Analiza: Babović i oni koji znaju protiv Stefana i oni koji ne znaju

Tačno deset godina traje apsurd u Partizanu... Na čijoj ste strani?

Fudbal 07.10.2015 | 23:00

Stefan Babović „davi“ loptu. Stefan Babović usporava igru. Stefan Babović je zreo za klupu. Izvedi jednom Stefana Babovića!

Tako mesecima - ma, šta mesecima, godinama - govore Pera iz Južnog bulevara, Mika sa Čukarice, priključi im se povremeno i Žika sa Dorćola. I ko sve još ne. Zaboga, kupili su ulaznicu i razumeju se u fudbal. Toliko dobro da bi, kad bi im neko poverio mesto trenera, do kraja sezone doveli Partizan do finala Lige Evrope. Pronikli su u srž sporta do te mere da znaju da je Stefan Babović najveći problem i da je samo potrebno njega skloniti i, eto, Parni valjak će opet da tutnji.

Oni znaju.

A ne zna Dušan Trbojević koji ga je učio da šutira lopte, al’ ovaj to do danas nije skapirao kako valja. Ne zna ni Vladimir Vermezović, koji ga je mimo logike, jer ovaj nije Partizanovo dete, uveo u prvi tim i dao mu šansu da raste i razvija se pored asova kakvi nisu Zoran Mirković, Ivan Tomić, Albert Nađ, Ivica Kralj i Dragan Ćirić. Nema, izgleda, pojma ni taj Dragan Ćirić, jer nit’ je igrao za veliki klub, nit’ ga se iko seća, pa mu je zimus poklonio „desetku“ iako ovaj to nije hteo. Slabo, baš slabo, u fudbal se razume i Aleksandar Stanojević kod koga je neki drugi igrač - nije to bio Stefan Babović - postigao deset i namestio 14 golova u sezoni kad je taj stručnjak uveo ekipu u Ligu šampiona. Pričinjava se ljudima da je i kod Avrama Granta neki fudbaler sa brojem 25 na leđima vodio crno-bele do titule. A i taj Saša „duša mu u nosu“ Ilić izgleda da je prolupao čim se druži sa Stefanom. Čak ga bira za cimera na svakim pripremama i svakom gostovanju. Društvo za izbegavanje.

Oni ne znaju.

Taj ravnodecenijski apsurd u Partizanu da se s polja i iznutra totalno drugačije posmatra Stefan Babović dobio je u ponedeljak veče obrise skandala, jer se zamenik kapitena u odsustvu Saše Ilića sukobio sa delom navijača na zapadnoj, a onima na istočnoj tribini pokazao srednji prst. Vulgarno. Baš kao što je neprimereno i neobuzdanih emocija bilo ponašanje Stefana Babovića dvaput u Voždovcu, u čijem je dresu jednom prilikom nasrnuo na sudiju Petra Pipera na meču sa Jagodinom, a drugom pokazivao na muškost publici u Nišu.

Samo, da bi se razumelo - nikako i opravdalo - sinoćnje ponašanje igrača Partizana potrebno je bar jednom svratiti na često sablasno prazne tribine stadiona u Humskoj 1 i uveriti se da deo navijača ne podnosi Stefana samo zato što je - Babović.

Zato što je ostvaren.
„Zato ga i cenim. Mogao je da ne radi ništa u životu. Apsolutno ništa, jer mu to omogućava porodični status i novac koji je stekao Milija. Odbio je. Rešio da se bori za svoj dinar. Da odere zadnjicu, zapne, trpi prozivke i napravi nešto za sebe. Da ne bude tatin sin. Da ga ne pamte kao „besnog“ naslednika bogataša, već kao uzornog sportistu. Što se mene tiče - uspeo je, šta god ljudi pričali. Zato ga želim u svom timu“, poverio se svojevremeno jedan trener Partizana.

Jedan od onih koji, takođe, ne znaju. Valjda.

Nasuprot njima su oni koji znaju. Spremni da pre početka utakmica zvižde fudbaleru tima koji bi trebalo da podržavaju i koji mu još pre prvog kontakta s loptom pominju sve po spisku. Viču „Stefane, odlazi“ zato što je promašio penal, ne želeći da realno sagledaju činjenice i zapitaju se da li bi istim povicima sa terena ispratili Valerija Božinova da Partizan nije prošao Steauu. Ili posle nekih drugih, još skromnijih partija Bugarina, kao i nekih drugih fudbalera tima čiji rezultati u Superligi su najgori u poslednje tri decenije.

To nije odgovornost isključivo Stefana Babovića, međutim, Stefan Babović jeste kriv što je dozvolio sebi da padne na nivo onih koji su ga, takođe srednjim prstom, dočekivali i ispraćali sa stadiona u dva mandata, a isprovocirali da posle deset meseci napravi prvi incident u trećem. Njihovu podršku nikad nije imao. Neće je ni dobiti. Pogotovo ne sad jer su udarili jedni na druge. Oni njemu na porodicu, primitivno i uličarski. On njima na navijački ponos, primitivno i uličarski.

Obračun! Pa ko izdrži.

S tim da, radi zaboravnih, vredi podsetiti da su identične uvrede sa istih delova tribina stadiona u Humskoj 1 trpeli i izdržali Savo Milošević početkom devedesetih godina prošlog, a Saša Ilić u prvim godinama ovog veka. Opstali i evo gde su danas. Cenjeni su, iako je prvi nazivan majmunom, a drugog nisu mogli da vide posle promašaja protiv Reala.

Ni oni ne znaju, je l’ da?