I bez ruke vrhunski moler

Kad neko od Srpčana poželi da mu kuća ili stan budu besprekorno okrečeni, obično potraži 62-godišnjeg penzionisanog radnika opštinske uprave Žarka Stojakovića koji, iako bez leve ruke, samostalno radi ovaj posao kao najveštiji moler.

Republika Srpska 20.12.2014 | 18:48

Rođen je kao prvo dete majke Bosiljke i oca Dušana u srbačkom selu Nožičko. Majka je nosila blizance i na porođaju je jedno muško dete umrlo, a Žarko je rođen bez leve ruke. Kad je pošao u školu, deca i učitelji su se čudili kako barata lenjirom, trouglom i šestarom i kako ni u čemu ne zaostaje u nastavi i slobodnim aktivnostima.

Kad je završio OŠ u Nožičkom, upisao je srednju upravnu školu u Banjaluci, ali kako su roditelji bili siromašni i nisu mogli da školuju njega i mlađeg brata Gojka, napustio je školu, vratio se u selo i počeo da radi seoske poslove na građevinama i njivama.

- Jednog dana sam sedeo na klupi ispred opštinske zgrade kad je naišao tadašnji potpredsednik opštine Nenad Jotić, poznati humanista i borac protiv nepravde, i upitao me što sam tužan. Rekao sam mu da mi je dozlogrdilo da radim na nadnicu i da bih voleo da dobijem stalni posao. Već sutradan sam raznosio dostavne knjige i poštu u opštini i tako sve do odlaska u invalidsku penziju pre devet godina - kaže Žarko i dodaje da mu penzija sada iznosi skromnih 280 maraka.

Kad je otišao u penziju, njegov prijatelj Pero Babalj, VKV moler, angažovao ga je da mu pomaže oko krečenja stanova. Malo pomalo počeo je da uči zanat i nakon dve godine mogao je sam da pogađa poslove. Sada mesečno okreči desetak stanova i kuća, godišnje to iznosi preko 100 ili za devet godina oko 1.000 stanova i niko se nikada nije žalio. Nisu retki slučajevi da o svom trošku okreči stan za siromašne porodice.

Krečenje mi je bio glavni izvor prihoda da školujem svoje dvoje dece, Svjetlanu koja je završila Pravni fakultet i sada radi kao profesor u Srednjoškolskom centru u Srpcu i sina Duška koji je završio Građevinski fakultet, dve godine je radio u Nemačkoj, a sada radi po ugovoru za jednu privatnu građevinsku firmu u Srpcu. Ćerka je udata za Savu Teslu, a sin je oženjen i sa suprugom Dankom ima ćerkicu Unu, koja sa 18 meseci predstavlja moju najveću radost u životu - priča Žarko.

Vezuje i pertle na mašnu

U Slobodno vreme ovaj zanimljivi čovek bavi se lovom i ribolovom. Jednom rukom, kao član Lovačkog društva „Srna“, ustrelio je desetak srndaća čije rogove čuva kao trofeje, a mnogo uspeha, kaže, imao je i u ribolovu. Ulovio je šarana i štuku, težine i do sedam kilograma.

- Pored krečenja, radio sam na mešalici, tovarim šljunak, radim u bašti, kopam, orezujem voće, sam sređujem i pečem jagnje ili prase, vozim bicikl 31 godinu, sada vozim motocikl, znam da vozim auto, ali ne u saobraćaju, jer ne mogu dobiti dozvolu, sam se oblačim, pa čak vežem i pertle na mašnu - završava priču simpatični 62-godišnjak Žarko.

Ljubav sa korza

U Srbac sam stigla iz Slavonije 1975. godine i počela da radim u fabrici „Itris“. Žarka sam upoznala prilikom jedne večernje šetnje na korzu, dopale su mi se njegova veselost, srdačnost i dobrota, pa smo nakon dve godine zabavljanja stupili u brak, u kojem skladno živimo 37 godina - kaže Žarkova supruga Dragica.

Izvor: Večernje novosti