Meditacija efikasnije smanjuje bol nego lijekovi

Nove studije potvrđuju da je tehnika opuštanja duha i tela osim u prevenciji bolesti, značajna i u terapiji.

Zdravlje 20.04.2015 | 08:47

Za sat bavljenja drevnom veštinom postiže se gotovo dvostruko bolji učinak nego uz pomoć morfijuma i analgetika. Istraživanjima je utvrđeno da je mozak čoveka koji meditira fizički drugačiji

AKO želite da razvijete kreativnost, pamćenje, pažnju i inteligenciju, ali i da sačuvate zdravlje, počnite da - meditirate. Dokazano je, recimo, da je učestalost oboljevanja od bolesti srca manja za 86 odsto, a rizik od raka za 55 odsto nego kod ljudi koji ne upražnjavaju ovu tehniku.

Istraživanja su pokazala i da drevna veština opuštanja duha i tela snižava krvni pritisak, a kod depresivnih osoba meditacija značajno sprečava mogućnost ponovne pojave simptoma. Takođe, utvrđeno je i da dugogodišnje, redovno meditiranje može da utiče na moždane strukture, a blagotvorno je za stabilizovanje raspoloženja i poboljšanje pamćenja.

- Utvrdili smo da meditacija menja ljudski mozak - rekla je asistent Rebeka Ervin Vels, profesor neurologije u američkom institutu Wake Forest Baptist Medical Center. - Tek počinjemo da shvatamo šta te promene znače, i kakvu korist od njih možemo da imamo.

U odvojenim kliničkim studijama dr Vels je istraživala delotvornost meditacije i joga programa za smanjenje stresa kod blagog kognitivnog oštećenja, kao što je recimo problem sa pamćenjem, i kod migrena i glavobolja.

Učesnici prve studije su bili odrasli, od 55 do 90 godina, sa blagim kognitivnim oštećenjima. Nakon osam nedelja praktikovanja meditacije i joge znatno su popravili funkcionisanje dela mozga koji je aktivan tokom introspektivnih misli kao što su pronalaženje sećanja, u poređenju sa učesnicima koji su dobijali konvencionalni negu. Ovi nalazi ukazuju na to da meditacija pozitivno utiče na oblasti mozga koje su najviše pogođene Alchajmerovom bolešću i na taj način bi mogla da uspori napredovanje bolesti.

Druga studija je pokazala da su odrasli sa migrenama koji su osam nedelja meditirali i radili joga programe za smanjenje stresa imali kraće napade migrena od onih u kontrolnoj grupi kod kojih je primenjivana standardna medicinska nega.

Obe studije su pilot projekti na malim grupama i potrebna su dodatna istraživanja - rekla je dr Vels. - Ova vrsta meditacije je bezbedna i relativno jednostavna, a ako se dokaže da zaista može da odloži kognitivno oštećenje i ublaži migrene, mogla bi da doprinese poboljšanju kvaliteta života mnogih ljudi.

Ranija istraživanja su potvrdila da meditacija opušta i snižava stres, umanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca, poboljšava koncentraciju, učenje i borbu sa problemima.

Takođe, utvrđeno je da samo 30 minuta meditacije dnevno doprinosi ublažavanju simptoma teskobe i depresije, i to na sličan način na koji se to uspeva uz pomoć antidepresiva. Naučnici su proučavali promene simptoma kod osoba koje su patile od različitih zdravstvenih problema: nesanice, fibromijalgije, depresije, teskobe, dijabetesa, srčanih bolesti, raka, hroničnih bolesti, zavisnosti od lekova i droge.

Meditacija efikasnije smanjuje bol od mnogih analgetika. Studije su pokazale da nešto više od sat vremena meditacije može da smanji intenzitet bola za 40 odsto, a neprijatan osećaj koji on proizvodi za oko 57 odsto. Morfijum i drugi analgetici smanjuju bol u proseku za 25 odsto. U ovom istraživanju je učestvovalo 15 volontera koji nikada pre toga nisu meditirali. Tokom četiri dvadesetominutne seanse učili su da fokusiraju pažnju na disanje i da se oslobode loših misli i osećanja.

Pre i posle meditacije, istraživači su analizirali moždanu aktivnost ispitanika posebnom magnetnom rezonancom. Tokom skeniranja, davali su im bolni toplotni stimulans u nogu i posmatrali reakcije u njihovom mozgu tokom meditacije i nakon nje. Dijagnostički snimci napravljeni nakon meditacije pokazali su da se stepen bola drastično smanjio kod svih volontera, a kod nekih i za 99 odsto.

Istraživanjima je utvrđeno da je mozak čoveka koji meditira fizički drugačiji od mozga onog koji nije stekao ovu naviku. Tim Univerziteta Imori u Atlanti skenirao je glave grupe učesnika koji meditiraju i onih u kontrolnoj grupi. Prvi su se lakše oslobađali nepoželjnih misli i brže vraćali na zadatak, jer su samo posle nekoliko sekundi primećivali da su im misli odlutale.

Dugogodišnje meditiranje usporava starenje. Snimci mozga su pokazali da, za razliku od opšte, populacija sklona meditaciji sa godinama ne gubi sivu materiju zaduženu za usredsređivanje misli.

BLAGODETI MEDITACIJE

* povećava gustinu delova mozga koji su zaduženi za pažnju i analizu

* ojačava fizičku strukturu mozga i osvešćuje neke njegove uspavane delove

* usporava proces starenja mozga

* deluje protiv depresije

* smanjuje nivo stresa

* podstiče inteligenciju i osećaj sreće

* podiže samosvest

* pospešuje mentalno i fizičko zdravlje

* pospešuje pozitivno razmišljanje

* poboljšava zdravlje neurona

* uči kako da se fokusiramo

* uči kako da "isključimo mozak"

* pomaže da sagledamo stvari onakve kakve one jesu.

Izvor: Novosti