Balkan osjetljiv na klim. promjene

Aktivnosti koje se odnose na osmatranja Zemlje (EO - Earth Observation) su ključne za kontinualno obezbeđivanje pravovremenih informacija neophodnih za rešavanje širih društvenih izazova kao što je adaptacija na klimatske promene.

Region 20.03.2017 | 15:09 Uprkos značajnom napretku postignutom poslednjih godina na Balkanu i u Severnoj Africi, u oba regiona, kao i na Bliskom Istoku još uvek postoje značajni nedostaci u EO aktivnostima kao što su različiti nivoi razvoja saradnje zainteresovanih strana, neefikasno korišćenje raspoloživih resursa i ekspertiza, nedovoljna informisanost javnosti o prednostima i mogućnostima EO usluga.

Upravo regioni Severne Afrike, Bliskog Istoka i Balkana su prepoznati kao jedan od najosetljivijih regiona kada su u pitanju klimatske promene. Na klimatske promene u velikoj meri utiču različiti atmosferski procesi, kao i konstituenti (npr. aerosoli, gasovi staklene bašte) i njihove interakcije sa solarnim zračenjem. U tom kontekstu, velike međunarodne inicijative kao što su GEO i Copernicus promovišu integraciju i upravljanje kapacitetima za osmatranja Zemlje na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou.

Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće EO kapacitete u regionu Balkana, Severne Afrike i Bliskog Istoka, i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene, poboljšanja u upravljanju bezbednošću prehrane i vodama u uslovima vremenskih nepogoda, i unapređenje pristupa sirovinama i izvorima energije.

GEO-CRADLE se finansira u okviru programa Evropske Unije Horizon 2020 Istraživanje i razvoj, glavni koordinator projekta je Nacionalna Opservatorija u Atini, a projekat okuplja 25 institucija partnera sa 3 kontinenta formirajući tim sa svetski priznatom naučnom izvrsnošću.

U okviru projekta tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, pod vođstvom prof. dr Slobodana Ničkovića rukovodi aktivnostima koja se odnose na modeliranje atmosfere. Dr Ničković je razvio prvi operativni model u svetu za prognozu transporta saharskog pijeska još 1993. godine (DREAM model), a tokom proteklih godina istraživanja su pokazala na značajan doprinos ovog tipa aerosola formiranju hladnih oblaka.

Zahvaljujući potpuno novom pristupu numeričkoj prognozi i dostupnim rezultatima osmatranja efekti transporta na velike udaljenosti kao i uticaj aerosola na formiranje oblaka i padavine mogu preciznije da se izračunaju i prognoziraju.

Trenutno srpski naučnici, zajedno sa kolegama iz Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije (RHMZ) jedini u svetu imaju mogućnost da na dnevnom nivou prognoziraju način formiranja hladnih oblaka.

Za potrebe kompleksnih numeričkih proračuna fizičkih procesa koji se dešavaju u oblacima, kao i za prognozu transporta aerosola koriste se super-računari u Institutu za fiziku i RHMZ. Značajan računarski resurs u širem regionu i daleko najveći pojedinačni resurs unutar akademske zajednice Srbije predstavlja Paradoks klaster instaliran u Institutu za fiziku u Beogradu, a srpskim istraživačima je dostupan kroz nacionalnu Grid virtuelnu organizaciju AEGIS.

U okviru projekta započeto je formiranje regionalne baze podataka (RBP) koja treba da omogućiti slobodan pristup svim relevantnim podacima, portalima i postojećim EO uslugamašto će biti osnova za unapređenje sprovođenja GEOSS i Copernicus inicijativa u regionu. RBP će olakšati pristup najsavremenijim geo-osmatranjima kao što su space-bornepodaci sa EO satelita u realnom vremenu, podaci dobijeniu airborne kampanjama i in-situ merenjima, kao i atmosferskim i klimatskim modelima.

Pored satelitskih osmatranja za istraživanje atmosferskih aerosola i njihovog uticaja na klimatologiju važnu primenu ima i njihova daljinska detekcija korišćenjem impulsnog laserskog zračenja. Doprinos tima iz Instituta za fiziku u Beogradu se ogleda i u sprovođenju merenja vertikalnih profila optičkih karakteristika aerosola pomoću Raman lidar sistema, jedinstvenog na ovim prostorima. Integralni pristup ovakvoj vrsti merenja na kontinentalnom nivou i dostupnost relevantnih podataka omogućava njihovu asimilaciju u atmosferske modele čime se postižu značajno preciznije prognoze.



U okviru projekta kroz regionalnu platformu za umrežavanje biće omogućeno svim zainteresovanim stranama (vladinom sektoru, univerzitetima, institutima, malim i srednjim preduzećima) da se informišu o postojećim kapacitetima, veštinama i mogućnostima za saradnju u regionu. Krajnji cilj je da se olakša održivo pružanje EO usluga u skladu sa potrebama i omogući efikasnu koordinaciju postojećih kapaciteta u oblasti osmatranja Zemlje u regionu.

Imajući u vidu nedavne vremenske nepogode u regionu, koje su ukazale na neophodnost postojanja pouzdanih podataka dobijenih integrisanim osmatranjem Zemlje, potencijal GEO-CRADLE projekta da značajno doprinese boljem upoznavanju svih korisnika o dostupnosti pravovremenih informacija i stavljanja nauke u službu privrede ima veliki značaj.

Očekuje se da će rezultati projekta značajno pomoći formiranju strategija u oblasti vodoprivrede, poljoprivrede i zdravlja. Koliki će konkretan benefit imati lokalno stanovništvo i privreda zavisi i od zainteresovanosti nadležnih institucija zemalja u regionu.

Dr. Zoran Mijić
Institut za fiziku Beograd

BN televizija