Četnici i partizani su najveća bruka Srba

- Otišao sam ispred Palate pravde i rekao šta sam imao. U revoltu, besu i gorčini. Ja sam običan čovek iz naroda. Ne pripadam nijednoj političkoj opciji, niti ću pripadati. Uvek ću stati ispod srpskog barjaka - poručuje Saša Kisić.

Saša Kisić nije ni na jednoj političkoj funkciji, ali bi, sudeći po reakcijama javnosti na njegov gest u trenucima donošenja rešenja o rehabilitaciji generala Draže Mihailovića, na izborima skupio više glasova od mnogih.Na njihovu žalost, njega ne zanima politika, pa čak ni to da se oglašava u javnosti i daje intervjue.

Nakon dva Telegrafova teksta o njemu, koje je pročitalo skoro pola miliona ljudi, Kisić pojašnjava motive da se oglasi na način na koji se oglasio, čime želi da prekine novu podelu Srbije na one koji ga podržavaju i one koji misle da je lud.

– Delili su me na pola od malena. Svojatali su me i četnici i partizani jer su mi iz familije bili na obe strane. I tad mi je to smetalo. Kad sam otišao u poslednji građanski rat s 18 godina, postojali su komunjare oficiri i četnici oficiri. Na sreću, tad nije potekla krv između Srba. Mnogo sam vremena posvetio proučavanju istorije o Drugom svetskom ratu. Čitao sam knjige i po rovovima, kasnije istraživao na internetu, razgovarao s akterima koji su još živi. Zaključak je jedan: to je najveća bruka u istoriji srpskog naroda – priča Kisić.

On navodi da je “mnogo krvi teklo među braćom, samo zbog različitih političkih ideologija”, napominjući da je takav srpski pristup rešavanju problema i tad bio poguban.– Kad su nas nacisti porobili trebalo je da budemo pasivni i da sačuvamo narod. Francuzi su to uradili, iako imaju bogatu istoriju ratovanja i mnogu su veća sila od nas – kaže on.

Opisujući besmislenost rasprava o tome šta su radili četnici, a šta partizani, Kisić ukazuje na to da svaka priča ima dve strane i da ništa nije crno-belo (iako bi partizanima takva realnost možda više odgovarala):

“Zbog partizana je mnogo nejači streljano. Zapucaju iz šume, ubiju nekoliko Nemaca, a ovi posle naprave masakr kao što je bilo s đacima u Kragujevcu, a takvih slučajeva je bilo mnogo. Četnici su otvoreno koketirali i sarađivali s Nemcima. Delom da sačuvaju narod od istrebljenja, delom da uz njihovu pomoć uništavaju partizane.

Da nije bilo nekih četničkih vojvoda i njihovih ljudi, ustaše bi napravile mnogo veći masakr, ali da smo se tad svi udružili uspeli bismo da oslobodimo Jasenovac i mnogo ljudi bilo bi spašeno muka i klanja. Bilo je više četničkih lokalnih vođa koje Draža nije mogao kontrolisati. Pljačkali su narod i ubijali.

U selu Vranić nadomak Beograda zaklano je 68 dece i žena jer su muškarci bili pretežno u partizanskim jedinicama. Na kraju rata, isto tako, partizani su ubili na hiljade četnika koju su ostali verni kralju do samog kraja.

”Pominjući ono što previđaju svi koji četnike svrstavaju u koljače, istovremeno predstavljajući partizane kao nekakve hipike, Kisić podseća da su oni “redovno izvodili četničke ranjenike iz bolnica, a potom ih ubijali i  zakopavali u neznane grobove“.– Čuo sam za ljude koji su svojom rukom presudili stotinama. Braći po krvi, veri i naciji. Tvrdim da 99% četnika nikad nije počinilo nikakav zločin nad civilima. To su radile pretežno crne trojke, odabrani jer su bili sadisti i ubice – objašnjava Kisić.

Onima koji to zaboravljaju, Saša poručuje da je zločin i kad se posle rata ljudima uzme sva imovina, a onda se oni proteraju ili – kao što je bila sudbina mnogih – ubiju.– Zločin je kad se na desetine hiljada ljudi zatvori posle rata i mrcvari samo da bi se učvrstila vlast – kaže Kisić.

Iako mnogi koji ga poznaju smatraju da se bori protiv vetrenjača i da našem narodu ne vredi ništa pričati i objašnajvati, Kisić se ne slaže s tim.

– Mogao bih da pišem do sutra o našoj sramoti, jer se sve to u meni skupljalo svih ovih godina. Prvo sam hteo da se oglasim na nekom forumu, na kojima većina naroda izražava nezadovoljstvo, ali sam umesto toga otišao ispred Palate pravde i rekao šta sam imao. U revoltu, besu i gorčini.

Ja sam običan čovek iz naroda. Ne pripadam nijednoj političkoj opciji, niti ću pripadati. Uvek ću stati ispod srpskog barjaka kad god treba i boriti se za pravdu i istinu – poručuje Kisić svima kojima nije jasno šta je pokušao na platou ispred Višeg suda u Beogradu.

izvor: Telegraf