Intervju - Pažnja, govori fudbalski vitez...!
Današnje klince bih zbog Instagrama lupao bejzbol palicom!!! Veliki, emotivan i fantastičan intervju Danijelea De Rosija o svim detaljima iz karijere, odnosu sa Totijem, današnjim fudbalerima, svojoj igri i kvalitetima, nepravdama, ljubavi, “pogrešnoj odluci” da ostane u Romi, očima punim suza, pozivima da iz Španije i Engleske i želji da zaigra u najvećem derbiju na svetu.
Fudbal 28.04.2017 | 23:10
Među njih spada i Danijele de Rosi. Po fudbalskoj magiji, nikada nije bio baš kalibarTotija. Ali je reč o jedinstvenom vitezu u svetu fudbala i jednom od najboljih italijanskih fudbalera u ovom veku.
“Između mene i Frančeska nikada nije bilo rivaliteta. Nije ni moglo da ga bude. Ono što je Frančesko dao fudbalu je nešto nemerljivo. On je unikat i fenomen koji traje 25 godina. dao je 300 golova i naravno da ga svi vole. Ja nisam igrač koji je u stanju da postigne 300 golova i normalno je da me svi ne vole. Nisam Leo Mesi koji može da potezom reši meč, ali kada sam u dobroj formi mogu da pravim razliku na terenu. Za moju vrstu igre, jako je bitno da sam fizički spreman i da imam saigrače koji me podržavaju na terenu. Ja sam šraf u mašini”, kaže De Rosi u velikom intervju u kojem je ogolio sve detalje i istine iz karijere.
Celu karijeru je posvetio u Romi za koju je debitovao u seniorskom fudbalu daleke 2001. godine. U Romi je stekao nadimak Futuro kapitano. U prevodu Budući kapiten jer se očekivalo da će Toti ranije završiti karijeru, a da će traku naslediti upravo De Rosi. Sudbina je htela da De Rosi ostane godinama u redu za traku i da je možda nikada ne dočeka. Naravno, nosio je on traku kao zamenik kapitena, ali nikada nije bio broj jedan.
“To je laka situacija za mene. Ljudi okolo su uvek potencirali tu priču i pričali o tome da li Toti ostaje ili ide, da li ću dobiti kapitensku traku i tako dalje… Ali ja se nikada nisam potresao. Ne treba ti traka da budeš kapiten. Možeš biti pravi kapiten i kao zamenik ako se tako ponašaš”.
Odnos sa Totijem je bio kao između oca i sina, a vremenom se pretvorio u onaj između starijeg i malđeg brata.
“Tokom ovih 16 godina u Romi dozvoljem mi je luksuz koji je retko ko imao: Da živim i odrastam uz idola. Kada je trebalo da stanem uz njega i branim ga na terenu od protivnika - branio sam ga. Kada je trebalo da ustanem i da se svađam sa njim - svađao sam se. Kada je trebalo da mu pokažem divljenje - pokazao sam ga. Kada je trebalo da mu kažem da je idiot - rekao sam mu. To je privilegija koju niko nije imao u Rimu. Ovde ako kažete da je Toti loše zavezao pertle, to je kao da ste uvredili Kralja. Ja sam imao luksuz da smem to da mu kažem”.
Poput Totija, zakleo se na večnu ljubav Romi i izabrao da sa Vučicom sanja trofeje, umesto da ih osvaja u Realu, Čelsiju, Juventusu ili ostalim velikanima koji su ga obasipali zlatom samo da potpiše za njih. Pogtovo su Florentino Perez u Realu i Murinjou Čelsiju čupali kose zbog De Rosija…
“Jedino za čim mogu da žalim jer sam celu karijeru proveo u Romi je to što nisam uspeo da osetim atmosferu igranja u Španiji ili Engleskoj. Voleo bih da sam osetio kako je to tamo. Ali odlazak iz Rome bi me više povredio nego saznanje da sam propustio šansu da igram u El Kalsiku ili da igram na prelepim engleskim stadionima. Bilo je godina kada je telefon hteo da mi eksplodira od poziva raznih klubova. Treneri su me zvali, predsednici nudili blanko čekove… Ali na kraju dana bi samo pomislio koliko bi se užasno osećao da odem iz Rome. Mogao sam da igram u finalu Lige šampiona, u El Klasiku, u Premijer ligi… Ali najviše od svega posle igranja za Romu, želeo sam da jednog dana obučem dres Boke Juniors i zaigram na Bombonjeri u derbiju protiv Rivera”.
