Banjaluka: Vrbasu prijete tone smeća

Banjalučani bi uskoro, ako hitno nešto ne bude preduzeto, mogli gledati Vrbas pokriven tonama smeća.

Zaštitna mreža u Eko-centru "Bočac jezero" najvjerovatnije neće izdržati novi nalet otpada, a ni centar više nema materijalnih sredstava za uklanjanje i sortiranje smeća i rasterećenje mreže.

Nadležne gradske institucije su pustile niz vodu eko-centar jer sredstva za njegov rad više nisu predviđena budžetom, tako da je sam opstanak ovog centra doveden u pitanje.

- Novu mrežu smo postavili 2013. godine uz pomoć Fonda za zaštitnu sredinu i energetsku efikasnost RS i bila je u funkciji sve do poplava prošle godine. U poplavnom talasu prošle godine na novu zaštitnu mrežu su pristigle ogromne količine otpada. Mreža je bila pod velikim opterećenjem i nije izdržala pritisak od 15.000 metara kubnih, kao ni dodatni pritisak koji je stvorio mulj nastao erozijom obala pri niskom vodostaju, što je izazvalo njeno pucanje. Rezervna mreža je tada zadržala dio otpada - ispričala je za Press Dragana Kovačević, direktorka Eko-centra "Bočac jezero".

Tada je pristigli otpad uklonjen i mreža je vraćena u funkciju, ali plutajući otpad i dalje pristiže, a u centru tvrde da nemaju izvore finansiranja za njegovo uklanjanje.

- Moguć je novi scenario pucanja zaštitne mreže. Za daljnji rad nam je potrebna i mehanizacija kojom bi se olakšalo prikupljanje otpada, za šta smo se obraćali raznim institucijama, ali bezuspješno. Imali smo više sastanaka sa predstavnicima grada, ali stalno smo dobijali odgovor da nema sredstava - dodala je Kovačevićeva.

Ranijih godina, odnosno od 2003. do 2012. godine, eko-centar je sa gradom Banjaluka imao potpisan ugovor o sufinansiranju - prikupljanje i odlaganje plutajućeg otpada na akumulaciji Bočac. Prema ovom ugovoru, grad je preuzeo obavezu da obezbjeđuje sredstava za održavanje zaštitnih mreža i prikupljanje otpada, u skladu sa mogućnostima budžeta. Kao sufinansijeri ovog ugovora simbolično su učestvovale i opštine Laktaši, Srbac i Kneževo, a koje, ističe Kovačevićeva, nisu ispunjavale svoje obaveze.

Iako su od rada centra korist imali šira društvena zajednica, lokalno stanovništvo u donjem toku rijeke Vrbas, udruženja ribolovaca, rafting i ronilački klubovi, komunalna preduzeća, pa i "Vodovod" Banjaluka, za sada ne postoje sredstva za opstanak centra, pa tako ni za funkcionisanje ovog značajnog projekta.

Najveći rizik od pucanja mreže je na jesen kada se očekuju veće količine padavina. Tad se mreža nađe pod pritiskom velike količine otpada. Ostaje pitanje da li će izdržati teret, a Banjalučanima da se uzdaju bar u eko-udruženja i volontere koji bi bili voljni da se uključe u uklanjanje smeća.

Svi im okrenuli leđa

Eko-centar se nalazi na granici Republike Srpske i Federacije BiH te većina otpada dolazi iz opština uzvodno, odnosno iz Jajca, Donjeg Vakufa, Gornjeg Vakufa i Bugojna.

Iz Eko-centra "Bočac jezero" su u više navrata tražili finansijska sredstva od Fonda za zaštitu okoliša FBiH, ali bezuspješno. Iako je u eko-centru potpisan sporazum o dugoročnoj saradnji u oblasti zaštitne životne sredine između fondova RS i FBiH, od federalnog fonda centar nije dobio finansijsku podršku.

(Press RS)