Analiza: Zašto je Albancima ova utakmica toliko važna...?!

"Orlovi" u četvrtak uveče ne igraju protiv reprezentacije Albanije, već svealbanskog "dream teama", koji će se neminovno raspasti u skorijoj budućnosti i koji nikada više neće imati ovakvu šansu.

Fudbal 08.10.2015 | 18:20

Hajde da odmah ostavimo po strani floskulu da je meč Albanija - Srbija, koji će večeras od 20.45 biti odigran u gradiću kraj Tirane, više od igre i za nas i za njih.

To je toliko puta ponovljeno i konstatovano, da već postaje pomalo suvišno, kao i to kome je utakmica važnija, da li možda nama ili 100 odsto njima. I u to smo mogli da se uverimo i u Beogradu i u Tirani.

Utakmica u Elbasanu ili Eljbasanu, kako nam draže, ovde je nazvana "utakmicom veka", ali prepotentno i lakomisleno bi bilo to pripisati samo činjenici da se Albanci sastaju sa svojim arhi-neprijateljima Srbima. Ta činjenica samo je doprinela da je zemlja naših (bivših?) suseda na nogama već nekoliko dana.

Pobeda nad Srbima trenutno je važnija Albancima s Kosova, koji stvari posmatraju lokalno, dok čekaju da ih FIFA i UEFA uvedu u prostorije u Cirihu i Nionu.

Najvećem delu navijača albanske reprezentacije, pravih navijača, ne adolescenata sa kamenicama u rukama, večeras će biti važna tri boda. U to smo mogli da se uverimo u kratkim i šturim razgovorima na ulicama, tokom susreta sa novinarima ovdašnjih redakcija, a takav stav prenose i čelnici albanskog saveza, u takođe neformalnim razgovorima.

Oni, više od pobede nad Srbijom (koja bi ih svakako obradovala), čekaju odlazak na veliko takmičenje. Iako to ovde pokušava da se prikrije, zaista se radi o situaciji: Sad ili nikad. Ili, hajde da ublažimo, sad ili ko zna kad.

Zašto? Kada je albanski reprezentativni fudbal u pitanju, a nacionalni ponos i identitet nikad nije bio sporan?

Pa, zbog Kosova.

Ovo je verovatno poslednja šansa ove generacije albanskih fudbalera da ode na veliko takmičenje, jer ovo nije samo reprezentacija Albanije, već "dream team" igrača albanske nacionalnosti sa područja Albanije i takozvane Republike Kosovo, koju sve manje zemalja u svetu tako vodi.

Pitanje je vremena kada će nadležni, koji su tzv. Kosovo već pozvali da se ravnopravno takmiči na Olimpijskim igrama u Riju naredne godine, a iznad toga nema ničeg u svetu sporta, primiti reprezentaciju zemlje nastale na našoj teritoriji u kvalifikacije za neko veliko takmičenje. Bilo to već za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018, a bolje nam je da se na vreme pripremimo za to, bilo to za Evropsko prvenstvo koje će 2020. godine biti održano širom kontinenta, reprezentacija Albanije biće prepolovljena.

Samim tim i njen kvalitet, samim tim i ceo "hype" koji je ovde kreiran pre nekoliko godina, a koji je doživeo vrhunac pre godinu dana u Humskoj, dok je svet gledao kako jedna zastava iritira 30.000 ljudi i od fudbala pravi farsu.

Sve što su pre, za vreme i posle te utakmice Albanci uložili u fudbal, a koliko su uložili shvatili smo kad je Sud za sportsku arbitražu u Lozani preinačio odluku Disciplinske komisije UEFA, bilo je usmereno ka ultimativnom cilju - odlasku na veliko takmičenje. Utakmica sa Srbijom u Elbasanu večeras samo je prolazna, ali i najvažnija stanica na tom putu i zato su albanske fudbalske i ne samo fudbalske vlasti uzurpirale pola grada i ušle u otvoren rat sa huliganima, svesne da večeras mogu da izgube mnogo više od tri boda.

Navijači s Kosova su besni i viču da su ih "braća" izdala i da će na stadionu biti 13.000 "pandura". Nije to daleko od istine. Albanci su ograničili prodaju karata i onih "pravih", sa kečićima na glavama, ogrnutih crvenom zastavom s crnim orlom, biće svega oko 2.000 i, prema onome što smo mogli da čujemo, biće tretirani kao da su gostujući navijači. Ostalo? Biće baš oni kojima se lako rukuje, ili se bar tako misli.

Ovde niko ne brine za stadion, već šta će biti oko njega, jer su "izdani" navijači najavili masovan dolazak, pa se vlasti sada trude da im podignu video bim kraj stadiona gde će ih okupiti i smiriti...

Verujte, kako ovo nije promaklo običnom konobaru, taksisti i preprodavcu cigareta na ulici, nije ni Beriši, Cani, Baši, Džaki, Balaju, Rošiju i ostalima. I oni znaju da je EURO širom otvorio svoja vrata i da samo neorganizovani, nesložni i netaktični nisu otišli u Francusku. I oni znaju da će sito i rešeto ka Rusiji propustiti samo i isključivo kvalitet.

I oni znaju da večeras igraju najvažniju utakmicu u istoriji albanskog fudbala, koja bi (o)stala na dva-tri papira, da nismo dozvolili da nam se narugaju bespilotnom letilicom u centru prestonice.

Zato je njima ova utakmica jako važna, zato su pod neviđenim pritiskom, čak većim od onog koji stiže s Kosova i u kom se insistira da što pre, igrači rođeni tamo, promene belo-crveno-crne boje za žuto-plave. Kakav bi to gubitak bio za Albaniju? Evo...

Ertrit Beriša, Lorik Cana, Ermir Lenjani, Burim Kukeli... svi su rođeni na Kosovu. Ako im dodate još Taulanta Džaku, najboljeg igrača, koji je rođen u Švajcarskoj, ali čiji su roditelji poreklom s Kosmeta, onda tim koji će istrčati večeras na teren sečete na pola i ostavljate mu lošiju polovinu.

Pritom, nismo nabrojali stariju gardu u De Bjazijevom timu, koja posle EURO 2016 teško da će igrati konkurentan fudbal.

Dakle, nije samo do nas, iako ima i toga. Naš večerašnji rival igra utakmicu koja vezuje noge, spaljuje mozak, izbija kiseonik iz pluća.

Hoće li naši momci to iskoristiti? Pa, ako ćemo realno, bila bi velika šteta da ne bude tako...