Mora SAD-a: Putin i Si se svašta dogovorili?!

Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je danas u Pekingu ekonomske veze s Kinom, i kako je rekao, rusko "sveobuhvatno i strateško partnerstvo" s njenim susedom.

Svijet 25.06.2016 | 21:40 Putin je rekao kineskom premijeru Li Kećijangu da su veze dve zemlje čvrsto zasnovane na zajedničkim ekonomskim interesima.

"Naši odnosi se zaista imaju odlike sveobuhvatnog i strateškog panerstva", rekao je Putin Liju na pošetku njihovog sastanka.

Iako su Rusija i Kina povezane saradnjom na međuarodnom planu, kao i kulturom, obrazovanjem i na drugim oblastima, "na jedan ili drugi način, sve ima ekonomsku osnovu", rekao je Putin.

Putin se prvo sastao sa premijerom Li Kečijangom a potom i sa predsednikom Kine Si Đinpingom, kome je rekao da narod obe države ima jaku želju da "ojača i razvije odnose".

"Kina se protivi upotrebi sile, pretnji silom, lakom uvođenju sankcija i primeni jednostranih akcija bez saglasnosti zainteresovanih strana", izjavio je predsednik Kine Si Đinping nakon razgovora sa ruskim liderom.

"Ja i gospodin Putin smatramo da Kina i Rusija, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN i konstruktivne snage osiguranja regionalne i međunarodne bezbednosti i stabilnosti, treba odlučno da se pridravaju ciljeva i principa Povelje UN, glavnih normi međunarodnog prava, kako bi se osigurale globalna strateška ravnoteža i stabilnost i čvrsto branila međunarodna pravičnost", rekao je Si Đinping, prenosi Sputnjik.

Američka agencija AP ocenjuje da se blizak odnos Vladimira Putina i Sija Đinpinga, kao i njihova zajednička želja da suzbiju globalnu dominaciju SAD, smatra glavnim pokretačem saradnje Rusije i Kine.

Predsednik Rusije je saopštio da je razgovarao sa kineskim kolegom Si Đipingom o zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, o Siriji i o nuklearnom problemu Sjeverne Koreje.

"Razgovarali smo o posljednjim akcijama u rješavanju najvažnijih svetskih i regionalnih problema, zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, jačanju bezbednosti u Pacifičkom regionu, osiguranju nenuklearnog statusa Korejskog poluostrva", rekao je Putin.

On je naveo da su među zajedničkim spoljnopolitičkim zadacima pomaganje u rešavanju sirijske krize i podrška miru i stabilnosti u Južnokineskom moru i u Centralnoj Aziji.

Ruski predsednik izjavio je u Pekingu da će Rusija i Kina proširiti upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama radi smanjenja zavisnosti od spoljnih faktora.

"Udeo ruske rublje u takvim plaćanjima je tri odsto, dok je kineskog juana mnogo veći - devet odsto. Pritom, poslednji pokazatelji treba osetno da porastu nakon otvaranja obračunskog centra za transakcije sa juanom u Rusiji", rekao je Putin na kraju rusko-kineskih razgovora.

Nakon razgovora potpisan je paket sporazuma koji se tiču raznih aspekata saradnje - od kosmosa i energetike do turizma i isporuke žita Kini, javio je Sputnjik.

Ruski predsednik je saopštio da su se Moskva i Peking dogovorili o saradnji i po pitanju razvoja nuklearne energije u trećim zemljama.

Putin je naglasio da je Kina vodeći trgovinski partner Rusije. U 2015. godini trgovinski obrt dve zemlje iznosio je 63,5 milijardi dolara. Pozitivna dinamika se može videti i početkom 2016. godine, naveo je ruski predsednik.

Rusija i Kina će do kraja godine usaglasiti i pitanja o izgradnji brze pruge Moskva-Kazanj, transevropskoj magistrali koja treba da unapredi saobraćaj na ogromnom kontinentu.

Putin je u Peking stigao u petak iz Taškenta, prestonice Uzbekistana, gde je održan samit Organizacije za Šangajsku saradnju.

Putinova poseta Kini dolazi pošto su članice Evropske unije postigle "načelan politički dogovor" o produžetku sankcija Rusiji do januara 2017, koje su toj zemlji uvedene zbog ukrajinske krize u martu 2014. godine, a Rusija je isključena i iz Grupe osam najrazvijenih ekonomija sveta.

Sankcije bi morali da potvrde i šefovi država i vlada EU na samitu 28. i 29. juna. Zvaničnici u Briselu su rekli da su sve članice EU za to da se krajem godine sankcije prema Rusiji preispitaju.

Putin je u maju 2014. godine posetio Peking, kada su potpisani brojni sporazumi, uključujući istorijski ugovor o isporuci gasa vredan 400 milijardi dolara.

Energetska kičma Azije

Prema rečima Putina, energetika ostaje lokomotiva poslovne saradnje dve zemlje.

"Rusija povećava obime isporuka preko rusko-kineskog gasovoda, nastavlja se realizacija projekata izgradnje rafinerije nafte Tjancin, strogo i po planu se gradi gasovod Sila Sibira koji treba da proradi punom snagom 2020. godine. U toku je usaglašavanje uslova za isporuku ruskog gasa zapadnom trasom u Kinu", rekao je Putin.

On je dodao da kineski partneri povećavaju svoje učešće u Jamalu, najvećem ruskom projektu za proizvodnju tečnog gasa.

Izvor: Agencije
Foto: AP