Politički zemljotres vijeka, Britanci izašli iz EU: U Evropi vlada potpuni haos...

Poslije 43 godine u EU, Velika Britanija je izglasala izlazak. Čak  46.499.537 Britanaca glasalo je juče na referendumu za izlazak iz Evropske unije ili ostanak u njoj, iz 382 britanske oblasti, a birališta su zatvorena u 22 sata. Rezultati su sledeći -16.835.512 glasača je tražilo izlazak iz EU, a 15.962.093 glasača je bilo za ostanak u EU. Premijer je dao ostavku, a spekuliše se da su sledeće zemlje za izlazak iz EU – Francuska i Holandija.

Svijet 24.06.2016 | 22:05 Tačno u 7 časova po srednjoevropskom vremenu potvrđeno je da je Britanija izglasala odlazak iz EU. Prva važna stvar, napuštanje Unije se neće dogoditi odmah.

Velika Britanija je i dalje članica EU i verovatno će to ostati još neko vreme. Međutim, samo glasanje već je dovelo do niza nepredviđenih događaja, piše BBC.

U saopštenju, britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da će vlada poštovati svaki rezultat i instrukcije britanskog naroda.

Iako je, piše BBC, bila njegova dužnost da ostane i “umiri brod“, najavio je da će podneti ostavku na jesen.

Novi lider konzervativaca, ali i novi premijer biće navodno izabran do kraja septembra.

Lider Laburista Džeremi Korbin sada je pod pritiskom jer bi parlament mogao da baci pogled i na njegovu poziciju. On bi ili morao da istupi dobrovoljno, ili bi došlo do glasanja.



Svi lideri zemalja EU želeli su da Britanija ostane deo bloka, a glas za “odlazak“ dočekan je sa razočaranjem.

U Briselu traju razgovori i širom zemalja EU o tome kako se nositi sa odlukom Britanaca, dok će se lideri Nemačke, Francuske i Italije sastati u ponedeljak.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk apelovao je na jedinstvu između 27 preostalih članica, rekavši da glasanje jeste istorijsko, ali da nije vreme za “histeričnu reakciju“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je glasanje bilo “za žaljenje“ i prelomni trenutak za EU.

Šta će se desiti dalje teško je predvideti. Dug put pregovora je pred Velikom Britanijom i EU, iako nije poznato kada će proces početi.



Zvaničnici EU saopštili su da žele odlazak Britanije iz Unije “što pre“, dodajući da ne treba da se čeka da Britanija dobije novog premijera.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je za “Gardijan" da advokati iz EU utvrđuju da li je moguće na bilo koji način ubrzati britansko napuštanje EU.

“Neverovatno je da je ceo kontinent postao talac zbog unutrašnjih sukoba kod torijevaca“, rekao je Šulc.

Lideri EU su pre svega zabrinuti zbog moguće “zaraze“ jer odluka Britanaca već utiče na desničarske partije u Francuskoj i Holandiji.

Postoji pravni proces koji propisuje mogućnost izlaska iz Evropske unije, propisan Lisabonskim sporazumom, iako nikada ranije nije iskorišćen.

Postoji još jedna dilema – Dejvid Kameron je poručio da je Britaniji potreban novi premijer i najavio da podnosi ostavku. Rojters javlja da je njegov mogući naslednik bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson.

Dejvid Kameron je naveo da bi njegov naslednik trebalo da odluči kada da aktivira član 50 tog sporazuma. Jednom kada se to bude dogodilo, Britanija će biti odstranjena od bilo kakvog oblika donošenja odluka u EU i neće biti puta nazad osim ako to jednoglasno ne odobre sve preostale članice.

Odlazak iz EU nije automatski proces, mora da bude obavljen uz pregovore sa drugim članicama. Ovi pregovori bi trebalo da budu gotovi za dve godine, iako se predviđa da će trajati mnogo duže. Evropski parlament ima pravo veta na bilo kakav novi dogovor koji formalizuje odnos Britanije i EU.

Predstavnici kampanje koji su se zalagali za napuštanje EU naveli su da nema potrebe aktiviranja člana 50 odmah, navodeći da je u redu da prvo postoje razgovori sa drugim članicama EU i Evropskom komisijom.

Neki su čak predložili da se član 50 ne aktivira sve dok se ne završe predsednički izbori u Francuskoj u maju 2017. i nemački parlamentari izbori naredne godine, kako bi se izbeglo da Bregzit postane deo kampanje političara.

Britanija bi sve ovo mogla jednostavno da ignoriše i dobaci EU zakone, iako to ne bi olakšalo buduće pregovore.

Sve dok pregovori traju, Velika Britanija je obavezna da poštuje zakone i obaveze EU.

Kako navodi BBC, britanski parlament će od ponedeljka imati pune ruke posla i morati da ratifikuje povlačenje iz EU.

Bregzit je već uspeo da pokoleba budućnost Ujedinjenog kraljevstva. SNP je u toku kampanje navela, ako dođe do napuštanja EU, to će značiti da je Škotska oterana iz EU protiv svoje volje, što bi mogao da bude još jedan okidač za referendum za nezavisnost. Takvi problemi postoje i u Severnoj Irskoj.



Rusija zbog Bregzita na zlatu za dan zaradila 2,4 milijarde dolara

Rusija je zaradila 2,4 milijarde profita u posljednjih 24 sata zbog odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju.

