Deceniju poslije Kalčopolija, emotivni Bufon!

Ni prva ljubav mi nije bila uzvraćena, ali je bila ljubav! Dve titule su mi uzeli, ali ih ja brojim 10! Legendarna kolumna legendarnog golmana. . .

Fudbal 23.05.2017 | 23:45 Fudbaler starog kova. Poštovan toliko da može da se izdigne iznad fraza za svakodnevnu upotrebu. Điđijeva reč ima posebnu težinu. Čak i kad se sa njom mnogi neće saglasiti. Mišljenje će uvažiti. A stav Đanluiđija Bufona je da je Juventus za njegovog mandata na golu osvojio deset, a ne osam titula, kako kaže zvaničan podatak.

Naravno, razlika je u one dve titule koje su Staroj dami oduzete zbog svih malverzacija sa sudijama, otkrivenim u aferi Kalčopoli. Svi će reći da ih je Juventus ukrao rivalima.Bufon će odgovoriti tvrdnjom da se nikome od igrača Juventusa to ne može prikačiti kao greh. Ako je nameštaljki i bilo - a sud je dokazao da ih je bilo - ekipa nije imala veze sa tim. Stoga ih Bufon računa kao svoje. I ne zanima ga šta će pisati u istorijiskim knjigama.

U kolumni za dnevnik Stampa, Bufon na poetski način obrazlaže takvo viđenje situacije. A s obzirom na to da je dobro poznato kakav je govornik u pitanju, prenosimo vam celu kolumnu. Vredi svaki sekund vašeg vremena.

Dan posle osvajanja šeste uzastopne titule prvaka u Seriji A...

"Pobedili smo. Opet. Šesti put uzastopce. Rekord koji delimo Barza (Andrea Barzalji), Kjelo (Đorđo Kjelini), Leo (Bonuči), Štefa (Lihtštajner) i Klaudio (Markizio). Iskusnija grupa (naravno ne kažem stara... osim za Andreu, on je baš star).

Meseci su prolazili, utakmice, uspesi, mnogi su govorili o već viđenoj titulu, brisanom putu do nje, lakom prvenstvu i manifestaciji superiornosti. Nisam bio saglasan.

Oni koji ništa nisu osvojili pokušavaju da banalizuju naporan rad onih koji su uspeli. Ništa u ovom šestom Skudetu nije bilo očekivanom, predvidivo ili sigurno.

Bili smo favoriti naravno, jer smo taj status izgradili u poslednjih pet sezona. Ali morali smo da krenemo od nule, bili smo na novom ispitu, borili smo se i pobedili. Niko nam ništa nije poklonio.

Svaki tim protiv nas daje sve od sebe, svi navijaju protiv nas. To je normalno, najjači su uvek najomraženiji. Drugima ostavljam antipatiju i zavist prema svemu što je ovaj klub, ceo klub, ostvario.

Posle svake pobede prva reč na usnama mi je ’sutra’. Ponosan sam na trofeje koje sam osvojio. Osećam se kao čovek svog vremena, ali ono što me tek čeka je ono što me održava živim i u stalnom pokretu.

Dobio sam i više no što sam od života želeo, sigurno više no što sam tražio. Ispred svake nove ciljne linije, ostajem svestan da sam se odricao svega i da mi se sve - pa možda i više - vratilo.

To je pozadina stalne zahvalnosti u životu koja me čini optimistom i gura me preko sopstvenih granica, iznad pobeda, iznad limita.

Imam šest Skudeta u nizu, takođe i deset u karijeri (uključujući i dve oduzete u Kalčopoliju). Da, deset. Nije me sramota da to kažem. Sve sam ih osvojio, na terenu, pored šampiona čija lica, umor i osmehe mogu da vidim dok ovo pišem.  Fudbalski savez, Vikipedija i uprava Serije A kažu da ih je bilo osam. Neću da se raspravljam oko suđenja, suda ili zakona, ali niko ne može da mi oduzme pravo da ih sve osećam.

Moja prva ljubav je bila devojka koju sam upoznao u srednjoj školi. Nije to bila uzvraćena ljubav, ali ono što je za mene važno je da jeste bila ljubac. Priznanje nije sve u životu.

Neke Vaskove pesme ili Nerudina poezija doživljavam kao intimno moje. Nisam ih ja napisao, ali to je relativno na kraju krajeva. Kao što Troisi piše u ’Il Postinu’, poezija nije o onome koji ju je napisao, već o onome kome je pomogla.

Nema dakle kontroverzi. Nikakve želje da se otvaraju zatvorena poglavlja. Samo ponos zbog svega što sam izgradio, osvojio na terenu. Nikad sam, uvek kao deo tima!

Ponos me vraća na leto 2006. Vruće i pomahnitalo leto, leto razumljivih odlazaka o kojima se ne sme suditi. Ali i leto ustrojstva i želje da se promeni istorija. U stvari, da se napiše istorija. Niko kao mi. Niko pre nas.

Mislim na Pavela (Nedveda), Aleksa (Del Pjera), Davida (Trezega), Kama (Maura Kamoranezija)... I onda na sebe.

Izabrali smo da ostanemo zajedno, da ukažemo poštovanje ovom dresu, ovog kluba, ovih navijača. Izgubili smo sve kao bismo dobili nešto što se ne može meriti niti prodati: poštovanje, naklonost.

Osnovne vrednosti za grupu i tim, jer bez nas ne bi bilo pobeda, rekorda i osvajačkih pohoda.

Ne želim da ulazim u dnevnik poznatih citata, ali bez svih onih koji rade na i van terena (možda i u senci) kako bi meni omogućili da budem najbolji što mogu, sve ovo ne bi bilo moguće.

I najčudesnije od svega ovoga je što nije još gotovo".

Juventus 3. juna u Kardifu protiv Reala za trofej evropskog prvaka.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images