Analiza: Il' si Runi, Fabregas, Kros i Gece - il' si Aleksić i Krkić!

Mladi Francuz Odson Eduar het-trikom u finalu Evropskog šampionata za igrače do 17 godina najavio je vrhunsku karijeru. Da li će izrasti u pravog asa, ili će doživeti sudbinu nekih koji su bili proglašeni najboljim kadetima na kontinentu, a onda nestali, verovatno ćemo znati već za godinu, dve.

Fudbal 24.05.2015 | 22:20

Njegovo ime Odson Eduar, on ima 17 godina, igra za mladi tim Pari Sen Žermena i narednih dana o ćemu će govoriti fudbalska Evropa! Supertalentovani napadač poreklom iz Gvineje u petak uveče pružio je briljantnu partiju u finalu Evropskog šampionata za igrače do 17 godina, postigao tri gola, proglašen je za najboljeg igrača, a usput je overio i prvo mesto na listi strelaca ovog prestižnog turnira, najavivši tako veliku karijeru.

Mladi Trikolori savladali su Nemačku rezultatom 4:1 čime su po drugi put postali šampioni u ovom uzrastu. Nakon svega viđenog, reklo bi se, potpuno zasluženo. U grupi su završili na prvom mestu, ispred Grka, Rusa i Škota, onda u četvrtfinalu isprašili Italijane sa 3:0, a u polufinalu nakon jedanaesteraca, u kojima je veliki junak bio sin Zinedina Zidana, Francuzi su preskočili i Belgijance. Eduar gol nije dao samo Helenima. Na kraju, završio je kao prvi golgeter šampionata sa osam pogodaka na pet utakmica.

Odson Eduar, nema sumnje, još večeras završio je u beležnicama skoro svih skauta koji su bili na stadionu u Burgasu, a bilo ih je iz svih krajeva Evrope. Ipak, shodno ambicijama koje gaje, teško da će Sveci propustiti šansu da potpišu dugogodišnji ugovor sa ovim momkom visokim čitavih 190 centimetara.

Ali da se vratimo malo u prošlost...

Ono što sigurno može da hrabri Francuze i sve u Pari Sen Žermenu jeste činjenica da je nagrada za najboljeg igrača kadetskog turnira gotovo redovno bila najava i uvod u vrhunske karijere. Ono koji nisu uspeli prava su retkost, ali ima i takvih.

Sećate se sada već daleke 2002. godine? Engleska je završila tek kao treća, ali zato se tog proleća u Danskoj pričalo samo o jednom momku - Vejnu Runiju. Šta je u nastavku svoje karijere uradio sadašnji kapiten seniorskog tima Gordog albiona dobro je poznato. Pored Runija svakako treba istaći i imena Seska Fabregasa (2004), Nurija Šahina (2005), pa Tonija Krosa (2006), Marija Gecea (2009)... Oni koji su poneli laskavo priznanje, a nisu opravdali potencijal svakako su Bojan Krkić (2007) i Danijel Aleksić (2008). Logično, u svakom žitu ima kukolja.

Poslednja dva laureata, pre Eduara, i dalja i su veoma mladi momci. Stiven Bergvajn je u PSV i čeka šansu da zaigra u prvom timu od naredne sezone, dok je Rus Anton Mitruškin upisao dva meča prvu ekipu moskovskog Spartaka. Za njihove prethodnike Maksa Mejera i Holanđanina Ebesilija vreme i dalje radi, dok je možda i najveće razočarenje uz pomenute Aleksića i Krkića Englez Konor Vikam. No ni za njega nije sve izgubljeno, tek su mu 22...