Ova zemlja je od 2006. godine izgradila ogromne rezerve zlata, a cijena ovog metala je izuzetno porasla u skladu sa aktuelnim događajima.

Vrijednost zlata je rapidno skočila preko noći za 22 odsto zahvaljujući rezultatima Bregzita.

Prema Centralnoj banci Rusije, udio zlata u ruskim rezervama je porastao sa 2 odsto u 2016. godini na današnjih 13 odsto.




Hoće li biti još "raskida" sa EU?

 Odluka Britanije da napusti EU pokrenula je domino efekat u više evropskih zemalja poput Italije, Francuske i Holandije.

Tamo su desničarske stranke i evroskeptici odmah izašli sa zahtjevom da se i u njihovim zemljama održi referendum o ostanku u Uniji.

Italijanska opoziciona Sjeverna liga pokreće kampanju za prikupljanje potpisa za referendum poput onog koji je održan u Britaniji, izjavio je lider te stranke i poslanik u Evropskom parlamentu Mateo Salvini.

"Sjeverna liga će početi da prikuplja potpise podrške za prijedlog zakona koji bi dopustio Italijanima da na referendumu izraze svoje mišljenje o evropskim sporazumima, slično referendumu koji je održan u Britaniji", rekao je Salvini.

On je ranije ruskoj agenciji Tas s rekao da je ishod referenduma u Britaniji "odgovor Evropskoj uniji, koja ne uspijeva da zaštiti svoje građane.

Prethodno je održavanje referenduma u svojoj zemlji predložio lider holandske antievropske "Stranke slobode" Gert Vilders. Vilders je naime obećao da će, ukoliko bude izabran za premijera na izborima u martu u Holandiji, i on pozvati na referendum.

"Želimo ponovo da imamo kontrolu nad našom zemljom, parama, sopstvenim granicama, imigracionom politikom. Holandija mora, što je prije moguće, da dobije šansu da se izjasni o članstvu u EU", istakao je Vilders.

Predsjednica francuske ultradesničarske partije Nacionalni front, Marin Le Pen, pozdravila je odluku Britanije da napusti EU i pozvala na održavanje referenduma i u Francuskoj.

"Pobjeda za slobodu! Kao što sam godinama tražila, sada moramo da imamo isti referendum u Francuskoj i drugim zemljama EU", objavila je Le Pen na Tviteru. Le Pen je nedavno u Beču, na sastanku krajnje desničarskih partija, istakla da Francuska "vjerovatno ima hiljadu razloga više od Britanaca da napusti EU".

Evroskeptici iz skandinavskih zemalja takođe su predložili raspisivanje referenduma sa pitanjem članstva u EU, ubrzo nakon proglašenja rezultata Bregzita, prenosi AP. Danska Narodna partija pozvala je na održavanje referenduma sa pitanjem članstva u EU, ali je premijer Danske odbacio takvu mogućnost. Kristian Tulsen, šef danske Narodne partije, rekao je da bi referendum bio "dobar demokratski običaj".

"Verujem da Dance treba pitati da li žele da pratimo Veliku Britaniju ili ostavimo stvari ovakve kakve su trenutno", rekao je Tulsen. Danski premijer Lars Leke Rasmusen odbacio je pozive na raspisivanje referenduma ali je priznao da su rezultati Brexzita otvorili i tu mogućnost.

"Mi pripadamo Evropskoj uniji", rekao je Rasmusen u obraćanju novinarima. Danska nije prihvatila sve uslove ugovora o članstvu Evropskoj uniji iz straha od gubitka suvereniteta. Danska, kao ni Švedska ne planiraju održavanje referenduma, prenosi AP.

Lider Stranke za nezavisnost Velike Britanije, Najdžel Faraž, uopzorio je da je "opšte poznato da će rezultat Brexzita pokrenuti domino efekat u zemljama na sjeveru Evrope, počevši sa Danskom" prenose svjetske agencije.

U Švedskoj, koja je 1995. godine postala član EU, antimigrantske Švedske Demokrate, objavili su na svom Tviter nalogu "Sada čekamo Švexit".

"Švedske demokrate će sada pojačati pritisak na vladu. Naša zemlja mora da obnovi dogovore postignute sa Evropskom unijom" rekao je lider stranke Džimi Akeson koji već duže vrijeme zahtjeva raspisivanje referenduma sa ovim pitanjem.

Švedska Ljevičarska stranka je predložila da se obnove dogovori sa EU, ali je njihov lider Jona Šosted je rekao da želi "prvo da vidi kako će izgledati britanski novi odnos sa unijom", prenose svjetski mediji.

Nakon Brexita Britaniji prijeti raspad!?

Poslije najave Škotske da bi mogla da održi referendum o svojoj nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva nakon Bregzita, takav zahtjev čuje se i u Sjevernoj Irskoj.

Vicepremijer Sjeverne Irske Martin Mekginis iz Šin Fejn stranke kaže da i građani Sjeverne Irske moraju da imaju mogućnost da "odlučuju od svojoj budućnosti", prenijeli su britanski mediji.

60 % odsto građana Sjeverne Irske glasalo je za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU. Stranka Šin Fejn godinama teži ujedinjenju Sjeverne Irske sa Republikom Irskom. Vlada Republike Irske sazvala je hitan sastanak nakon britanskog referenduma.

"Ovaj rezultat imaće važne implikacije na Irsku, kao i na Britaniju i Evropsku uniju", navodi se u saopštenju irske vlade.


(BN televizija/Agencije)