome, zatim tvrde da će to „regenerisati“ nemačke gradove, doneti veći profit i više radnih mesta i daju druga slatka obećanja, dok na drugoj strani crkva, ustav i sindikati tvrde da nedelja mora ostati slobodan dan.

„Neradna nedelja je ustavom definisana i to za celo društvo. Radna nedelja u prodavnicama je moguća samo pod jasno definisanim pravilima o izuzetku“, upozorila je Štefani Nucenberger iz predsedništva jednog sindikata i dodala da, trgovci, međutim, očigledno, ne žele da prihvate tu jasno defefinisanu pravnu situaciju.

Savezni ustavni sud je, kako je istakla Nicenbergerova, takođe, jasno precizirao da samo čisto privredni interesi trgovaca ili kupaca ne mogu nikada da opravdaju zahteve za radnom nedeljom.

Na drugoj strani, šef lanca nemačkih trgovina „Karštat“ Štefan Fanderl zahteva da se na nivou savezne države odredi najmanje 12 radnih nedelja, kao početak za odluku o generalnom ukidanju neradne nedelje.


„Objasnite, molim vas, jednom vikend-turisti iz drugih evropskih zemalja da će u Berlinu, Hamburgu, Minhenu ili Frankfurtu biti pred zatvorenim vratima trgovina“, zahtevao je Fanderl, a šef liberala mladi Kristijan Lindner, koga zovu i „novi Genšer“, podržao ideju.

„Trgovini su, protiv onlajn konkurencije, potrebni fer uslovi, u suprotnom će centri gradova izumreti“, upozorio je Lindner, naglašavajući da se ponašanje ljudi u kupovini promenilo.

Sami Nemci, imaju razumevanje za kupovinu nedeljom i većina, čak njih 61 odsto njih, sudeći prema anketama, podržava da se prodavcima daju odrešene ruke da odluče o prodaji nedeljom, dok skoro svaki drugi, kada je reč o verskim praznicima, ne zna šta se slavi i zašto prodavnice tada moraju biti zatvorene.

Nemci nedeljom kupuju više, ukoliko imaju priliku?

Tamo, gde su prodavnice otvorene, nedeljni obrt zna da bude ponekad i duplo veći u odnosu na druge radne dane, kažu trgovci, dok teoretičari trgovine sumnjičavo vrte glavom, tvrdeći da će onlajn trgovina i dalje rasti i da se nedeljom kupci mogu privući samo, ako kupovina postane „događaj sa elementima šoua“.

U diskusiju o radnoj nedelji uključila se i harizmatična Margot Kesman, nekada prva žena na čelu Evangelističke crkve, koja se, pošto je uhvaćena sa 1,54 promila alkohola u krvi za volanom, povukla sa te funkcije.

Margot se usprotivila ideji o radnoj nedelji, tvrdeći da će to imati teške posledice i propovedajući da bi tako društvo moglo da pregori (doživi burn out).

„Ako bi se svi dani izjednačili, ne bismo imali više nikakvih zajedničkih ritmova. Ljudi, koji pate od burn-auta imaju upravo takvu dijagnozu - oni su izgubili ritam između stvarati i odmarati se. Ubeđena sam da će naše društvo kolektivno pregoreti, ako ne budemo imali slobodno vreme“, upozorila je Kesmanova, ćerka jednog automehaničara i medicinske sestre, razvedena i majka odrasle dece. Takođe, rekla je da bi radna nedelja za žene, zaposlene u trgovini, bila neprihvatljiva.

„Žene ne bi imale zajedničko vreme sa svojom decom, vreme za porodicu bi dobile još ređe, a sve to bi zahtevalo da se i za nedelju obezbede otvoreni dečji vrtići“, objasnila je 59-godišnja Margot Kesman i podsetila da su u njenom detinjstvu prodavnice zatvarane subotom u 13 sati i tek ponedeljkom u osam otvarane.

„I, mi smo to preživeli“, prokomentarisala je Kesmanova, čije je pijanstvo, zajedno sa otkrivenim skandalima o seksualnom zlostavljanju dece u jezuitskim koledžima u Nemačkoj, izazvalo brojne diskusije o sveštenstvu i moralu, o crkvi i kriminalu.

Margot Kesman je i posle skandala ostala veoma prisutna u medijima i važi za intelektualku jasnih reči, posebno kada su u pitanju društvene i religiozne teme.

RTS
foto:internet

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.