Makron sa zenom starijom 25 god.

Na osnovu skoro potpunih rezultata Makron i Le Pen idu u drugi krug. Svjetski mediji izveštavaju o podeli u Francuskoj i prizivaju pobjedu Makrona. Rezultati su u skladu sa predviđanjima većine instituta za istraživanje javnog mnjenja.  Na osnovu 89,7 odsto prebrojanih glasova, za Makrona je glasalo 23,7 odsto birača, dok je Le Pen osvojila 21,9 odsto glasova, prenosi danas AP, pozivajući se na podatke francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Svijet 24.04.2017 | 08:17 Predsjednički izbori u Francuskoj privlače veliku pažnju u celom svetu, a mnogi prognoziraju da će od njihovog ishoda zavisiti dalja evropska politika. Evropljano bi da na čalu Francuske vide mladog političara Emanuela Makrona za koga se od početka tvrdilo da bi mogao da pobijedi ako prođe u drugi krug.

Smatraju ga centrističkim kandidatom koji bi mogao da poboljša standard u Francuskoj, a njegova politika prihvatljiva je i Evropskoj Uniji, koja strahuje od radikalne desnice i levice. Analitičari smatraju da je Markon upravo ono što je zemlji u ovom trenutku potrebno.

Rođen je u Amiensu 21. decembra 1977. godine. Njegov otac je Žan Mišel Makron, profesor neurologije na Univerzitetu Žela Verna u Pikardiji, a majka Fransuaz Markon Nuges je fiziotarapeut.

Srednju školu je pohađao u Amiensu, a u završnoj godini roditelji su ga poslali u eltinu školu u Parizu. Studirao je filozofiju i magistrirao na naprednim studijama u školi političkih nauka Sciences Po u Parizu, a posle odlazi na specijalizaciju za više javne funkcionere.



Njegov privatan život bio je tema brojnih priča. Njegova žena Brižit Tronje je 24 godina starija od njega i bila je njegova nastavnica u srednjoj školi. Prvi put su se upoznali kada je imao 15 godina, a počeli su da se zabavljaju kada je napunio 18.

Njegovi roditelji su se u početku protivli ovoj vezi jer su mislili da je naprimerena, ali je par ostao zajedno i venčali su se 2007. godine. Živi sa svojom ženom i njeno troje dece iz prethodnog braka.

U knjizi koju je objavio prošle godine, Makron je sam opisao svoju vezu sa Brižit kao tajnu i često pogrešno protumačenu.



Brižit je bila udata u vreme kada su se upoznali, a sa svojim, tada učenikom, Makronom se zbližila dok su zajedno radili na jednom školskom projektu. Kako piše list “Le Parisien”, koji je razgovarao sa bivšim Makronovim prijateljima iz razreda, Emanuel je bio njen ljubimac.

– Uvek je njega uzimala kao primer. Potpuno ju je šarmirao njegov talenat za pisanje. Stalno je pisao pesme, a ona ih je čitala pred razredom – rekao je Makronov prijatelj iz školske klupe.

Emanuel Makron je između 2004. i 2008. godine radio u Financijskom inspektoratu francuskog ministarstva ekonomije, a 2007. godine je bio zamenik komesara u Komisiji za poboljšanje francuskih stopa rasta.

Platio je 50.000 evra da bude oslobođen daljih obaveza prema vladi 2008. godine, kako bi mogao da radi kao investicioni bankar.

Počinje da radi u francuskom ogranku britanske Rotšild & Co banke, nakon što je Fransoa Miteran doneo odluku da nacionalizuju Rotšildove interese u Francuskoj. Kao investicioni bankar dobro je zarađivao, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 2,8 miliona evra.

Od 2006. do 2009. Makron je bio član Socijalističke partije, a od 2012. do 2014. godine je zamenik generalnog sekretara Jelisejske palate.

Te 2014. godine postao je ministar ekonomije, industrije i digitalnih pitanja, gde se zalagao za reforme u interesu biznisa. Toliko je bio posvećen tim reformama da je bio spreman i da se suprotstavi poslanicima u parlamentu.

Sa tog mesta se povukao 2016. godine kada je odlučio da se kandiduje za predsednika na izborima 2017. godine.

Do ove je odluke došlo nedugo nakon što je osnovao vlastitu partiju En Marche! zbog koje je bio kažnjen od strane francuskog predsednika. Partiju je osnovao u svome rodnom gradu.

Njegova partija zastupa socijalni liberalizam, proevropski put, “treći put” i progresivizam. Prilikom kandidature obećao je “demokratsku revoluciju” i “oslobađanje francuskih potencijala”. Mnogi ga nazivaju ekonomskim realistom i smatraju da je dovoljno potkovan da vodi zemlju, a naravno u prilog mu ide i to što je mlad.

Četvrtinu birača u Francuskoj je očarao njegov izgled, šarm i inteligencija. Smatraju da liči na kanadskog premijera Džastina Trudoa.

Njegova kandidatura bila je meta kritika budući da sve do 2. marta 2017. nije objavio formalni program. Dobio je i značajnu podršku na političkom centru, kao i od levice i desnice koje su bliže centru.

U ekonomiji se zalaže za slobodno tržište i za smanjenje javnog duga. Podržava sporazum o trgovini EU i Kanade. Što se tiče spoljne politike oštro je kritikova Francusku kolonizaciju Alžira ističući da je to bio “zločin protiv čovečnosti”.

Smatra da Francuska treba da ima izbalansiranu politiku prema Siriji i da treba da se razgovara sa predsednikom Bašarom al Asadom. Međutim, on se u aprilu ove godine zalagao za francusku intervenciju u toj zemlji.



Podržava migrantsku politiku svoje zemlje i politiku “otvorenih vrata” za koju se zalaže nemačka kancelarka Angela Merkel. Smatra da Francuska ima snage da primi i zbrine sve izbeglice, a da ta različitost koju one donese može samo da pogoduje njihovoj ekonomiji.

Kritičari ga nazivaju francuskim Tonijem Blerom jer je po njima ovaj kandidat više opsednut stilom nego suštnom problema.

Ankete sugerišu da je zemlja izgubila veru u svoj politički establišment, prenosi abc.net.au.

– Ljudi u Francuskoj traže promene, a Makron bi bio ta promena i novi korak u istoriji zemlje – kaže francuski politički novinar.

(Telegraf)