Ima Srba koji su oduševili u kvalifikacijama!

Platinijeva promena pravila je oživela fudbalske provincije širom Evrope, a jedna od najlepših priča dolazi sa lepog plavog Dunava.

Fudbal 30.03.2015 | 21:00

Odluka o proširenju liste učenika EP 2016. godine u Francuskoj bila je alarm za sve prosečne i ispodprosečne reprezentacije Evrope da zagrizu jače nego ikada i iskoriste šansu koja im se ukazala. Platinijev sistem je rasplamsao fudbalski žar po svim evropskim provincijama i dao novu dimenziju reprezentativnom fudbalu na Starom kontinentu.

Eksplodirali su autsajderi poput Islanda, Severne Irske, Velsa, Izraela, oživeli su Česi, Slovaci, Poljaci, Rumuni… Svi oni danas imaju više nego realne šanse da se nađu na najvećoj smotri evropskog fudbala u Francuskoj pošto zauzimaju neku od prve dve pozicije u svojim kvalifikacionim grupama. Na polovini trke su ostvarili bolje prolazno vreme nego što je to bilo ko mogao da očekuje.

Jedan od najlepših priča aktuelnih kvalifikacija dolazi iz Austrije. Reprezentacija kojoj niko nije davao velike šanse u konkurenciji sa Rusijom, Švedskom i Crnom Gorom se sada ponosno šepuri sa čela tabele i ima 13 od mogućih 15 bodova i gol razlikom 10:2. Završili su više od pola posla i samo čudo ih može sprečiti da ne odu na EURO 2016.

Bez jake lige, sa tek jednim ozbiljnim klubom i bez nekih posebnih uspeha u mlađim kategorijama, Austrijanci već godinama nisu bitan faktor na fudbalskoj mapi Evrope. U poslednjih 20 godina su samo dva puta bili učesnici velikih takmičenja i imali su tek nekoliko fudbalera vrednih pažnje poput Hercoga, Konsela, Polstera ili Vastića. Igrali su na Mundijalu 1998. godine kada su eliminisani u grupi i na EP 2008. jer su se kvalifikovali automatski kao domaćini. Međutim, nikada nisu naterali ostatak Evrope da im pokloni neku posbenu pažnju i nikada nisu igrali fudbal zbog kojeg bi zaslužili neko posebno poštovanje. Bili su poželjan rival u žrebovima.

Sećamo se kako je Srbija promarširala kroz Beč u jesen 2008. kada su Antićevi puleni održali čas fudbala Austrijancima. Bila je to možda i prekretnica posle koje je austrijskom fudbalu krenulo nabolje. Od tada su u zvaničnim mečevima gubili samo od ozbiljnih reprezentacija poput Francuske, Nemačke, Belgije ili Turske. Poraženi su još jednom od Srbije. Na Marakani. Ali već tada su pokazali da nisu topovska hrana i Orlovi su uz mnogo sreće iščupali minimalnu pobedu.

Još u prošlim kvalifikacijama za Mundijal su nagovestili potencijal, ali ih je poraz od Švedske u finišu udaljio od osvajanja drugog mesta u grupi u kojoj je Nemačka bila neprikosnoveni lider. Ispostavilo se da je to bio zalet za aktuelne kvalifikacije koje su označili kao šansu koja se ne sme propustiti.

Uspon austrijskog tima je započeo dolaskom švajcarskog stručnjaka Marsela Kolera na selektorsku funkciju. On je uspeo da izvuče maksimum od solidnih individualaca koji do tada nisu bili garant timskog uspeha.

Austrijanci imaju smao jednu pravu zvezdu - Davida Alabu! Momak filipinsko-nigerijskog porekla spada među najbolje mlade fudbalere Evrope, ali u reprezentaciji je samo jedan od onih koji čine tim. Ima kvalitet da saigrače čini boljima.

Uz Alabu, kao trojica ključnih igrača se izdvajaju trojica momaka srpskog porekla sa prezimenom na “ić” . Aleksandar Dragović je komandant odbrane i izrasta u jednog od najboljih štopera Evrope. Pitanje je vremena kada će iz kijevskog Dinama preći u neki od najvećih klubova Evrope. Jedan je od najzaslužnijih što su Austrijanci primili samo dva gola u kvalifikacijama.

Momak rođen u Loznici, Zlatko Junuzović je “desetka” oko koje se sve vrti u igri Austrije. Jedan je od najopasnijih izvođača prekida u Evropi, a pored toga ima i sjajan pregled igre. Sa Alabom čini fenomenalan tandem na sredini terena i srce austrijskog tima.

Pored Dragovića u odbrani i Junuzovića u veznom redu, Srbin je adut i napada Austrije. Marko Aranutović je nezamenjiv u špicu. Od njega se očekivalo mnogo kada je kao 17-godišnjak zaigrao za Tvente. Zbog savršene konstitucije i sjajne tehnike poredili su ga prvo sa Ibrahimovićem, ali ga je nezgodan karakter koštao veće karijere, pa su ga kasnije češće poredili sa Balotelijem koji mu je bio najbolji drug u Interu. Iako ga dugo nije hteo gol u rerezentaciji, selektor Koler ima neograničeno poverenje u njega. Kada je protiv Lihtenštajna prekinuo golgeterski post koji je trajao 22 utakmice, ekipa i selektor su to proslavili kao da je postigao gol u finalu Mundijala.

Međutim, nisu samo Alaba i trojica momaka srpskog porekla razlog austrijskog buma u kvalifikacijama. Pored Dragovića, Austrija ima još dva supertalentovana štopera: Martina Hinteregera iz Red Bul Salcburga kojeg traži “pola Evrope” i Kevina Vimera kojeg već najavljuju kao novog igrača Totenhema.

Na bekovskim pozicijama, tu su iskusni Fuhs iz Šalkea čija levica je dobro poznata i Florijan Klajn iz Štutgarta. Čak 11 austrijskih reprezentativaca igra u Bundesligi. Među njima je i Martin Harnik koji je poznat kao ubitačan igrač iz drugog plana. Pored Arnautovića, Austrijanci u napadu i dalje računaju na veterana Marka Janka. On igra u australijskom Sidneju gde je prvi strelac lige, ali selektor ne želi da ga se odrekne.
“Svaki od nas je postao bolji i zreliji igrač u reprezentaciji. Najvažnije je što se na terenu osećamo kao 11 prijatelja. Isti osećaj zajedništva vlada i na klupi”, otkriva Martin Harnik koliko je dobra “hemija” u ekipi bitan faktor za uspeh.

Aleksandar Dragović je posle nedavne pobede nad Lihtenštajnom istakao da nikada nije bila bolja atmosfera i da igrači jedva čekaju reprezentativna okupljanja.

Sve to su prepoznali i navijači. Tribine stadiona Ernst Hapel su krcate i Austrijanci u svakom meču mogu da računaju na podršku 48.000 navijača. Nedvano ih je nekoliko hiljada otputovalo i na obližnje gostovanje u Vaduc kako bi bodrili nacionalni tim.

Fudbalska euforija drma Austriju, a ova generacija bi mogla da bude nešto najbolje što se austrijskom fudbalu desilo u poslednjih 30 godina. Posle godina patnje i razočaranja, Austrijanci opet uživaju u fudbalu. Neki su se osmelili toliko da su Alabu i drugare nazvali “vundertimom” i tako su oživeli priču staru sto godina, o čuvenom Hugu Majslu i njegovom “vundertimu”. Bilo je to vreme kada je Austrija igrala najbolji fudbal u Evropi…