Pogledajte ko je najpoželjniji u EU

Francuzi su dali svoj glas: u drugom krugu predsedničkih izbora 7. maja naći će se Emanuel Makron i Marin Le Pen. Dve potpune suprotnosti, dve vizije Francuske, ali i pokazatelj podeljenosti unutar prve najveće vojne i druge ekonomske sile EU.

Svijet 23.04.2017 | 23:15 Bivši ministar ekonomije u slučaju pobede bio bi prvi predsednik Francuske bez političke partije, s obzirom da se njegov skoro osnovani "En Marche!" smatra pokretom, a ne strankom.

Emanuel Makron je ujedno i najslađi san čitave EU i uopšte one političke strane koja se grčevito bori za očuvanje liberalnog poretka onakvim kakvim ga danas poznajemo.

Po opredeljenju centrista, iako sebe naziva "levičarem koji je otvoren za ideje desnice", Makron se zalaže za otvoreno tržište, reformu Evropske unije, oživljavanje francusko-nemačkog prijateljstva, a otvoreno je hvalio izbegličku politiku kancelarke Angele Merkel.

Pozitivni signali uzvraćeni su iz Berlina, a britanski "Gardijan" ga je čak nazvao "mezimčetom Nemačke".



Sa druge strane nalazi se svima dobro poznato lice. Liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen sušta je suprotnost od mladog Makrona.

Daleko je iskusnija u politici, a program i ideje koje promoviše blago rečeno izazivaju dizanje kose na glavi birokratama u Briselu, ali i samom Makronu. Le Pen ima sličnu poruku kao i Donald Tramp u svojoj kampanji u SAD.

Sloganom "Francuska na prvom mestu" jasno ističe planove za reformu ekonomske politike. Zalaže se za izlazak iz evrozone i ponovno uvođenje francuskog franka kao valute, a najavljuje i referendum po pitanju ostanka u EU.

Izričito odbija multikulturalno društvo, želi da strancima rigorozno skrati socijalna davanja, zalaže se za uvođenje smrtne kazne, i zahteva za povratak suvereniteta iz Brisela u Pariz.

Uz to, snažno je privržena Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i zalaže se za momentalno ukidanje sankcija Rusiji. S podozrenjem gleda ka NATO alijansi i želi da Francuska napusti taj savez. Priznaje Krim kao deo Rusije, a Kosovo kao deo Srbije, i ističe da "oko tih pitanja ne postoji dilema".



Potpuno je jasno da izbori u Francuskoj prevazilaze granice te zemlje, te da će njihov efekat imati uticaja na međunarodne odnose celog sveta.

Šta ako... Makron postane predsednik?

Mladi političar je od februara postao prvi favorit za pobedu, još od kada je korupcionaški skandal sunovratio bivšeg premijera Fransoa Fijona sa prvog na treće mesto favorita. Makronova pobeda ne bi promenila mnogo toga u smislu odnosa sa najvećim svetskim silama, kao ni u usklađivanju politike sa EU. Kao miljenik liberalne elite, Makron će se odlično slagati pre svega sa Nemačkom, ali i ostalim državama-stubovima EU.



Zalagaće se za reformu evrozone, sprovođenje temeljnih strukturnih reformi kako bi se ojačala konkurentnost privrede i "vratio moral i poštenje u delovanju političke klase u Francuskoj". Planira da "slomi terorizam" stvaranjem "evropske policije" i tesne obaveštajne saradnje svih članica EU.

Zemljotres, politička bomba, dizanje u vazduh temelja Evropske unije... samo su neki od scenarija koje slikovito opisuju politički analitičari širom Evrope u slučaju pobede desničarke iz Nacionalnog fronta.

Nije preterivanje reći da bi pobeda Marin Le Pen mogla da zada fatalan udarac evrozoni i EU, koje su možda uspele da prežive Bregzit, ali bi im eventualni "Fregzit" zadao daleko bolniji, možda i fatalan udarac.



Parlament ima važnu ulogu

Nakon predsedničkih izbora, u junu u Francuskoj se održavaju i parlamentarni i oni će odlučiti da li će EU biti gurnuta u egzistencijalnu krizu.

Da li će izabrani predsednik Francuske moći da sprovede svoja namere, zavisiće od paralamenta. Međutim, nakon Bregzita i uspona populista u Evropi i SAD, izbor između izolacionizma i internacionalizma, između zatvorene, protekcionističke i nacionalno jake Francuske sa jedne, i ekonomski liberalne, pro-EU zemlje predstavlja test koji će oblikovati Evropu u godinama koje dolaze.

/Blic)