De Rosi pokušava da objasni ostatku sveta zašto je celu karijeru posvetio Romi.
“Svestan sam da je moj takav izbor bio “pogrešan” sa profesionalne strane, ali ljudi to ne razumeju… Mnogi to poistovećuju sa altruizmom, sa ljubavlju prema dresu i klubu, ali to je samo jedan deo… Drugi deo je da je moj izbor bio egoističan jer mi je bilo potrebno da igram za Romu. To je moja hrana. To je fizičko i emocionalno zadovoljstvo kada obučem dres Rome. Bilo je godina kada sam mogao da odem. A onda bi zakoračio na teren u dresu Rome, pogledao bih okolo i oči bi mi se napunile suzama kada bi samo i pomislio da bi to mogao da mi bude poslednji meč na Olimpiku. U tim momentima sam shvatao da ne mogu da živim bez Rome…”
De Rosi je prošao put od “mezimčeta” u svlačionici do onoga koji je treba da bude primer mladim igračima.
“Kada sam ja počinjao pre 20 godina, vreme je bilo drugačije. Od tada se fudbal promenio. Ljudi su se promenili. Naravno da me neki mladi igrači nerviraju. Sada neki klinac od 20 godina ima više pratilaca na Instagramu od Mesija. Kada ih vidim kako kače video snimke iz svlačionice na Instagram pre utakmice, dođe mi da ih polupam bejzbol palicom. Ali imaju samo 18 godina i za 20 godina će i njih isto tako nervirati neki momci od 18 godina i uhvatiće sebe kako se žale na njih. Pričaće kako su oni nekada imali De Rosija u svlačionici koji bi ih razbio u paramparačad da su uradili nešto tako”.
Romin velikan se dotakao i priča o velikim zaradama fudbalera.
“Fudbaleri danas često probegavaju populizmu. Fraze poput onih: “Ovo naše nije pravi posao, pravi heroji su oni koji ustaju u pet ujutro i i du na posao” su prežvakane. To jeste istina, ali mislim da je postalo dosadno da to stalno pričamo. Nisam ja tu da sudim koliko ko zarađuje. Mene plaća privatnik koji od mojih partija zarađuje određene prihode. To je inevsticija kao i svaka druga. Da li igrači zarađuju previše? Da, naravno! Ali zavisi kako gledate na to. Da smo rođeni u Americi i igramo bejzbol, verovatno bi zarađivali još više. Ali ovo nije laka zarada”.
Jednog dana želi da postane trener. A imao je od koga da nauči…
“Imao sam sreću da radim na nekim od 10 najboljih trenera na svetu poput Spaletija, Kontea i Luis Enrika. Ali ako bih počeo da se bavim trenerskim poslom, prvo bih pozvao nekadašnjeg saigrača Pepa Gavrdiolu i zamolio ga da me psuti da gledam njegove treninge. Voleo bih da postanem trener. Možda ne u skorije vreme, ali jednog dana svakako”.
De Rosi ima i negativna iskustva sa trenerima…
“Ako bih rekao za nekog trenera da me nije voleo onda je to Zdenjek Zeman. Ne mislim da je bio nepošten, samo je imao svoju filozofiju. On je forsirao tada mladog Tahcidisa za kojeg je mislio da može više da pruži. I na svakoj konferenciji su ga pitali zašto ne igra De Rosi. A on je svaki put odgovarao da imam 30 godina i da niko ne želi da me kupi, pa zašto bih onda igrao. Nisam se sekirao, proveo sam godinu dana u tišini. Shvatio sam da ni posao trenera nije lak”.
Sada kada se Toti sprema za penziju, i De Rosi bi mogao da napusti Romu s obzirom da se sve češće najavljuje njegov odlazak u MLS ligu.
“To je nešto što će se desiti pre ili kasnije i sa čime ću morati da se suočim. Ali trenutno o tome ne razmišljam. Želim još da igram i 100 odsto sam siguran da mogu. Neki igraju do 40 godine, neki završe ranije. Ja sam za sredinu. Želim da dostojanstveno završim karijeru i povučem se dok još mogu da igram vrhunski. Ako vidim da nisam spreman i da ne mogu da pratim saigrače, završiću karijeru. Ali još se osećam jakim, još se osećam kao fudbaler. I dalje prilazim obavezama kao onaj mladić pre 25 godina. Nekada sam bio eksplozivniji, ali sam danas konkretniji i iskusniji”, istakao je De Rosi u velikoj ispovesti.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar