Dejan Milojević: Ponosan sam na Bobija i Jokića, ne razmišljam o Partizanu!

Košarkaški trener Mega Leksa i jedan od najboljih mladih stručnjaka u regionu za „Blic“ priča o Partizanu, Ražnatoviću, našim NBA asovima, trofejima...

Košarka 08.02.2016 | 12:20

Za Dejana Milojevića košarka nije posao, već ljubav koja svakim treningom sve više jača. Uživao je na terenu kao igrač, i odatle poneo impresija za nečijih deset života, ali kako sam ističe, ništa manje ne uživa ni sada, u ulozi trenera.

- Obožavam ovaj posao! Kada sam završavao karijeru, nisam mogao ni da zamislim da će mi trenerski poziv ovako prijati, čak i više nego period kada sam bio igrač. Prosto, i dalje imam onu istu emociju prema pobedama i porazima, i to je ono što me pokreće. Kao i tada, jako teško podnosim poraze, a mnogo mi je lepo kada pobedim. Mogu reći da sam srećan čovek što sam pronašao profesiju koju volim i koju ću raditi čitavog života - kaže za naš list Milojević.

Razmišljate li o sledećem stepeniku?

- Apsolutno ne. Uživam u Megi, radim sa pravim i igračima i ljudima, učestvujem u njihovom razvoju. Imam stvaralački posao i to me potpuno ispunjava. Dok je tako, zašto bih mislio o nečemu drugom? Da li će doći vreme da odem iz Mege - da, a kada - stvarno ne znam.

Važite za jednog od najperspektivnijih mladih trenera.

- Pokušavam da napravim svoju filozofiju. Verujem u neke stvari i ne pratim nikakve trenerske dogme. Rekao sam sebi da neću raditi ništa što nisam voleo kao igrač i to i poštujem. Stalno se usavršavam. Pričam i sa drugim trenerima, sa kumom Džikićem, Trifunovićem, Mišom Lakićem, sa pomoćnicima u Megi... Obožavam ta košarkaška prepiranja. Zato je košarka i lepa, jer ne postoji jedan, nego 10 ispravnih puteva.

Imate podršku našeg najuticajnijeg menadžera Miška Ražnatovića?

- Uvek ću mu biti zahvalan što mi je dao šansu iako mislim da sam je iskoristio. To je čovek koji zaista dobro poznaje košarku, i često mi daje savete. Naravno, na kraju je moja uvek poslednja, ali volim sve da saslušam. Mnogo mi je pomogao u karijeri.

Baš kao i vi Nikoli Jokiću, novoj NBA senzaciji?

- Ponosan sam na njega. Igrati na tako visokom nivou u prvoj NBA sezoni, pa to je fenomenalno! Da, verovao sam u njega, ali nisam ni pomislio da će to ovako izgledati. Pazite, Nikola je tehnički sjajno obučen, i kako fizički bude jačao, moći će i tu tehniku da dovede do izražaja.

Nikolina priča mladima je najbolji primer da samo treba verovati u snove?

- Malo ljudi zna da kada je došao u Megu nije bukvalno mogao da uradi 10 sklekova! Imali smo talentovanog igrača koji ne može ni da trči kako treba i koji je u teretani imao puno problema. Prvih mesec dana, kondicioni trener Marko Ćosić trudio se samo da ga osposobi za trening. Te dve godine u Megi je mnogo napredovao, a i ove je popravio svoje telo i što bude više radio na njemu, biće sve bolji. U to sam siguran.

Još jedan vaš „đak“, Boban Marjanović, našao je svoje mesto pod suncem NBA?

- Bobi igra odlično u odnosu na minutažu koju dobija. Siguran sam da će po završetku sezone ostati u NBA i potpisati neki višegodišnji ugovor. Izabrao je dobar put, u pravoj je sredini, uči od najboljih igrača i trenera na svetu. I sam trening sa njima će mu puno značiti. Iako malo igra, nije ni mala stvar učiti od Grega Popoviča i Tima Dankana.

Desi li se da propustite neki njihov meč?

- Retko, ali nisu u pitanju samo Denver i San Antonio. Pratim i Kliperse, Atlantu jer imaju zanimljive kretnje, pa i Toronto zbog trenera Dvejna Kejsija, mnogo pametnih stvari tu naučim. Gledam i NCAA ligu, prosto, volim košarku.

Vratimo se na priču o Megi. Je li ovakav plasman i za vas iznenađenje?

- Da ćemo četiri kola pre kraja obezbediti plej-of, to nisam očekivao, ali da sam verovao u krajnji uspeh - jesam. Vodim atletski odličnu ekipu i već u predsezoni sam video da nam jaka odbrana može doneti velike stvari. Prošle godine smo, recimo, imali odlične igrače, ali i više dobrih napadača nego što je potrebno za dobar tim. Sada nam je prosek godina 19, ali možemo da igramo protiv svih!

Luvavu je otkriće sezone u ABA ligi. Njegovi limiti?

- Timoti će sledeće sezone u NBA, mnogo je napredovao. Prošle godine je igrao drugu francusku ligu i davao šest poena po meču, a sada je među najboljim bekovima na Jadranu. Mnogo NBA klubova ga želi.

Bliži se i Kup u Nišu, je li posle dva finala došlo vreme za prvi trofej?

- Zvezda je favorit i, ako bilo ko drugi osvoji trofej, to će biti senzacija. Toliko.

A u plej-ofu ABA lige?

- Mi jesmo tu ekipa sa najmanje šansi za trofej, ali ne vidim zašto mu se ne bismo nadali? Bilo bi jako glupo da se ovime zadovoljimo i kažemo da je to to. U polufinalu nas čeka Budućnost, koja je kvalitetnija i iskusnija ekipa, i milion faktora je na njihovoj strani, ali i te kako postoji šansa da ih prođemo - zaključio je Milojević.

Teško mi je zbog Aranitovića

Talentovani Aleksandar Aranitović je doživeo tešku povredu kolena i pauziraće šest meseci.

- Ja sam čovek koji sve okreće na pozitivu, i iako ovde nema takvih elemenata, dobro je bar da mu se to desilo sada dok je mlad jer mlađe telo brže zarasta. Jako mi je žao jer je bitan deo ekipe, ovo mu je prva seniorska sezona, a svaku utakmicu je imao veliki doprinos... Nadam se samo da ovo neće uticati na njegovu karijeru.

Ne razmišljam o Partizanu

Za nekoga kome je srce crno-belo, logično pitanje je - gledate li ka Humskoj?

- Na početku sezone sam imao ponudu Partizana i nisam je prihvatio jer nisam želeo da budem ja taj koji nasleđuje Duleta. Sad je Džikić tamo trener i želim mu da to bude još 15 godina. Posvećen sam samo Megi i trenutno ne razmišljam o Partizanu.

Dule je mnogo uticao na mene

Pratite li Vujoševićev novi početak u Limožu?

- Nismo se čuli otkad je otišao u Francusku, ali jesmo pred put. Drago mi je što je dobio posao jer znam koliko voli da radi. Sigurno jedan od značajnijih ljudi koji su uticali na moju trenersku karijeru iako sam imao sreću da sarađujem sa gotovo svim našim vrhunskuim trenerima. Još kao igrač sam pokušavao sa shvatim zašto nešto traži od mene i to mi sada mnogo pomaže u poslu.