Analiza: Milan - nemoć ili kukavički fudbal?!

Mihajlović kao da vodi tim koji se bori za opstanak! Pobeda protiv Lacija u Rimu je nakratko poslužila kao paravan za rupe u igri Rosonera, ali Juventus je opet ogolio istinu.

Fudbal 25.11.2015 | 23:00

Još jedan derbi, još jedan rutinski poraz i još razočaranje za navijače Milana. I ovakav Juventus koji je u najvećoj krizi u poslednjih nekoliko godina je bio preveliki zalogaj za bespomoćne Rosonere. Pobeda nad Lacijom u Rimu je nakratko zamaskirala sve probleme Mihajlovićevog tima, ali kada je Milan mogao da nagovesti da je iznad proseka, opet se pokazalo da ovaj tim impotentan protiv ozbiljnih ekipa.

Vaditi se protiv Juventusa u Torinu je đavolski težak zadatak bez obzira u kovoj formi su Bjankoneri. Ali Milan u velikom derbiju nije pokazao bukvalno ništa. Juve koji je daleko od svog maksimuma je bez mnogo problema odradio posao protiv velikog rivala. Od negativnog rezultata, Mihajlovića bi trebalo mnogo više da brine igra njegovog tima.

Ako se izuzme meč u Rimu i duel protiv Sasuola kada su sat vremena imali igrača više, Milan je ove sezone svaku pobedu izvojevao na mišiće igrajući nedopadljiv fudbal. Previše dekadenatavn defanzivan i bezidejan za renome koji diktira istorija kluba. Dozvoljeno vreme za uigravanje je prošlo, a Milan i dalje igra u grču i nije ekipa od čijeg autoriteta zavisi razvoj događaja na terenu. Sistem skoro da ne postoji, sve se svodi na krpljenje rupa u odbrani i ako mreža ostane mirna, Milan može da se nada nekom pozitivnom rezultatu.

Dok cela Italija bruji o Interu koji tesnim i često ružnim pobedama opstaje na vrhu, Milanova igra je daleko alarmantnija. I za razliku od Interove - ne donosi rezultate.

Mihajlovićev Milan posle 13 kola ima slabiji učinak od Inzagijevog Milana sa početka prethodne sezone. Iako je ovaj tim makar na papiru jači za nekih 100.000.000 evra s obzirom na uloženi novac u pojačanja. Inzagijev Milan je u ovo vreme prošle sezone bio šesti na tabeli sa 21 osvojenim bodom. Pozicija više i bod više u odnosu na aktuelni tim Rosonera. Ali i uz sedam postignutih golova više.

I upravo je skroman ofanzivni učinak sadašnjeg Milana kap koja bi mogla da prelije čašu Berluskonijevog strpljenja. Nije tajna da je Kavaljere sve nezadovoljniji Mihajlovićevim radom, a za petak je zakazan sastanak njih dvojice u trening centru u Milanelu. Berluskoni je razočaran činjenicom da njegov tim nije dao nijedan gol u poslednja dva meča. Razočaran je i igrom protiv Juventusa kada je Milan bio poptuno pasivan i tek u nadoknadi vremena je napravio prividan presing na domaći tim.

Koliko je Milan daleko od borbe za vrh govori i činjenica da je doživeo četiri poraza u četiri duela protiv kandidata za titulu. I bio je inferioran u svakom od tih duela osim možda u derbiju protiv Intera. Još više bode oči činjenica da Milan jako retko stvara šanse za gol, pa su Baka i Luiz Adrijano potpuno odsečeni i uglavnom osuđeni na prilike koje mogu da stvore individualnim kvalitetom. U 13 odigranih mečeva, Milan je uputio samo 41 šut u okvir gola protivničkih timova! Gori učinak imaju samo Bolonja i Verona koje su pri dnu tabele. Sve podseća na očajni Milan iz drugog Kapelovog mandata kada se prvo sumnjalo u kvalitet igrača da bi se ispostavilo da je ekipa bila potpuno loše fudbalski orijentisana sa trenerom koji je otišao u krajnost. Promena trenera se tada ispostavila kao pogodak, ali i reakcija koja je debelo zakasnila.

Realnost je da je sadašnji Milan daleko od nekih srećnih vremena kada je bio jedan od najjačih timova Evrope. Ipak, potencijal koji postoji u ekipi je iznad rezultata koje Mihajlovićev tim beleži i pogotovo iznad lošeg fudbala koji prikazuje. Milan ima ofanzivni kapacitet sa Bakom, Adrijanom, Bonaventurom i Hondom (koji je nepravedno precrtan) da pruži daleko više. Istina je da nedostaju Menez i Baloteli čija nepredvidiva kreativnost može mnogo toga dobro da donese. Umesto njih je Milan osuđen na Ćerćija i Nijanga čija igra je nedosotjna gornje polovine na tabeli.

Pred Milanom je sada duel sa Sampdorijom koja je takođe u velikim problemima. A posle toga slede utakmice protiv četiri najgora tima u ligi (Karpi, Verona, Bolonja, Frozinone). To su dueli u kojima se podrazumeva daleko ofanzivniji pristup i gde će pod najvećim pritiskom biti Siniša Mihajlović. Ukoliko Rosoneri u tim mečevima ne pokažu iskorak i Berluskoniju ne ponudi fudbal na gol više, Mihajlović bi već početkom naredne godine mogao da postane slobodan trener.

Iako je Srbin imao veliku podršku i kredit tokom dosadašnjeg dela sezone, sve je više sumnji u njegov plan i sistem jer ovaj tim Milana ipak može i mora da ponudi više. Dekadenatan i defanzivan fudbal su greh zbog kojeg je Berluskoni prethodnih godina češće sekao trenerske glave nego zbog rezultata. Mihajlović je debelo zakoračio na tu opasnu teritoriju...