Zašto sve ostavljamo za sutra

Većina Srba ne voli da "planira život" kao drugi narodi, već stihijski odlučuje i reaguje, a obaveze prolongira

  • Magazin
  • Zanimljivosti


PROSEČAN Amerikanac o obezbeđivanju starosti počinje da razmišlja već u tridesetim, u svesci ima raspored poslovnih i društvenih aktivnosti za naredna tri meseca, a letnji odmor je odavno isplanirao.

Za to vreme, prosečnom Srbinu su penzija i životno osiguranje misaone imenice, rokovnik mu je (polu)prazan ako ga ima, a o letovanju će razmišljati kad otopli. Jer, do tada, ko živ ko mrtav. Specijalizovali smo se za život od danas do sutra. Ali, to nije pojava od juče.

Na ovaj fenomen svakako utiče nedostatak novca, neizvesnost, atmosfera nesigurnosti, jer kada se radno mesto može izgubiti očas posla, teško će se neko usuditi da planira bilo šta. Odlaže se sklapanje braka, kupovina stana na kredit i sve stvari koje zahtevaju bar minimalnu dozu izvesnosti i predvidivosti. I tako, malo-pomalo, prođe život.

Da nije reč samo o novcu i nedostatku perspektive, već da ima nešto i u mentalitetu, zapazio je i Arčibald Rajs, koji se još pre 100 godina čudio kako je obilazeći Srbiju video savršeno obradive površine pokrivene šipražjem i travom. Primetio je da Srbi često obaveze odlažu za sutra i prekosutra ono što bi mogli da urade danas. Problem je, zaključio je, što se to često nikada i ne uradi.

Zbog nerazmišljanja o budućnosti, život od danas do sutra podseća na ono što je imperativ poslednjih godina, a to je filozofija sadašnjeg trenutka. Njeni "kupci" mahom dolaze iz zapadnih, uređenih zemalja koji su u svim tim planovima, izgubili sposobnost da žive danas. I sada uče da o budućnosti ne razmišljaju. Mi smo tu lekciju savladali iz nešto drugačijih motiva. O budućnosti ne razmišljamo jer je se plašimo. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević podseća na mnoštvo knjiga i terapijskih postupaka kojima se ljudi uče da žive "ovde i sada", to jest da ne razmišljaju o budućnosti jer im u stalnoj pripremi za nešto što će doći, prolazi život.

- Naravno, to važi za ljude koji planiranjem pokušavaju da kontrolišu svoj život. Oni ne mogu da žive od danas do sutra i zato su veoma napeti. Kod nas je često obrnuto jer ljudi u velikom broju preživljavaju, tako da ih zanima neposredna budućnost, kako će biti sutra, sledeće nedelje ili meseca. To nije samo naš "specijalitet", ali postoji pravilnost koja kaže da što je društvo razvijenije i bogatije, ljudi više planiraju svoj život. I obrnuto, što je siromašnije, manje se "opterećuju" budućnošću - primećuje sagovornik "Života plus".


OVDE SE TAKO ŽIVI VEKOVIMA

DA je "život od danas do sutra" ukorenjen u našoj sredini potvrđuju iskustva sa foruma.

- Imam 26 godina, otkad znam za sebe, živim od danas do sutra, tako sam naučio i ne znam drugačije, što je žalosno.

- Od danas do sutra je dugo. Ja živim od jutra do poslepodneva, pa kako mi Bog da.

- U Srbiji se tako živi već vekovima. Drugačije ne bi ni znali.

- Kad budemo odgovorniji prema sebi, državi i porodici, stvari će se promeniti.
Taj manjak "opterećivanja" košta. I pojedinca i državu, upozorio je Rajs. I grad i selo. Primetio je Rajs da srpski seljak koristi "tradiciju" kao izgovor što ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi. A istina je da bi ga oni, bar dok se ne bi na njih privikao, terali da više radi. U knjizi "Čujte Srbi", nedostatak radne energije i nerazmišljanje o budućnosti Rajs objašnjava prošlošću, odnosno činjenicom da je pod turskom vlašću i najžešći rad malo koristio. Bogatio se samo ugnjetač, pa smo navikli da radimo samo onoliko koliko je neophodno.

Drugi razlog leži u veoma plodnoj zemlji, pa uz malo rada imamo sve što je potrebno za život. Danas odavno više nije tako, ali navike su ostale. Po Milivojeviću, glavni uzrok života od danas do sutra je nedostatak perspektive. Jer, kako kaže, kada ljudi razmišljaju o budućnosti, uglavnom vrte negativne scenarije, postaju zabrinuti, počinju da strepe.

- U emotivnom smislu svako razmišljanje o budućnosti postaje neka vrsta kazne jer se pojavljuju neprijatna osećanja. Problem je kada ljudi razmišljanje o pozitivnoj budućnosti vide kao maštanje i fantaziranje jer smatraju da je izvan okvira realnosti. I zato bi neko postavljanje budućih ciljeva za koje znaju da ih ne mogu ostvariti jer nemaju uslove za to, značilo da su neuspešni. A kada misle da ne postoje uslovi za uspeh, jednostavno ne razmišljaju o budućnosti i tako se bolje osećaju - kaže Milivojević.


