SNS i dalje neprikosnoven

Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani danas za Srpsku naprednu stranku glasalo bi 51,1 odsto birača, za socijaliste 10,8, a za demokrate 6,6 odsto biraca, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus.

Srbija 20.12.2014 | 14:30

Četvrti po snazi bili bi radikali, ali ispod cenzusa sa 4,6 odsto podrške birača, stranka Borisa Tadića SDS dobila bi 4,5 osto glasova, SDPS 3,6 odsto, stranke manjina četiri, a neke druge stranke 10,9 odsto glasova.

Prema tom istraživanju, sprovedenom od 16. do 19. decembra na 1.000 ispitanika u Srbiji van Kosova, 80 odsto ispitanika ne bi glasalo za SNS ukoliko njen predsednik ne bi bio Aleksandar Vučić.
"Taj podatak nije iznenađenje, jer se u Srbiji stranke kod građana uglavnom vezuju za lidere", rekao je direktor Faktor plusa Vladimir Pejić.

Analitičar Dejan Vuk Stankvocih je dodao da je očigledna dominacija Vučića, kao i da se simpatizeri SNS identifikuju sa njim, što je takođe dokaz teze da stranke crpu moć iz harizme lidera.

Vuk Stanković je istakao i da je Vučić potvrdio svoje liderstvo pred građanima, jer kroz njega vide borbu protiv korupcije, za oporavak zemlje se bori na planu socioekonomskih tema, a spoljnu politiku vodi tako što pokušava da u delikatnim vremenima postavi na pragmatičnu ravan balansiranjem između Rusije i Evrope, otvarajući saradnju sa Kinom i arapskim svetom.
"Ovo je, međutim kredit, oročen sposobnošću političara da ili stvori pretpostavke za stvarni boljitak građana ili će početi da gubi rejting i to važi i za Vučića", smatra Pejić.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da je, kada je reč o Demokratskoj stranci, situacija nešto drugačija.
Simpatizeri te partije na pitanje "da li biste glasali za DS da na čelu te stranke nije Bojan Pajtić", njih 67 odsto odgovorili su sa da, 16 odsto ne, a 17 odsto je bilo bez odgovora.
"Simpatizeri se u maloj meri vezuju za Pajtića ne zato što je on slaba politička figura, već zato što se drugi članovi stranačkog vrha nisu izborili za tu poziciju", smatra Pejić.

Negde na pola su simpatizeri socijalista, koji bi za tu stranku skoro pođednako glasali i da jeste i da nije (Ivica) Dačić predsednik, odnosno 43 odsto je odgovorilo da, a 38 odsto ne. Razlog tome, pored ostalog, je što ta stranka postoji već skoro 25 godina na političkoj sceni Srbije i vuče veliki broj birača bez obzira ko joj je predsednik.

Na pitanje zašto nema Demokratske stranke Srbije, a obuvhaćene su Dveri koje po istraživanju imaju 3,9 odsto podrške ispitanih, Pejić je podsetio da ta stranka nije više parlamentarna, da je posle odlaska njenog lidera Vojsialva Koštunce doživela niz udaraca i da je od nje nastalo još tri stranke tako da se ne zna koja je od njih prava DS S.

Prema Pejićevoj proceni, rejting sadašnje predsednice DS S Sande Rašković Ivić je između jedan i dva odsto, dok je Vuk Stanković mišljenja da bi DS S u koaliciji sa Dveri i nekim nevladinim organizacijama možda mogao da se verati u parlament, ali ne kao tas na vagi u definisanju državne politike.

Istraživanje je obuhvatilo i pitanje u vezi sa upravo održanim Samitom Kine i 16 zemalja centrane i istočne Evrope u Beogradu, koje je pokazalo da je njegovo održavanje dobro za Srbiju zbog podsticaja privrede, što misli 81 odsto ispitanika, da donosi veliki ekonomski i politički značaj smatra 65 odsto ispitanih, dok je 58 odsto ispitanika uvereno da je to veliki uspeh aktuelne vlade.

Samo devet odsto ispitanih smatra da upravo održani Samit nije doneo ništa dobro Srbiji.

Pejić je rekao da su građani pozitivno ocenili taj događaj i da nijedan događaj, sem dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju, nije izazvao toliko pozitivnih reakcija, a Vuk Stanković naglasio da su građani Samit shvatili kao ohrabrenje s obzirom da su neka očekivanja, kao što je izgradnja Južnog toga izneverena, a proces evropskih integracija neizvestan.

"Samit nije posmatran iz geopolitičke ravni, nego je viđen kao mogućnost za poboljšanje svakodnevnog života građana, kroz saradnju sa Kinom", rekao je Vuk Stanković.

On je zaključio da je istraživanje pokazalo i da se tek oko 40 odsto građana politički opredeljuje što je i očekivano, da je prva vest sada kako se vodi država, povećanje životnog standrda, zaposlenosti i poboljšanje zdravstvenog sistema, što je i razumljivo, jer je ovo period kada nema predizborne kampanje.

Prema istraživanju, za ulazak u EU je 53 osto ispitanika, protiv je 24, a procenat manje "nije siguran", za Srbiju je bolje da ima vladu u kojoj je više stranaka i to smatra 56 odsto ispitanika, dok 18 odsto smatra da je vlada jedne stranke rešenje.

Od najvećeg značaja za Srbiju su zdravstvo (91 odsto), smanjenje nezaposlenosti i nova radna mesta kao i poboljšanje svakodnevnog života (89 odsto), procenat manje smatra da je to borba protiv korupcije i kriminala, dok su odnosi među nacionalnim grupama na poslednjem mestu i to smatra 12 odsto ispitanih.

Kada je reč o strankama, 54 odsto ispitanika smatra da su program i lider najbitniji za njeno funkcionisanje - 76 i 70 odsto njih, dok 54 odsto smatra da je reč o organizaciji.

Njih 60 odsto imaju puno poverenje u lidera stranke za koju se opredeli, a samo sedam nimalo.