Balkan osjetljiv na klim. promjene

Aktivnosti koje se odnose na osmatranja Zemlje (EO - Earth Observation) su ključne za kontinualno obezbeđivanje pravovremenih informacija neophodnih za rešavanje širih društvenih izazova kao što je adaptacija na klimatske promene.

  • Vijesti
  • Region


Uprkos značajnom napretku postignutom poslednjih godina na Balkanu i u Severnoj Africi, u oba regiona, kao i na Bliskom Istoku još uvek postoje značajni nedostaci u EO aktivnostima kao što su različiti nivoi razvoja saradnje zainteresovanih strana, neefikasno korišćenje raspoloživih resursa i ekspertiza, nedovoljna informisanost javnosti o prednostima i mogućnostima EO usluga.

Upravo regioni Severne Afrike, Bliskog Istoka i Balkana su prepoznati kao jedan od najosetljivijih regiona kada su u pitanju klimatske promene. Na klimatske promene u velikoj meri utiču različiti atmosferski procesi, kao i konstituenti (npr. aerosoli, gasovi staklene bašte) i njihove interakcije sa solarnim zračenjem. U tom kontekstu, velike međunarodne inicijative kao što su GEO i Copernicus promovišu integraciju i upravljanje kapacitetima za osmatranja Zemlje na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou.

Tokom 2016. godine započeta je realizacija GEO-CRADLE projekta koji ima za cilj da unapredi postojeće EO kapacitete u regionu Balkana, Severne Afrike i Bliskog Istoka, i ponudi pristupe za rešavanje regionalnih izazova sa posebnim akcentom na klimatske promene, poboljšanja u upravljanju bezbednošću prehrane i vodama u uslovima vremenskih nepogoda, i unapređenje pristupa sirovinama i izvorima energije.

GEO-CRADLE se finansira u okviru programa Evropske Unije Horizon 2020 Istraživanje i razvoj, glavni koordinator projekta je Nacionalna Opservatorija u Atini, a projekat okuplja 25 institucija partnera sa 3 kontinenta formirajući tim sa svetski priznatom naučnom izvrsnošću.

U okviru projekta tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, pod vođstvom prof. dr Slobodana Ničkovića rukovodi aktivnostima koja se odnose na modeliranje atmosfere. Dr Ničković je razvio prvi operativni model u svetu za prognozu transporta saharskog pijeska još 1993. godine (DREAM model), a tokom proteklih godina istraživanja su pokazala na značajan doprinos ovog tipa aerosola formiranju hladnih oblaka.

Zahvaljujući potpuno novom pristupu numeričkoj prognozi i dostupnim rezultatima osmatranja efekti transporta na velike udaljenosti kao i uticaj aerosola na formiranje oblaka i padavine mogu preciznije da se izračunaju i prognoziraju.

Trenutno srpski naučnici, zajedno sa kolegama iz Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije (RHMZ) jedini u svetu imaju mogućnost da na dnevnom nivou prognoziraju način formiranja hladnih oblaka.

Za potrebe kompleksnih numeričkih proračuna fizičkih procesa koji se dešavaju u oblacima, kao i za prognozu transporta aerosola koriste se super-računari u Institutu za fiziku i RHMZ. Značajan računarski resurs u širem regionu i daleko najveći pojedinačni resurs unutar akademske zajednice Srbije predstavlja Paradoks klaster instaliran u Institutu za fiziku u Beogradu, a srpskim istraživačima je dostupan kroz nacionalnu Grid virtuelnu organizaciju AEGIS.

U okviru projekta započeto je formiranje regionalne baze podataka (RBP) koja treba da omogućiti slobodan pristup svim relevantnim podacima, portalima i postojećim EO uslugamašto će biti osnova za unapređenje sprovođenja GEOSS i Copernicus inicijativa u regionu. RBP će olakšati pristup najsavremenijim geo-osmatranjima kao što su space-bornepodaci sa EO satelita u realnom vremenu, podaci dobijeniu airborne kampanjama i in-situ merenjima, kao i atmosferskim i klimatskim modelima.

