Analiza: Muslin ili Piksi?! Koga još Srbija ima za selektorsku fotelju...?!

Radovan Ćurčić je prošlost, Srbija čeka novog selektora...

Fudbal 01.05.2016 | 23:00

Ode još jedan. Osmi u poslednjih deset godina. Srbija češće menja fudbalske selektore nego što neki klubovi menjaju garniture dresova. Što dovoljno govori da FSS nije imao kompas, da nije verovao u svoje izbore, da je pravio komrpsmise i da na kraju ti izbori nisu bili ispravni. Radovan Ćurčić je prošlost, Srbija će pokušati da najgori period u u istoriji ovadšnjeg reprezentativnog fudbala (propuštena tri velika takmičenja zaredom što je jedino tokom sankcija bio slučaj) prekine sa novim selektorom kojem će apsolutni cilj biti: Plasman na Mundijal u Rusiji!

Pitanje je: Sa kim dalje?

Sve što se dešavalo prethodnih dana i informacije koje su plasirane u medije govore da je kurs odavno zauzet. Ime Slavoljuba Muslina je mesecima provejavalo u vazduhu, to smo vam i najavili pre mesec i kusur dana, a potom su Novosti ustalasle fudbalsku javnost decidnom tvrdnjom da će Muslin biti selektor i da je reč o izboru potpredsednika i vrlo moguće budućeg predsednika FSS, Slaviše Kokeze. Nakon toga je Savo Milošević glasno demantovao tu vest, da bi ga sam Muslin ubrzo poklopio otvorenim priznanjem da je u pregovorima sa FSS. Dakle, odavno se ta opcija spremala i Milošević je lagano nadgalasan u pokušajima da odbrani Radovana Ćurčića.

Trenutno, Slavoljub Muslin nije jedini izbor budućeg rukovodstva FSS. Njihova želja je i Dragan Stojković Piksi. Čak možda i veća...

Iako Piksi ima jaču podršku u javnosti i kod navijača od Muslina, šanse da ona nasledi Ćurčića sa daleko manje realne. Tim pre što je trenutno zauzet. Predvodi kineski Gvangžu R&F sa kojim ima ugovor do 2017. godine i zarađuje preko 1.000.0000 evra po sezoni. Uostalom, zbog toga je i odbio Olimpik iz Marselja koji je i u finansijskom i u sportskim smislu veći izazov od klimave klupe Srbije.

Piksijeva aktuelna situacija znači i da Muslin ostaje kao praktično jedini izbor FSS. On i ne krije želju da sedne na klupu Orlova, nekoliko puta se u javnosti volšebno ponudio da preuzme reprezentaciju. Prepreke sa njegove strane ne postoje.

Šta Srbija dobija u vidu Slavoljuba Muslina? On je još jedno rešenje koje se nameće jednostrano i koje će razni odbori i komisije samo verifikovati podizanjem ruku na nekim sednicama.

Muslin je slobodan otkako je dobio otkaz u Standardu iz Liježa. Na klupi belgijskog velikana je izdržao tek nešto više od dva meseca, imao je očajne rezultate i morao je da dobije otkaz. To je samo nastavak lošeg niza. Muslinova trenerska kaijera je odvano na nizbrdici. Na početku karijere, devedesetih godina prošlog veka je znanje i slavu sticao u Francuskoj, radio je sa velikim igračima u priznatim klubovima.

Ipak, Muslinovu karijeru je obeležila Crvena zvezda sa kojom je u dva mandata osvojio tri titule i dva kupa, ali je izgubio u otvorenom ratu sa Draganom Džajićem. Trofeje je još jedino osvajao u Bugarskoj gde je sa Levskim došao do duple krune. Bez većeg uspoeha je radio u Lokerenu (dva mandata), Lokomotivi iz Moskve, Metalurgu iz Donjecka, Himkiju, Dinamu iz Minska, Anortozisu... Najduže se zadržao u Krasnodaru sa kojim je beležio rezultate iznad očekivanih, ali se za taj period vezuju i neke kontrorverze poput tvrdnji bivših igrača da je šurovao sa menadžerima i uzimao novac što je on kategorično demantovao. Pretposlednja stanica mu je bio Amkar gde je takođe neslavno završio o čemu je govorio i Georgi Pejev. Karijera mu je u silaznoj putanji, a možda neku nadu daje paralela da je u sličnoj situaciji bio i Ilija Petković 2003. godine...

