Sjećanje na žrtve: Zločin bez kazne

Pre 18 godina, 24. marta 1999, avioni NATO vojnog saveza počeli su operaciju bombardovanja Srbije, prvi put od nastanka Alijanse bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, a u vazdušnim udarima, koji su trajali narednih 78 dana, život je izgubilo, prema zvanicnim podacima državnih organa, najmanje 2. 500 ljudi.

Srbija 24.03.2017 | 07:35 Godišnjica od početka NATO agresije biće obeležena brojnim manifestacijama širom zemlje.

Premijer Aleksandar Vučić predvodiće centralnu državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji kod Železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri.

Vucić će, zajedno sa porodicama stradalih u vozu koji je pogođen NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most, položiti venac i odati počast svim žrtvama stradalim u NATO agresiji.



Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, a identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece.

Osim u Grdeličkoj klisuri, godišnjica početka bombardovanja biće obeležena i na drugim mestima u Srbiji.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkriće spomen-obeležje "Srpskim majkama" u Domu Vojske Srbije.



Državni sekretar u Ministarstvu za rad Negovan Stankovcić položiće venac i odati počast kod spomenika deci stradaloj tokom NATO agresije.

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević položiće venac na spomen-obeležje nastradalim oficirima na brdu Straževica.

Član Gradskog veća Stevo Tatalović položiće venac na Spomenik žrtvama rata i otadžbine od 1990. do 1999. godine.



Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položiće venac na spomen-obeležje "Zašto?" u Tašmajdanskom parku.

Biće održan i komemorativni skup jedinica iz garnizona Novog Sada, kojem će prisustvovati gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i potpredsednik pokrajinske vlade Ðorđe Milićević.

Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, opština sa severa Kosova i građani odaće poštu stradalima u NATO bombardovanju polaganjem venaca ispred "Spomenika istine", u blizini glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji otvoriće Spomen sobu "Civilne žrtve Nato agresije".



Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je, 17 godina posle bombardovanja, tokom posete Srbiji, novembra prošle godine, izrazio žaljenje zbog nevinih žrtava NATO kampanje.

"Gubitak života nevinih ljudi je bila tragedija i zbog toga duboko žalim", rekao je tada šef NATO-a.

Takođe je naveo da je svrha i cilj vazdušnih akcija NATO-a 1999. godine bila zaštita civila, u čemu se, kako je rekao, uspelo.

U bombardovanju je, međutim, prema proceni zvanicnih državnih organa, poginulo najmanje 2.500 ljudi, a ranjeno više od 12.500.



Prema pojedinim izvorima, stradalo je i 4.000 građana, dok Fond za humanitarno pravo navodi da je stradalo 759 osoba.

Podaci Ministarstva odbrane govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.

Procenjena šteta pričinjena u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od cak 100 milijardi dolara.

Vojna intervencija NATO alijanse zvanicno je okoncana 11. juna 1999, kada je potpisan Vojno-tehnicki sporazum između Medunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999.



Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a kao razlog NATO je naveo humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora o buducem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu.

Konkretan povod za pocetak bombardovanja bilo je ubistvo 45 kosovskih Albanaca, meštana sela Racak, 15. januara 1999, za koje brojni izveštaji tvrde da su bili civili, nasuprot tvrdnjama tadašnje vlasti SRJ da je rec o pripadnicima terorističke organoizacije.

Naredbu o početku operacije, nazvane Milosrdni anđeo, tadašnjem komandantu saveznickih snaga, americkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO Havijer Solana.



Devetnaest zemalja alijanse pocelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz cetiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu, i drugde.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.



Ošteceno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 decjih vrtica, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trecina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pancevu i Novom Sadu.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, a upotrebljena je i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.

Izvor: Agencije
Foto: Arhiva