Pored satelitskih osmatranja za istraživanje atmosferskih aerosola i njihovog uticaja na klimatologiju važnu primenu ima i njihova daljinska detekcija korišćenjem impulsnog laserskog zračenja. Doprinos tima iz Instituta za fiziku u Beogradu se ogleda i u sprovođenju merenja vertikalnih profila optičkih karakteristika aerosola pomoću Raman lidar sistema, jedinstvenog na ovim prostorima. Integralni pristup ovakvoj vrsti merenja na kontinentalnom nivou i dostupnost relevantnih podataka omogućava njihovu asimilaciju u atmosferske modele čime se postižu značajno preciznije prognoze.



U okviru projekta kroz regionalnu platformu za umrežavanje biće omogućeno svim zainteresovanim stranama (vladinom sektoru, univerzitetima, institutima, malim i srednjim preduzećima) da se informišu o postojećim kapacitetima, veštinama i mogućnostima za saradnju u regionu. Krajnji cilj je da se olakša održivo pružanje EO usluga u skladu sa potrebama i omogući efikasnu koordinaciju postojećih kapaciteta u oblasti osmatranja Zemlje u regionu.

Imajući u vidu nedavne vremenske nepogode u regionu, koje su ukazale na neophodnost postojanja pouzdanih podataka dobijenih integrisanim osmatranjem Zemlje, potencijal GEO-CRADLE projekta da značajno doprinese boljem upoznavanju svih korisnika o dostupnosti pravovremenih informacija i stavljanja nauke u službu privrede ima veliki značaj.

Očekuje se da će rezultati projekta značajno pomoći formiranju strategija u oblasti vodoprivrede, poljoprivrede i zdravlja. Koliki će konkretan benefit imati lokalno stanovništvo i privreda zavisi i od zainteresovanosti nadležnih institucija zemalja u regionu.

Dr. Zoran Mijić
Institut za fiziku Beograd

BN televizija

KOMENTARI6
POŠALJITE PORUKU

Dr

20.03.2017 18:09

Potrebno je na Balkanu razbiti predrasude o naucnicima kao bicima koja su potpuno otudjena od zajednice. Nauka gura covecanstvo napred, i svaka ozbiljna drzava treba da ulaze u svoje naucnike jer je to jedini nacin da poguramo ceo region napred ... Znanje je moc!

Alan Ford

20.03.2017 18:42

Džaba nauka kad balkanske zemlje vode nepismeni i neuki. Kladim se da ovi naši glupi ministri nemaju pojma o ovome što piše.

Посматрач

20.03.2017 22:30

Михајло Пупин: "...Један славни адвокат, члан управног одбора једне велике просветне установе, био је изненађен када сам му, нешто више од пре тридесет година, казао да се наука не може предавати без лабораторија, како у вишим тако и у нижим школама. Он је, међутим, држао да све што је потребно за више школе састоји се из мало већег броја школских табла, креда, сунђера, и једног предавача који би се за своја предавања спремао читајући их из књига. Што се њега тиче, мислио је он, университети би се могли подићи на брдима креде, сунђера и књига. То су јевтиније ствари од тих лабораторија, и то је оно што се свиђа многим члановима университетских управа. И много је јефтинији и учитељ који може да предаје из књиге, а не из свог сопственог искуства, стеченог радом у лабораторији. Али, нека се Бог смилује оној земљи која своју судбину поверава јефтиним наставницима са јефтиним научним оруђем у рукама!"

SrbIN

20.03.2017 22:51

E sad će Cvijanovićka i kolega joj Zvizdić da odmah otrče u Beograd i da vide o čemu se radi kako da to primijene u našem tamnom vilajetu.

Erika

21.03.2017 10:53

Mnogi ne znaju, da je tokom bombardovanja NATA 1999, dnevno poletilo oko 1000 avijona, koji su probijali zvučni zid... i stvarali veliku rupu ... u to vreme na Aljasci je padao ljubičasti sneg, nešto slično, jer su svu nečistoću magnetna polja odbacivala prema polu! Sve se to ktilo, znali su to mnogi green piseri u svetu.... na nama svima, svim ljudima na svetu, je, da trpimo prirodne nepogode, i da konačno shvatimo: nismo mi potrebni prirodi, nego priroda nama!

Harp

21.03.2017 11:28

A šta je sa Harpom? Mogli bi ovi naučnici da nam o tome nešto kažu. Kako se meni čini Harp pravi neko sr*nje.

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.