Analiza - video: Srbi najzad skinuli prokletstvo u Elbasanu!

Poslednjih put kada smo pobedili u 90. minutu Jović i Šaponjić nisu bili rođeni! Posle gola Sava Miloševića u Pragu protiv Češke čekali smo više od 18 godina da naš nacionalni tim zablista u finišu važne utakmice!

Fudbal 09.10.2015 | 21:45

Sigurno ste čuli za mnogo puta parafrazirnu misao bivšeg centarfora Engleske Gerija Linikera o tome kako je fudbal igra u kojoj uvek na kraju pobeđuju Nemci... Naš nacionalni tim, kako god da se zvao, nikada u sebi nije imao tu germansku crtu da do antologijskih pobeda dolazi u zaostavnom vremenu... Javljali su se Stanislav Karasi protiv Grčke ili Radanović u onom splitskom duelu sa Bugarskom koji je ludim komentarima obeležio Mladen Delić. Ti golovi su nam donosili plasman na velika takmičenja, tako da ne mogu da idu u istu ravan sa ostvarenjima Aleksandra Kolarova ili Adema Ljajića koji su neposredno pre „fajronta“ ugasili svetlo u Elbasanu.

Pobeda na vrućem terenu u Albaniji, veruju mnogi, mogla bi da predstavlja prekretnicu, najavu lepših dana za Orlove, kao što je označila kraj jedne nevesele tradicije. A ona kaže da je našem nacionalnom timu potrebno nešto manje od dve decenije da u važnoj utakmici dođe do trijumfa u poslednjim minutima....

Menjali su se selektori, brojne generacije, imali smo i svetle trenutke u selektorskim erama Ilije Petkovića i Radomira Antića, ali smo se pre Albanije poslednji put „omrsili“ na najslađi način sada već davnog 2.aprila 1997.godine. Reprezentacija SR Jugoslavije gostovala je u Češkoj, igrala jednu od najvažnijih utakmica u kvalifikacijama za Mundijal u Francuskoj protiv aktuelnog vicešampiona Evrope. Vrlo interesantan meč rešio je sadašnji potpredsednik FSS Savo Milošević spretnom reakcijom na asistenciju Ljubinka Drulovića (2:1). Jaki Česi nisu imali vremena da se vrate u utakmicu, baš kao i Albanci u Elbasanu.

Od tog proleća u Pragu postali smo – prosjaci finiša. A kolika je vremenska distanca između Praga i Elbasana najbolje odslikava naredni podatak: pre Albanije naš nacionalni tim je došao do pobede u poslednjem minutu (govorimo o važnim utakmicama) u periodu kada trenutno najtalentovaniji napadači u Srbiji Luka Jović i Ivan Šaponjić nisu bili rođeni.

Bilo je povremeno slatkih finiša, ali nikad pobeda kao u Češkoj ili Albaniji. Dobrim poznavaocima fudbalskih prilika sigurno je u sećenju meč iz septembra 2007.godine. Orlovi predvođeni Havijerom Klementeom gostovali su u Portugalu i stigli do boda u samom finišu. Istina, igrao se 87.minut kada se posle jednog prekida Branislav Ivanović najbolje snašao u šesnaestercu rivala i postigao gol.

Aktuelna generacija je u ovom ciklusu pokazala brojne slabosti, čak nagovestila da je spremna za remont, ali je stidljivo najavila da bi mogla jednom da zablista uoči poslednjeg sudijskog žvižduka. Na početku ciklusa bili smo osramoćeni u Jermeniji, nezadrživo smo grabili ka porazu, ali je Zoran Tošić golom u 90. minutu doneo bod Diku Advokatu. Ispostaviće se da od toga nismo imali mnogo koristi.

Kako bilo nadamo se da će Elbasan početi češće da se ponavlja. Jer danas već niko ne priča o prosečnoj partiji Orlova, niti o tome da su u ofanzivi do tog 90.minuta morali da deluju potentnije. Pobeda se samo pamti. Jer je izvojevana na način koji najviše boli rivala.