Smešno iz perspektive prosečnog Srbina izgledaju pitanja na razgovorima za posao "Gde vidite sebe u narednih pet godina"? Još smešniji su saveti poslovnih trenera o uzimanju svog života u svoje ruke, postavljanju dugoročnih planova, razmišljanju o ciljevima. Milivojević naglašava da je za neke ljude bolje da žive od danas do sutra jer imaju takve životne uslove. Drugi, koji bi hteli nešto da promene, treba da pogledaju u sebe, shvate snage, sposobnosti, prednosti, a da zatim definišu ciljeve.

- Takvi ciljevi su obično udaljeni u vremenu i zato je potrebno odrediti podciljeve. Šta prvo, šta posle toga. I onda kad se ostvare neki od podciljeva, treba da se nagrade, pohvale, dožive uspešnost. I to osećanje da se nešto može, da vredi, da se trud isplatio, daje motiv da se ide dalje - kaže Milivojević.

Problem nastaje kad ne ostvarimo cilj. Kad vidimo da se trud nije isplatio. Kad izgubimo veru u sebe, pa se vratimo na početak. Na filozofiju od danas do sutra. Jer, svakako manje boli. Ali, u odlaganju planova za sutra koje često nikad ne dođe, prođe život. Iako bi neki takav život opisali kao promašen, Milivojević ne bi. Prema njegovim rečima, kada kažemo da smo nešto promašili, znači da smo ga gađali. Drugim rečima, da nismo uspeli da ostvarimo neki cilj.

- Ljudi ne bi trebalo da uslovljavaju osećanje lične vrednosti ostvarenjem ciljeva, niti da nalaze smisao života u njima. Svako ima pravo da živi kako želi, pa neko može da bude ambiciozan, uspešan, a opet nesrećan. Zato je dobro živeti tako da se bude zadovoljan sa onim što je moguće i što je dosežno. To se dešava kada ljudi sebi postave ciljeve koje mogu da ostvare, kada u tome uživaju i žive u skladu sa vlastitim vrednostima. A, to je moguće i kada se živi od danas do sutra - zaključuje Milivojević.

APATIJA JER "NEMA SVRHE"

OPŠTA atmosfera nedostatka perspektive nas umrtvljuje, pa počinjemo da odlažemo čak i stvari koje zavise od nas i koje bismo mogli da uradimo danas - da sredimo dvorište, počnemo da učimo strani jezik, vežbamo, započnemo dijetu...

Svaku želju za akcijom ućutka glas koji kaže: "Nema svrhe da to radiš"! Milivojević podseća da je za dobro osećanje i životnu energiju potrebno da imamo pozitivnu viziju budućnosti.

- Kada su želje i važni životni ciljevi ostvarivi, onda imamo energiju koja nas pokreće. U psihologiji, životna energija se naziva libido, a to je latinska reč za želje. Ali, zbog želja možemo da se osećamo osujećeno, frustrirano, što je veoma neprijatno. I zato mnogi ljudi odustaju od svojih želja jer smatraju da ih ne mogu ostvariti, tako da postaju skromni odnosno oni koji ne žele ili žele malo. I, zato se orijentišu na preživljavanje i životarenje umesto da se bore za kvalitetniji život - ističe Milivojević.

Novosti
foto:internet

KOMENTARI3
POŠALJITE PORUKU

rumunija

04.04.2017 09:48

Mnogo smo apaticni,mada nije ni cudo,apatija je zlo,zadovoljavamo se mrvicama!Samo naprjed za bolji zivot!

НИСМО МИ ЈАПАНЦИ

04.04.2017 12:32

Виц: Седи брат Црногорац на плажи и ужива. Прилази му Немац и каже му како би се морао активирати, а брат му вели: -Како то мислиш чоче? Немац: -Па иди у риболов. Црногорац: - И? Немац: -Продај рибу и купи бродицу. Црногорац: - И? Немац: Кад уловиш већу количину рибе, продај је и продај бродицу па купи већи брод за рибарење. Црногорац: - И? Немац: Кад се после тога обогатиш, онда... Црногорац га прекину: -И шта онда? Немац: -Онда уживај! Црногорац: -Ја будале овог чојека. Па шта ја сад радим?! Поента: Ми и браћа Црногорци смо прескочили све ове фазе које предлажу Немци, који читав радни век ''рмбаче'' и касно им је да у старости уживају.

www

04.04.2017 19:59

Nasa lijenost potiče od toga sto su nasi preci iveli u izoblilju. imali su plodnu zemlju guste sume ciste reke blagu idealnu klimu kad bacis kamen on nikne kod nas. I onda oni nisu morali puno da razmisljaju sve im je islo na ruku. A na primer skandinavski narodi nisu imali nista od toga imali su surove uslove i morali su o svemu da razmisljaju da budu racionalni kako bi opstali. I tako vekovima mi mlatimo praznu slamu i sto bi nas narod reko jabaj"ga

Razvoj: NEST387

© Aleksandar Kamenjašević 2016.
Sva prava zadržana.