Pejčinović u intervjuu Rusima, o sličnostima sa Srbima...

O tucanju jajima, kucanju u drvo, plivanju za časni krst...Zanimljiva vest kao naslovna na ruskom portalu Sport Ekspres!

Fudbal 12.02.2016 | 18:00

Bratski narodi već vekovima. Nije tajna da Srbi i Rusi imaju mnogo toga zajedničkog. Stoga su se na ruskom portalu Sport Ekspres dosetili da zamole Nemanju Pejčinovića da im pojasni koje to običaje dele stanovnici dve pravoslavne zemlje. Defanzivac Lokomotive je pritekao u pomoć, pa je prva vest na adresi sport-express.ru ona sa naslovom: Šta to vezuje Srbe i Ruse?

Taksativno. Pitanja i odgovori. Počevši od kupanja za Bogojavljenje. U Rusiji praksa. Videli ste to sigurno “milion“ pita. Ona rupa u ledu ako već nije osveštena vodica. Tu crkvenu mnogi popiju, iako sveštena lica to ne odobravaju. Kad je priroda u pitanju tri puta se u vodu uroni pre krštenja. A u Srbiji?
“Takođe se kupamo, mada retko bušimo rupe u ledu, jer je klima toplija. Važan deo plivanja je potraga za časnim krstom. Nekada učestvuje na desetine ljudi“, pojašnjava Pejčinović.

Običaji na Uskrs takođe su slični. Ako niste znali i Rusi farbaju jaja i organizuju popularna “tucanja“. Pobedniku, kao i u Srbiji, pripada polomljeno jaje.
“Da, imamo to. Pobednik odlazi sa dva jaja. Obožavao sam taj običaj, ali sam prečesto dobijao, pa sam se i gojio i po dva kilograma. Nije to dobro“, u šaljivom tonu će 28-godišnji štoper.

Idemo dalje. U Rusiji se liturgija služi na na Božićno veče. Kuće su ukrašene jelinim granama, peva se, iako bi crkva opet volela da to sve bude malo svedenije. U Srbiji...
“Mi kažemo Božić, kao Božiji sin. Rano ujutru se porodično ide u šumu po badnjak“, kaže Pejčinović pre no posegne za internetom kako bi ruskim novinarima objasnio šta je to badnjak,.
“Velika grana hrasta je u pitanju. Muškarci je iseku i unesu u kuću, žene mogu da po podu razbacaju kukuruz, pšenicu, sve to simbolizuje Hristovo rođenje. To se do kraja Božića ne iznosi iz kuće. Uveče se ide u ckrvu, ujutru, 7. januara, badnjak se pali. To obično radi stariji čovek iz kuće. Ili kod kuće ili ispred crkve. Sada više ljudi ide ispred crkava, jer se veruje da će godina biti uspešnija ako ima što više varnica, a njih nije lako izazvati na kućnim aparatima. Posle toga svi zajedno jedu“.

Posebno zanimljiv bio je Pejčinovićev odgovor na pitanje koji je Srbima važniji praznik: Božić ili Nova godina?
“Božić naravno! Uostalom, posle svega što se desilo 90-ih svaka je godina teža od prethodne i nema se šta slaviti za Novu godinu. Božić i Uskrs su nam sveti. Kao i slava, dan vaših svetaca. recimo, moja slava je Sveti luka i obeležava se 31. oktobra“.

Sa druge strane, Pejčinović je Rusima objasnio da se u Srbiji ne slavi praznik Maslenica, koji se u Rusiji obeležava u sedmoj nedelji pre Uskrsa i koji označava proslavu skoro kraja zime. Rusi tada spremaju palačinke, rođaci dolaze u goste, pod otvoreim nebom se održavaju prigodne manifestacije, jedni se drugima mole za oprost. Paganski koreni, kao i slave u Srba.
“To nemamo ili ja bar nisam čuo. Interesantno, moraću da pročitam nešto više“.

Kupanje u javnim kupatilima još jedan je običaj koji u Srbiji nije toliko rasprostranjen u širokim narodnim masama, posebno ne na tako tradicionalan način. Ali zato kucanje u drvo jeste. Rusi umeju i da pljunu preko ramena.
“To baš i ne radimo, ali kucamo u drvo. Neophodno je da kucneš odozdo. Na primer, ako je sto, moraš da kucneš ispod kako bi stvari krenule na bolje. Da isteraš uspeh gore“, svedoči Pejčinović uz naravno kucanje u drvo radi opisa.

Konjska potkovica se ne kači na vrata. Pejčinović kaže da je to zastareo običaj, pošto Srbi veruju da sva sreća i zdravlje dolaze od Boga, a da je sve ostalo - sujeverje. Baš zato se više ne plaši ni crne mačke. Rusi, pak, barem koliko smo uspeli da razumemo, vole i da sednu na prag na jedno pola minuta pre no što napuste kuću. Sada Dmitrij Zelenov pojašnjava...
“Zamisli da sutra imaš važan meč. Spakovao su stvari, kopačke, sve. I onda kad je autobus spreman za put ljudi u tišini sednu. Kako bi ti put bio lak“.
“Stvarno?“, odgovcara Pejčinović.
“Nisam to znao. Ali dobro je što postoje takve tradicije. U modernom svetu teško je sačuvati nasleđe i kulturu jednog naroda. Sve se menja, ljudi se kreću, običajiu se zaboravljaju“.

Iznenadilo je Pejčinovića i što rusi najvažnije i najintimnije razgovore obavljaju u kuhinji, dok u Srba to baš i nije pravilo. Ali ne i to što i na ruskim drumovima vozači komuniciraju stop svetlima, pa i to što nije baš učtivo uzeti poslednji zalogaj iz tanjira ili cigaretu iz paklice mada se i ovde i tamo na takve stvari sve manje obraća pažnja.

Eto, ako se zadesite u Rusiji možda će vam sada biti lakše.