Alarmantno stanje u Rafineriji nafte

Rafinerija u Brodu prošlu godinu nije završila samo s finansijskim gubitkom već i sa 117 radnika manje u odnosu na 2015.

Republika Srpska 23.03.2017 | 16:56 Prošlo je 10 godina od privatizacije naftne industrije u Republici Srpskoj. I pored brojnih olakšica koje su vlasti dale novim vlasnicima, Rafinerija nafte u Brodu posluje s gubitkom. U prošloj godini akumulirani gubitak jedine rafinerije nafte u Bosni i Hercegovini dostigao je iznos blizu 300 miliona evra.

U sindikatu Rafinerije nafte u Brodu kažu da o poslovnim gubicima ne znaju mnogo. Plate su redovne i u prosjeku iznose 500 evra. Poslodavac, kažu, ispunjava sve svoje obaveze.

Međutim, Rafinerija prošlu godinu nije završila samo s finansijskim gubitkom već i sa 117 radnika manje u odnosu na 2015. godinu.

"I za ovu godinu predviđen je tehnološki višak od 56 radnika i brojka zaposlenih mora biti 926 radnika završno sa 31. decembrom", kaže sindikalac Đorđe Cvjetković.

U sindikatu kažu da je i to dio mjera za stabilizaciju i ekonomski oporavak.

No, Siniša Vukelić, glavni urednik poslovnog portala Capital.ba, upozorava da "ukupan akumulirani gubitak čitave naftne industrije, u koji spada i Rafinerija nafte u Brodu, dostiže alarmantnih milijardu evra".

"Ovo je zaista alarmantno i veliko zvono koje zvoni, a svi se prave da ga ne čuju. I to je velika opasnost za čitav ekonomski sistem Republike Srpske jer je taj iznos čitav entitetski budžet, ako izuzmemo sredstva i fond invalidsko-penzijskog osiguranja", ukazuje Vukelić.

Nema dobiti bez modernizacije

Za poslanika opozicijskog Narodnog demokratskog pokreta (NDP) Dragana Čavića smanjenje broja radnika nije iznenađenje, kao ni gubici Rafinerije. On je i ranije, kaže, upozoravao na to.

"Rafinerija ne može da funkcioniše. I to piše u revizorskim izvještajima već nekoliko godina – da ne može uopšte da funkcioniše bez spoljne finansijske podrške, koju je Rafineriji obezbijedila grupacija 'Zarubežnjeft' preko kreditora iz Rusije. Radi se o obavezama, koliko ja znam, od blizu 400 miliona evra", kaže Čavić.

Iz grupe Optima, koja je vlasnik naftne industrije, ponavljaju da dobit u ovoj kompaniji nije moguća dok se ne završi proces modernizacije. Napominju i da evropske rafinerije imaju slične probleme.

"Postojeća dugovanja su dugovanja prema matičnom preduzeću 'Zarubežnjeft', te iste treba posmatrati kao investiciju od strane matične kompanije i njenog vlasnika, Ruske Federacije, usmjerenu na planski razvoj naših preduzeća, naftnog sektora i privrede Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, a u koje je u proteklih sedam godina investirano 380 miliona evra", odgovorili su iz grupe Optima.

"Privatizacija naftne industrije prije 10 godina rezultat je direktne pogodbe Vlade Republike Srpske i tadašnjeg premijera Milorada Dodika i predstavnika ruskog 'Zarubežnjefta'. Detalji ugovora nisu odmah bili poznati javnosti".

Ustupci donijeli gubitke

U Transparency Internationalu analizirali su ugovor prije nekoliko godina. Tada su, kažu, procjenjivali da će zbog svih ustupaka direktni gubici za Republiku Srpsku biti 250 miliona evra.

"Tada smo upozoravali da će sve ono na šta se Vlada RS obavezala, dajući veoma povoljne uslove kupcu, dajući u velikoj mjeri odriješene ruke, na kraju proizvesti gubitke za Republiku Srpsku, što zapravo ne bi trebala biti poenta samog procesa privatizacije", kaže Ivana Korajlić iz Transparency Internationala BiH.

Sporno je i to što se ni nakon 10 godina od privatizacije i dalje ne zna vlasnička struktura ruskog "Zarubežnjefta", podsjećaju u Transparency Internationalu. Kažu da je bilo i nezvaničnih informacija o tome da udio u vlasništvu imaju i osobe bliske vlastima Republike Srpske, te da naftna industrija u Republici Srpskoj služi za izvlačenje novca u inostranstvo.

(Al Jazeera)