Samo jedna injekcija skida šećer

“Pametni" insulin napravljen je tako da se vezuje za krvni protein - albumin, istog trenutka kada se ubrizga u telo.

Zdravlje 02.03.2015 | 09:59

AMERIČKI naučnici sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu kreirali su insulin koji funkcioniše po principima pametne tehnologije i mogao bi radikalno da promeni načine lečenja dijabetesa tipa 1.

Insulin, koji bi se davao jednom dnevno, pa čak i jednom nedeljno, kružio bi kroz organizam do trenutka kada bi bilo neophodno da se aktivira.

Umesto ponavljanih merenja nivoa šećera i nekoliko injekcija tokom dana, samo jedna injekcija pametnog insulina mogla bi da reši zdravstvene probleme dijabetičara.

Pametni insulin proizveden je u laboratoriji Instituta za tehnologiju u Masačusetsu. Doktor Deni Ču, vođa istraživačke grupe, kaže kako im je glavni cilj da život obolelih bude lakši i sigurniji.

Razvijeno je nekoliko različitih tipova "pametnog" insulina, ali svi deluju na isti način. Aktivira ih povišen nivo šećera u krvi, a prestaju da deluju kad se on snizi.

Pokaže li se efikasnim kod ljudi, to bi moglo da reši najveći problem obolelih od dijabetesa tipa 1 - kako postići normalnu koncentraciju glukoze u krvi i kako je kontrolisati.

Osim visoke količine šećera u krvi, koja dugoročno štetno deluje na organizam, pacijenti često zbog previše insulina padaju u hipoglikemiju, odnosno imaju prenizak šećer. "Pametni" insulin eliminiše i pojavu hipoglikemija, što se potvrdilo na dosadašnjim testovima na miševima.

Naučnici ističu da će u narednih dve do pet godina biti neophodno sprovesti detaljna istraživanja i klinička testiranja, kako bi se utvrdilo da li je lek apsolutno bezbedan po zdravlje.

Iako naučnici ovo istraživanje najavljuju kao revoluciju u lečenju dijabetesa, britanski doktor Ričard Eliot ističe da slede dugogodišnja istraživanja i klinička ispitivanja. Tek nakon njih znaće se da li se ovaj lek može sigurno i efikasno koristiti u lečenju dijabetesa kod ljudi.

Doktor Deni Ču kaže da sa ovim tipom insulina pacijenti neće morati da strahuju da li su ga ubrizgali previše, jer će se insulin aktivirati samo onda kada nivo šećera u krvi skoči ili padne ispod granica normale, i zaustaviće se kada se nivo glukoze normalizuje.

Dijabetes tipa 1 uglavnom se javlja još u detinjstvu. To je autoimuna bolest i nastaje jer ćelije pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode, ili uopšte ne proizvode insulin. Bez beta ćelija, šećer u krvi nekontrolisano raste ili se smanjuje, zbog čega pacijenti stalno moraju da ga mere i kontrolišu, i ubrizgavaju insulin injekcijom nekoliko puta dnevno.

Međutim, ako se ubrizga previše insulina, nivo šećera u krvi može naglo da padne, što vodi u hipoglikemiju, ozbiljno stanje zbog kojeg oko 10 odsto dijabetičara u svetu umre.

S druge strane, ako se uzme premalo insulina, šećer u krvi ostaje na visokom nivou ili čak raste, što, opet, dovodi do niza zdravstvenih komplikacija poput slepila i oštećenja nerava.

- U teoriji, sa ovim izumom, izbegle bi se sve ove komplikacije - kaže dr Ču.

Novi insulin napravljen je tako da se vezuje za krvni protein - albumin, onog trenutka kada se ubrizga u telo. To praktično znači da je automatski uskladišten u rezervoar, odakle se oslobađa onda kada nivo šećera u krvi skoči do kritične granice.

"Pametni" insulin, nazvan Ins-PBA-F, napravljen je od modifikovanog prirodnog insulina. On sadrži derivate dugodelujućeg insulina sa hemijskim ostatkom, i na kraju dodatom fenilboronskom kiselinom (PBA). U normalnim uslovima Ins-PBA-F se vezuje za serumski protein (albumin) koji cirkuliše u krvotoku. Kada nivo šećera u krvi skoči, glukoza se vezuje za PBA, koji deluje kao okidač koji oslobađa Ins-PBA-F.

- S obzirom na to da je novi insulin modifikacija prirodnog hormona, insulina, bezbedan je za svakodnevnu upotrebu - smatra dr Ču.

U studiji, objavljenoj u Proceedings of the National Academies of Science, miševima dijabetičarima davana je jedna injekcija "pametnog" insulina dnevno. Insulin je bio u cirkulaciji 10 sati, i aktivirao se samo onda kada bi nivo šećera u krvi počeo da raste. Pokazalo se da se nivo glukoze nakon terapije normalizovao kao kod miševa koji nisu oboleli od dijabetesa.

Da bi kreirali novi insulin koji reaguje na skok glukoze, istraživači su najpre otkrili takozvani hidrofobični molekul, koji je deo lanca molekula masnoće. On pomaže insulinu da cirkuliše duže vreme u krvi, iako istraživači još nisu utvrdili zašto je to tako.

Istraživači su kreirali četiri varijante "pametnog" insulina, i svaki od njih sadrži PBA molekule sa različitom hemijskom modifikacijom, kao što su atomi fluora i azota.

Da bi uporedili svaki od tipova insulina, istraživači su izmerili kako se šećer u krvi miševa ponaša kada se ubrizga svaka od varijanti novostvorenog insulina. Zaključili su da insulin koji sadrži PBA sa fluorom najbolje deluje: kod miševa koji su primili ovu vrstu insulina šećer u krvi je najbrže počeo da opada.

Naučnici planiraju da novi insulin testiraju na drugim životinjama i istovremeno rade na kombinovanju novih hemijskih jedinjenja koja bi bila možda još efikasnija od ovih.

Stručni tim se nada da će terapija početi da se testira na ljudima za dve do pet godina. Doktor Ričard Eliot, iz udruženja dijabetičara Velike Britanije, kaže da ovo otkriće ima potencijal da u budućnosti umnogome olakša svakodnevicu dijabetičara. Plaši se, međutim, da će klinička ispitivanja, sve do uključivanja u redovnu terapiju, dugo trajati.

Izvor: Novosti