Da li boje postoje isključivo u našem umu?

Doktor Mazvita Čirimuta u svojoj najnovijoj knjizi “'Outside Color” bavi se vekovima starom raspravom o tome da li boje fizički postoje, ili je način na koji ih percipiramo isključivo posledica moždanih aktivnosti.

Zanimljivosti 25.05.2015 | 11:05

“Od svih karakteristika koje predmeti poseduju, boja nelagodno lebdi između subjektivnog sveta osećaja i objektivnog sveta činjenica”, navodi profesor sa Univerziteta u Pitsburgu.

Optičke iluzije, poput dobro fotografije plavo-crne haljine koja je pre par meseci postala hit na internetu, pokazale su da svaki posmatrač drugačije percipira boju određenog predmeta.

Prema sholastičkoj misli, boje predmeta su realne i ostavljaju otisak u našim očima poput žiga koji se utiskuje u vreo vosak, navodi časopis “The New Republic”

Galileo Galilej sumnjao je, međutim, da je stvar sasvim suprotna – boje kao takve percipira isključivo posmatrač. Ukoliko boje na predmetu postoje, gde se tačno nalaze? Kako nije bio u stanju da odgovori na ovo pitanje, osnosno definiše ih i izmeri, naučnik je ustanovio da je sve stvar naše percepcije. Ako se sam posmatrač ukloni, odnosno njegova subjektivna slika o svetu, i predmeti će izgledati drugačije.

Ali, ne radi se samo o svetlosnim uslovima i optičkim iluzijama – nedavno su naučnici počeli da dobijaju naznake za to da, dok god ne nalazimo način da nešto opišemo, to nećemo ni videti.

U antičkim jezicima, na primer, ne postoji reč za plavu boju, pa naučnici smatraju da naši preci nisu bili u stanju da primete prisustvo te boje.

Britanski premijer Vilijam Gledston tako je još 1858. godine uočio da pisac Homer u Odiseji nijednom ne spominje plavu boju, ali umesto toga opisuje more kao tamno crveno, poput vina. Za razliku od plave boje, crna se pominje skoro 200 puta, bela oko 100, crvena manje od 15, a žuta i zelena manje od 10.

Prema nemačkom filologu Lazarusu Gajgeru, ovaj pojava nije prisutna samo kod antičkih Grka – plava se ne spominje ni u Kuranu, antičkim kineskim spisima, niti antičkoj jevrejskoj verziji Biblije.

Zanimljiva je i činjenica da su istraživači pre samo par godina, tokom proučavanja Himba plemena, njegovim pripadnicima pokazali 11 zelenih kvadrata i jedan plavi.

Kada su ih zamolili da pokažu onaj koji se razlikuje, oni ili nisu bili u stanju da uopšte uoče razliku, ili im je bilo potrebno izuzetno dugo vremena za to.

Isto pleme, međutim, za opis zelene boje koristi mnoštvo različitih reči – kada su im prikazani kvadrati obojeni različitim zelenim nijansama, razliku su uočili istog momenta.

Izvor: b 92