Šef Švajcarske nacionalne banke predvidio krizu

Tomas Žordan, šef Švajcarske nacionalne banke, uzdrmao je tržišta odustajanjem od vezanog kursa franka za evro. Pre 20 godina predvideo je krizu evrozone.

Svijet 30.01.2015 | 10:00

Neočekivana odluka Švajcarske centralne banke da odustane od politike ograničavanja rasta franka u odnosu na evro podstakla je brojna previranja na tržištima. Donja granica kursa od 1,20 franaka za jedan evro, uspostavljena zbog krize u evrozoni, ukinuta je i kurs je naglo skočio. Uz franak, u prvi plan došao je Žordan, čovek o kome se priča i piše širom sveta.

Ugledni nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ otkrio je niz zanimljivosti u vezi sa ovim švajcarskim ekonomistom. Za Žordanov doktorski rad “Emisijska dobit, deficiti, zaduživanje i Evropska monetarna unija”, koji je napisao kao 30-godišnjak, navode da je zapanjujuće aktuelan.

Za primerak koji se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Bernu kažu da ne bi bilo naodmet da su neki političari zavirili u tu Žordanovu doktorsku disertaciju od 300 stranica. Tema rada koji je nastao još 1994. su problemi evrozone, različiti nivo zaduženosti članica i pitanje da li novčana i fiskalna politika zaista mogu da se razdvoje. U vreme kada je rad nastao EU je još uvek imala samo 12 članica, a projekat zajedničke valute bio je godinama daleko od ostvarenja.

Žordan je tada naveo da “za evropsku monetarnu uniju trenutno dolaze u obzir samo Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Luksemburg”. Kao problematične države, jasno je izdvojio Belgiju, Irsku, Italiju, Grčku, Španiju i Portugal.

„Italija i Grčka moraju da ulože veliki napor da bi uopšte stabilizovale zaduženost“, napisao je on pre više od dve decenije.

I u Španiji i Portugalu, prognozirao je značajno “povećanje zaduženosti” ukoliko uđu u monetarnu uniju. Razlog je emisijska dobit koju ostvaruje država, prilikom svake emisije novca, posebno preko kredita. U monetarnoj uniji te dobiti, koju država inače dobija, nema, što naročito pogađa zemlje koje su je ranije ostvarivale.

„Grčka, Španija i Portugal još uvek imaju značajne prihode od emisijske dobiti. Gubitak tih prihoda će, bez odgovarajuće nadoknade, dovesti do zaduženosti“, pisao je on.

Žordana je zaokupljalo i pitanje ko će na kraju nadoknaditi dugove.

„Postoji opasnost da će zajednica na kraju morati da finansira mere spasavanja“, proročki je pisao Žordan o merama koje su nakon 2008. spasavale južne članice evrozone i Irsku.

Žordan je bio za to da se spoje “prirodni kandidati za stvaranje monetarne unije”, odnosno slične države, umesto da se po svaku cenu sve zemlje uguraju u kriterijume potrebne za ulazak u monetarnu uniju.

Šta je Žordan najavio?

Predvideo dužničku krizu i konkretno kao ranjive imenovao sve kasnije članice evrozone koje su u nju upale, poput Grčke, Portugala, Irske...

Pisao o državama koje bi trebalo da budu deo monetarne unije, a koje su, poput Nemačke, poslednjih godina pominjane kao „jezgro“ evrozone koje treba da ostane u slučaju njenog raspada.

Predvideo mere spasavanja koje su u EU bile aktuelne nakon izbijanja svetske ekonomske krize.