Sa velikim šansama da Muslin preuzem kormilo nacionalnog tima, mora se postaviti i pitanje da li imamo nekog drugog trenera koji je zaslužio tu šansu?

Siniša Mihajlović je obećao da će se jednog dana vratiti, ali taj čas još nije kucnuo pošto su još sveže uspomene na fijasko u kvalifikacijama za Brazil. On je trenutno naše najveće trenersko ime od aktivnih trenera. Od nekativnih to je Radomir Antić koji ima status heroja kod većinskog dela iskrenih ljubitelja fudbala. Ali dok je Tomislav Karadžić u FSS sa svojim saradnicima i dok je ovakvo stanje u srpskom fudbalu, iluzorno je očekivati povratak Antića. Kao i dolazak Miroslava Đukića kojeg je takođe Karadžić proterao iz srposkog fudbala. Ni Đukić od tada ne želi ništa više sa njim. Jasno je to i Kokezi koji je jedno vreme razmišljao o Đuki, ali legendarni štoper Valensije ne želi ni pod razno tamo u Srbiju gde su ga medijski linčovali.

Ne može Miha, ne može Radomir, ne može Đuka. Ko dalje?

Srbiju je precrtao i Aleksandar Sale Stanojević. Bivši trener Partizana je izigran u pregovorima sa Karadžićem u februaru 2014. godine i nije to zaboravio. Otišao je u Kinu, lepo mu je tamo, radi u drugoligašu Pekingu i takođe ne želi da komentariše dešavanja u srpskom fudbalu poučen lošim iskustvom.

Možda i najatraktivnije ime koji bi moglo da bude dostupno FSS je Slaviša Jokanović. Uprkos činjenici da je i dalje vezan ugovorom za Fulam. Pitanje je da li i on i klub žele da nastave saradnju kada se sezona završi.

Jokan je iz Partizana oteran uprkos osvojene dve duple krune, da bi se potvrdio u daleko težem okruženju. Napravio je ogroman uspeh sa Votfordom prošle godine kada je uveo Stršljenove u Premijer ligu. A pritom je pokazao i deo karaktera koji obično nedostaje većini naših trenera. Čak ni pred izazovom Premijer lige nije želeo da sam sebe unizi jer je znao koliko vredi. Votford mu nije ponudio korektne uslove za nastavak saradnje (onakve kakve je zaslužio s obzirom koliki novac je doneo klubu) i rešio je da se raziđe sa Englezima. Ubrzo mu se vratilo...Usledio je novi uspeh. U roku od nekoliko meseci posle plasmana u Premijer ligu, ostvario je i plasman u Ligu šampiona! Napravio je čudo sa ne baš atraktivnim Makabijem, pošto je eliminisao ekipe poput Viktorije Plzenj i Bazela do elitnog klupskog takmičenja. Takvim rezultatima, retko koji srpski trener može da se pohvali... Usred sezone je preuzeo Fulam i spasao ga ispadanja. Raste kao trener i ima prilično dobar imidž u javnosti.

Od ostalih trenera koji negde rade imamo Aleksandra Jankovića (Mehelen), Ivicu Jovanovića (Al Nasr), Vladana Milojevića (Omonija)... Imamo i Željka Buvača koji je u Liverpulu i godinama radi sa Jirgenom Klopom, ali to nije realna opcija. Rado viđen selektor za mnoge bi bio i Veljko Paunović, ali je on tek na početku misije u Čikagu i ne želi da se zaleće sa krupnim zalogajem kakav je A reprezentacija. Imamo i jednog početnika koji ima sve fudbalske i moralne preduslove da izraste u velikog trenera - Nemanju Vidića.

Izvor:  mozzartsport.com