Analiza: Zvezda nakon Derbija - vrijeme je za rastanak!

Igrači u ozbiljnim godinama, operisani od liderskih sposobnosti, ne zaslužuju da nose dres Crvene zvezde.

Fudbal 27.04.2015 | 23:40

Ima ona narodna poslovica o tome kako samo neinteligentan (da ne upotrebimo težu reč prim.aut) čovek ništa ne nauči iz sopstvenih grešaka. Derbi susret sa Partizanom, posle kojeg Crvena zvezda ima teoriju kao saveznika u borbi za titulu, ogolila je istinu – aktuleni tim crveno-belih nema ni kvaliteta, ni karaktera, ni aromu ekipa koja može da stremi najvišim ciljevima. Ima samo mladost koja za ovih devet meseci nije pravilno “bebisitovana“ i koja bi u narednom periodu morala da bude kičma Crvene zvezde.

Elem, ima i ona narodna o tome kako i ćorava koka ubode po neku zrno. Vlastodržci iz Ljutice Bogdana prevazišli su i to izreku, jer su za dva prelazna roka u odaje stadiona “Rajko Mitić“ doveli preko 20 igrača. Da, više od 20 igrača od kojih nijedan ne može da dobije epitet - pojačanja. Zvezdin jedini benefit iz remija sa Partizanom su četvorica dečaka u kičmi tima: Predrag Rajković, Vukašin Jovanović, Mihailo Ristić i Luka Jović pokazali su da oko njih može i mora da se gradi ekipa, dok ostali slobodno mogu put pod noge. "Pokeru" klinaca treba pridodati i klasića Grujića, te reklovalescente Lukovića i Petkovića.

Zvezda je proćerdala još jednu sezonu, jureći i jare i pare, a na kraju nije dobila - ništa. Vizija i strateška odluka kluba menjala se svakog časa: prilikom kiksa Partizana govorilo se da tim ima šampionski kapacitet, dok se posle jesenjih poraza u etar puštala alibi priča kako titula nikada i nije bila cilj, nego promocija supertalentovane dece. Kakve, li, samo kontradiktornosti, dokaza da su ljudi predvođeni Zvezdanom Terzićem bili u velikom raskoraku, disbalansu koji je krasio igru limitiranog Zvezdinog tima protiv Partizana.

A sve je počelo još nasilnim komadanjem šampionskog tima u junu prošle godine. Pod vinjetom da je Zvezdi potreban “restart“ čelnici Crvene zvezde su, za javnost, plasirali priču kako bi voleli da najjači aduti Slaviše Stojanovića ostanu u klubu, a u svojim kancelarijama “držali fige“ kako bi što pre videli leđa Milijašu, Ninkoviću, Mijailoviću, pa i povratniku Pečniku.

Rekao je negde u oktorbru Zvezdan Terzić da Zvezdi nisu potrebni isluženi legionari, a potom je u zimskom prelaznom roku doveo Anđelkovića, Stojanovića i fizički jakog, ali do krajnjih granica podnošljivosti limitiranog Parkera. Njihov zbirni učinak na derbiju, kada je trebalo da pokažu pobednički pravac mlađim saigračima bio je jednak nuli. Imaće ta strateški čudna odluka ozbiljne posledice po kasu Crvene zvezde. Tržišna vrednost mlađih igrača nije podignuta, kada se podvuče crta oni su praktično bili žrtveni jarčevi pojedinačnih prenaglašenih ambicija. Kao što je uostalom u derbiju žrtvovan napadač Luka Jović zarad Džošue Parkera.

Jasno je da igrači u ozbiljnim godinama, operisani od liderskih sposobnosti, ne zaslužuju da nose dres Crvene zvezde. Što bi rekao Nenad Milijaš lopta na stadionu “Rajko Mitić“ drugačije skakuće i to što neko ima impresivnu karijeru iza sebe ne znači da će u Crvenoj zvezdi i kositi i vodu nositi. Najkraće rečeno u redovima aktuelnog šampiona ponovo neće biti kontinuiteta...

Letnji prelazni rok je daleko, ali Terzić i njegovi najbliži saradnici mogu za dva meseca da pokažu da nisu baš toliko fudbalski kratkovidi kako se iz ove perspektive nasluđuje. Za presedane tipa Bogdan Planić koji je došao sa oreolom velikog pojačanja u Crvenu zvezdu, a potom posle šest meseci vraćen na Karaburmu, stvarno nema ni najmanje potrebe.

Razočarani viđenim na derbiju skauti brojnih evropskih klubova ostaviće još jedno leto Zvezdinu decu u Ljutice Bogdana. Sjajna šansa da im neko ne oročava poverenje na uštrb igrača koji ne prave razliku. Izvesno je samo da bi u idealnoj situaciji Crvena zvezda za narednu sezonu trebalo da ima odlična rešenja za pozicije golmana, štopera (Vukašina Jovanovića), veznog (Ristić), i napadača (Jović). Ostalo je sve pokrivenom maglom neizvesnosti. Uostalom kao i status grešnog trenera Nenad Lalatovića koji na početku mandata od uprave kluba nije dobio precizan zadatak treba lo uopšte da juri titulu. A takvo tumaranje pretpostavljenih uzelo je pod svoje i mladog stručnjaka. Tokom rada u Voždovcu i Napretku Lalatović možda nije imao vrhunske rezultate, ali je imao igru.

Sad nema ni jedno ni drugo. Kao što je,uostalom, i uprava ostala i bez jareta i novca.