Analiza: Nisu osvojili medalju, ali jesu srpska srca...!

I poklonili su nam futsal... Iscrpeljni i povređeni Orlovi nisu mogli da izbegnu poraz od Kazahstanaca u meču za bronzu.

Fudbal 14.02.2016 | 23:45

Prvo polufinale u istoriji ostaje najveći domet srpskog futsala. Evropsko prvenstvo u Beogradu je za našu reprezentaciju završeno četvrtim mestom i porazom 2:5 od Kazahstana u borbi za bronzanu medalju.

Ostaje gorak ukus jer Orlovi nisu osvojili nešto što će zasijati na grudima, a zaslužili su to priznanje za sve što su prikazali u ovih nekoliko prelepih februarskih dana u kojima je futsal bio tema o kojoj je Srbija pričala. Srbija je uživala i patila zajedno sa izabranicima Ace Kovačevića prethodnih dana.

I to je najveći profit plasmana među četiri najbolje futsal selekcije u Evropi. Na kraju, poraženi smo od odličnih Kazahstanaca koji su snagu demonstrirali i kada su u četvrtfinalu isprašili evropskog šampiona Italiju. I zato, nema šta da se zameri našim reprezentativcima. Odigrali su iznad svojih limita, malo im je nedostajalo da se plasiraju u finale, a u meču za treće mesto nisu mogli više sa baterijama na minimumu...

Ko zna šta bi i danas bilo da smo poluvreme izdržali sa 0:0. Kazahstanci su meč odblokirali u poslednjem minutu prvog dela igre kada je večeras fantastični Daglas prevario Aksentijevića šutem iskosa.

Do tada je bilo 50:50 na terenu. Imali su Kazhastanci sjajne šanse, pogađali stative, ali ih je imala i Srbija. Lazić je mogao da postigne evrogol, Aksentijević je umalo sa gola na gol matirao rivala, a Igita je čudesno zaustavio Rakićev pokušaj glavom...

Nije to bila ona Srbija na koju smo navikli prethodnih dana. Iz prostog razloga što u našim momcima nije bilo snage i energije, uprkos ogromnoj želji da Srbiji donesu prvu veliku medalju u futsalu. Stojković je propustio meč zbog suspenzije, Kocić je igrao povređen i prihvatio ogroman rizik, u prvim minutima nam se povredio i Janjić... Sa tankom klupom i akumuliranim umorom, nismo mogli da pariramo Kazahstancima ceo meč.

Kako je završeno prvo, tako je loše po Srbiju počelo i drugo poluvreme. Najžbolji domaći igrač Kazahstanaca Žamankulov je pogodio kroz noge Aksentijeviću koji je uprkos tom golu i večeras skinuo silne zicere rivalu. Tada je sve bilo rešeno. Krenuli su naši na sve ili ništa sa Kocićem u ulozi golmana-igrača, selektor Kovačević je dao priliku i igračima sa klupe, ali su Kazahstanci kažnjavali svaku pukotinu u raširenoj odbrani našeg tima. Još dva gola Daglasa i jedan Igite za overenu pobedu Kazahstana.

Bila bi velika nepravda da je Srbija završila ovaj meč bez postignutog gola, a da se to ne desi, pobrinuo se veliki borac Stefan Rakić u finišu meča i postigao prvenac na šampionatu. Još jedna nagrada je stigla u poslednjem minutu kada je i Boba Rajčević pogodio gol Kazahstanaca za častan oproštaj momak koji su prethodnih dana bili miljenici Srbije.

Jedan od najskupljih projekata na prvenstvu je silan uloženi novac opravdao medaljom. U debitanstkom nastupu. Igrači i stručni štab Kazahstana će od strane Saveza biti nagrađeni fenomenalnim premijama. Za sve što su prikazali u Beogradu zaslužuju priznanje i čestitike. I tek se očekuje da oni stanu na žulj najboljim selekcijama u Evropi.

Pred našim momcima je da nastave sa misijom popularizacije futsala u našoj zemlji. U ovih desetak februarskih dana su uspeli u tome iznad svih očekivanja. Sledeća misija je da u baražu za SP u Kolumbiji narednog leta stanemo na crtu Rikardinju i Portugalcima. Plasman na najveću smotru svetskog fudbala bi bio ogroman uspeh i zaokružio bi godinu u kojoj je najavljeno koliku publiku i ljubav ima ovaj sport u našoj zemlji.