Jaja, simbol života
Ne samo za Vaskrs. Iako se, kod nas, ispod Trebave, govorilo Uskrs. Već i svim drugijem danima. Kad smo čekali ispred Kokošinjca, koja će koka prva da snese.
Republika Srpska 16.04.2017 | 00:06
Ali za Uskrs, jaja su bila naročito važna. Iako sam bio mali, sjećam se, tih dana jaja zapale internet. Moje selo. I svi pobudalimo za lajkovima.
Bosonoga vojska krene po raskrsnicama, kakvim ničijim njivicima i igralištima za loptu i piruz palu, po vršalištima, da se pokazuju jaja, da se tuca, da se odnose, da se pojedu.
Oni veći su uvijek imali tvrđa jaja. Porazbijaše sve. I čim ga razbije, daješ mu, jer je to kazna za tvoja meka jaja. Onda oni jedu razbijena jaja i gledaju nas gladne, sa visine.
Ne mogu da se sjetim jajeta koje sam ja nekom razbio i onda poijo.
Uveče, pričam Starom kako je bilo, kako neki imaju tvrda jaja. Možda su, pričalo se među nama dječicom bosonogom, od stare željezničke šine napravljeni, možda od rastovine tvrde. A sigurno su neka punjena i olovom.
Sve te misterije bile su nam nerazjašnjive.
Ja sam se razumio u tehnologiju drveta i olova. Stari je imao stolarsku i kovačku radionicu a ja sam od olova izlijevao ležište za šibicare. To su one pucaljke sa ekserom, malo zatupljenim. Pa kad u rupu u olovu nadrobiš šibice i udariš glavušu eksera o kamen, pukne tako jako da i ruku može da srakrvavi.
Mislio sam da se olovo ne može izliti u jaje. Ali šta drugo more, mamu mu jebem.
Neko je pričao da su to jaja od tote. Tote su one pirgave kokoši koje se ne jedu i nisu ko naše kokoši, pametne i to. Već se drže podalje i samo ćute.
Neki su govorili da se kokošima, pred Uskrs daje samo tucani kamen ili kreč pa onda im jaja imaju triput deblju ljusku nego drugim mjesecima.
Poslije sam shvatio da je to tucanje sa jajima, gubici i tuga, isto ko i svuda. U parama, u ljubavi, u trgovini, u izborima, u Životu.
A od svih tuga, jedan Uskrs mi je ostao najtužniji. Nisam mogao da odam po selu, da učestvujem u tucanju.
Kad smo orali, Plaota, ljevak, stao mi na nogu. Toliko sam jauko i valjo se po njivi da je i Plaota plako.
Stari imo uvijek čudo volove. Moraju da budu Posavci i najmanje dvanest meteri. Nisam znao da su ti meteri mjera za težinu ali sam znao da su imali papke ko tave.
I nisam znao šta ću im ja da ih vodim, kad nemam ni po tog metera. Ali čim pustim lanac i odmaknem se oni stanu. Ko da su imali fotoćeliju.
Pošto je doba pred Uskrs kad se skida zimska obuća, a ne koristiš drugu koju nemaš, svi smo bosonogi, kad je bilo neprilike, i gologuzi, odali sa jajima po Internetu.
Bili smo srećni bosi. Obuća će opet u oktobru. Da se malo ugrijemo. Jer. Zimi je ladno i nadvoru i u kući. A onda Stari, za Božić vodi u Crkvu na Trebavi. Ona potpođena nekim velikm kamenim pločama koje su, sigurno došle iz Sibira i još se nisu ugrijale.
Poslije čujem, Crkva renoviorana, ugrađeno podno grijanje. Đe ste tad bili, kad su mi nogice otpadale. Što će vam podno grijanje. Nek crknu dušmani. Ne znam na koga su mislili. Možda na komuniste.
Istabanamo, tako, za Uskrs, cijelo selo.
To što neko odbije noktić o kakvu kamenicu, to su bili ukrasi užitka.
Oni stariji su stalno žalili zašto se cure ne tucaju za Uskrs. Mi manji, a pametniji, nismo znali o čemu se radi pa se nismo uključivali.
Uglavnom, te godine, nogica mi je otekla, pomrčila i samo sam je držo na betonu da se ladi.
Sljedeće godine sam se ubo na vile. Istom nogicom, jedva stigo do bolnice, bilo trovanje, umalo ne ode i do jaja i od jaja. Poslije sam, u Ratu, mislio, kakave sam sreće s njom, ni loptu ne znam šutnuti, sigurno ću baš njome stati na minu.
Uglavnom, te godine nisam se konektovo na internet a niko nije došo da javi kako je prošlo tucanje. Poslije je tucanje, znate i sami, izgubilo na važnosti. Jaja su postala šarena, svjetlucava, cirkoni, dekupaž, čarape, kravate. Nije bilo bitno da su tvrda.
Ponekad se, kao ovog dana, sjetim tih vremena. Kad sam bosonog držao oba jaja u ruci, pa se, onako tvrda i glatka, ugriju, ko poskok na suncu. Kako su kod sirotinje jaja važna.
https://vasicrajko.blogspot.ba
Komentari / 0
Ostavite komentar