EP: Ništa od finala za Srbe! Rusi za gol bolji!

Ruska samba okončala srpsku bajku! Futsaleri Srbije nisu uspeli da se plasiraju u finale Evropskog prvenstva u Areni, zaustavili su ih Rusi pobedom od 3:2 posle produžetaka.

Fudbal 11.02.2016 | 21:00

Posle divovske borbe i produžetaka, ostaje žal jer smo pokazali da možemo ravnopravno da se nosimo i sa najjačima u Evropi. Sad po bronzu!

Ostaće žal za finalom, ali i zapisano u istoriji srpskog futsala. Srbija je bila nadomak senzacionalnog plasmana u meč za titulu prvaka Evrope u futsalu, ali su nas Rusi kao i često puta do sada nadvisili za jedan gol. Veliki favorit je u Areni okončao srpski trans o finalu i pobedom od 3:2 posle produžetaka otišao u finale

Potpuno suprotno od mečeva sa Portugalcima i Ukrajincima, ovaj duel je počeo sa dosta više opreza sa obe strane i bez mnogo rizika. Srbija je kao i u pomenutim okršajima prepustila incijativu objektivno kvalitetnijem rivalu, uzdala se u odbranu i Aksentijevića... I čekala svoju šansu.

Koliko god da su goreli od želje i adrenalina, videlo se da su naši momci umorni. Duža klupa Rusa je bila ozbiljna prevaga. Ruski selektor je hokejaškim izmenama držao visok tempo koji je za rezultat imao da iscrpi naše nosioce igre. Brazilska poluga Robinjo – Eder Lima je pravila najviše problema našoj odbrani, ali i ostali ruski igrači su pokazali da ne sme da im se ostavi ni milimetar prostora. Kod nas je fenomenalnu šansu propustio Živanović, ali imali su i Rusi dobrih prilika.

Uprkos spartanskom požrtvovanju u odbrani, gol Aksentijevića je visio u vazduhu. U 13. minutu su Rusi naplatili bolju igru. Davidov je dobio duel sa Perićem i produžio loptu do Lime, a ruski pivot dribla našeg golmana i rutinski trese mrežu.

Nastavili su Rusi i posle toga da diktiraju ritam, imali više loptu u nogama i nije mirisalo na dobro posle prvog poluvremena.

Sličan početak u drugom delu igre, a onda detalj koji je utakmicu uveo u potpunu drugačiji tok. Perić je driblao golmana Gustava i pao posle očiglednog kontakta. Situacija 50:50 u kojoj se domaćinu mirne duše svira penal, ali Englez Birket je kao i protiv Ukrajine rastužio Srbiju. Međutim, tom odlukom je, baš kao i u četvrtfinalu, digao Arenu na noge. Zagrmele su tribine, proključala je krv u našim momcima i Rusi su se našli pod žestokim protiskom. Počelo je da seva sa svih strana pred golom Rusa! Šansa Rakića je bila uvod u eksploziju radosti na tribinama. Maestro Mladen Kocić je počeo da pleše. Fantastičnom varkom je polomio kičmu Robinja i zavario projektil pod prečku! Srbija se probudila i počela da davi „ruskog medveda“. Mogao je Kocić posle još jedne majstorije ubrzo da potpuno baci u nokdaun favorizovanog rivala, ali je Gustavo pokazao zašto je bio najbolji golman sveta pre dve godine. Brazilski golman je održavao Ruse u životu...

Ubacili su naši u petu brzinu, počeli da igraju kao da sutra ne postoji i kada je na trenutak popustila koncentracija, usledio je hladan tuš. Kocić je loše reagovao u duelu, a Abramov bio brži od njega i iz prve matirao nemoćnog Aksentijevića. Novi primljeni gol je ohladio i atomsferu na tribinama, ali ne i naše reprezentativce. Rusi su počeli da tuku, nisu birali sredstva da se odbrane i u takvoj situaciji je Eder Lima zaradio drugi žuti karton i Srbija je dobila igrača više. englez nam je vratio ono đto nam je uzeo kada je srušen Perić. Dobili smo šansu kakve se ne propušta i majstorski je iskoristili! Perić je na drugoj stativi pronašao Miloša Simića, a naš pivot još jednom u obilićevskom stilu spasava Srbiju. Kao protiv Portugalije i Ukrajine, nije oprostio ni Rusima. Kakvo srce i petlju ima taj momak...

I počela je partija pokera na terenu Arene. Rusi su igrali sa pet faulova, čekalo se da naprave šesti, ali preiskusne Baćuške su upravo na tom bitnom detalju pokazale koliko su jaka i uigrana ekipa. U ratu nerava, golmani su blistali, a naši nisi izdržali do kraja. Pad koncentracije kod auta je iskoristio Romulo i pretvorio pas Robinja u pobedonosni gol za finale.

Finale je ostalo nedosanjani san za naše momke, ali medalja ostaje cilj od kojeg ne smeju da osutaju. Jer za sve što su nam pružili u ovih prelepih desetak februarskih dana su zaslužili nagradu u vidu nečega što se zasijati na grudima.