Jesu li Lalatović i Zvezda stvarno toliko loši?!

Trener Crvene zvezde nalazi se pod paljbom ovih dana zbog neefikasnosti tima, "ružne" igre i sopstvene nervoze, ali njegovo prolazno vreme posle 13 kola ne pokazuje tako katastrofalno "vreme".

Fudbal 25.11.2014 | 09:45

Navijači Crvene zvezde imaju mnogo razloga da budu (i to s pravom) nezadovoljni igrama ekipe koju s klupe vodi mladi i temperamentni Nenad Lalatović.

Ne radi se samo o dosad neviđenoj neefikasnosti na utakmicama crveno-belih, već i o krizi igre i rezultata u poslednja dva meseca, jer je Lalatovićev tim, posle ohrabrujućih šest pobeda i remija u prvih sedam kola, ostvario samo dva trijumfa u poslednjih šest rundi Superlige, izgubio "večiti derbi" u Humskoj i ispao iz Kupa Srbije.

Pauzu između 13. i 14. kola, šampion Srbije provodi trenirajući na šest bodova zaostatka za Partizanom.

Bez obzira što je kod navijača "subjektivni osećaj" drugačiji, ispostaviće se da je u poređenju sa prošlom sezonom, na koju se Lalatović često vraća (možda i s pravom), najveća razlika u rezultatima Partizana, a ne Crvene zvezde.

Partizan Marka Nikolića, posle 13 utakmica, ima sedam bodova više od Partizana Vuka Rašovića, dok Lalatovićeva Crvena zvezda ima dva boda više od šampionske Crvene zvezde Slaviše Stojanovića!

Prošle sezone, u ovo vreme, Partizan je bio ispred Crvene zvezde za jedan bod (27:26) i, upravo zato, vraćamo se na nešto što smo nazvali "subjektivni osećaj". Kao kada nam je hladnije kad duva vetar na deset stepeni, nego kada je tiho i mirno na nuli, tako se rezultati Lalatovićeve ekipe više posmatraju kroz deprimirajuću neefikasnost (15 golova u 13 kola, naspram Stojanovićevih 26), u kombinaciji sa sigurnim nastupima najvećeg rivala.

Bez najmanje namere da se pravi bilo kakav alibi za trenera Zvezde, koji teško podnosi rezultate ostvarene od remija sa Voždovcem (2:2) kada je i primljen prvi gol u sezoni, čisto matematički konstatujemo da je ova Crvena zvezda uspešnija od prošlogodišnje, koja je na kraju slavila titulu i nadoknadila maksimalnih sedam bodova prednosti koliko su imali crno-beli.

Kratko i jasno - Lalatović posle 13 utakmica ima dva boda više od Stojanovića (8-4-1 / 8-2-3), ali se bioritam ta dva tima kreće u suprotnim smerovima: Slovenac je u ovom, za Zvezdu tradicionalno kritičnom periodu sezone, dizao formu i počeo da beleži bolje rezultate, dok se sadašnji šef struke nalazi u magnovenju u nameri da pronađe: a) kreatora igre, b) strelca gola.

Ako se vratimo još malo u prošlost, Lalatović je u ovom periodu sezone osvojio isti broj bodova kao i Aleksandar Janković u sezoni 2012/13 (9-1-3, 29 golova), s tim da je taj jedan remi zapravo delo Roberta Prosinečkog (1. kolo, Zvezda - Rad 2:2). U sezoni pre toga, 2011/12, Prosinečki je u 13 utakmica sakupio 29 bodova (9-2-2, 25 golova).

Zaključak?

Ova Crvena zvezda samo je drastično neefikasnija od "tri" prethodne, ali ne i rezultatski neuspešnija, pa bi tako trebalo i "meriti" Lalatovića, koji je formirao najčvršću odbranu u Ljutice Bogdana od ere Slavoljuba Muslina i tandema Nemanja Vidić/Milan Dudić. Gol-razlika je i očajna i dobra u isto vreme - 15:4!

Kako bi izgledala "ova" Zvezda sa Nenadom Milijašem i napadačem brzine i samopouzdanja Dragana Mrđe ili Abiole Daude? Samo je tema za raspravu i o tome vredi raspravljati...

Da li je ovo pitanje za koje Lalatović može da se "uhvati" ukoliko se raspravlja o njegovom učinku? Zašto da ne? Njegov od letos često korišćeni alibi, da je Stojanovićev tim bio za 50 odsto jači od njegovog, dok je Nikolićev Partizan samo bolji od Rašovićevog ima specifičnu težinu, međutim...

Navijači sve teže prihvataju taj izgovor kako vreme prolazi, minuti bez gola postaju trocifreni, a rival sve dalji i dalji. Mladom strategu je hitno potreban asistent i strelac, makar on morao da uđe na teren da ga da (što je i izjavio na Čika Dači). Ako Crvena zvezda 29. novembra bude ostala bez pobede i u trećoj uzastopnoj utakmici, posle dva remija bez golova u mečevima sa Čukaričkim kod kuće i "fenjerašem" Radničkim 1923 u Kragujevcu, zvižduci bi lako mogli da postanu skandiranja i parole.

Jer, to treba konstatovati, niko osim Prosinečkog nije imao "kredit" da na zimu ode sa deset i više bodova zaostatka za Partizanom...

Ukoliko u Ljutice Bogdana ne nameravaju da sezonu 2014/15 za Novu godinu preimenuju iz "odbrana titule" u "promocija mladih i smanjenje duga" (a, u junu će moći da se konstatuje koliko se u čemu uspelo), Lalatović i njegovi pomoćnici moraju zaostatak za Partizanom da zaustave na aktuelnih šest bodova, jer to uz najavljenih četiri, pet pojačanja u januaru deluje dostižno.

Za to su neophodni golovi. Kako do njih?

Bilo bi krajnje neozbiljno davati savete čoveku koji je sa uspehom igrao fudbal, završio trenersku školu i u četiri kluba pokazao da je veliki trenerski potencijal, ali podsetiti na jedno drevno fudbalsko pravilo, koje su ponavljali mnogi veliki stručnjaci, nije pretenciozno...

"Kada ekipi ne ide, a nemaš vremena da nešto menjaš, samo igraj 4-4-2".

Bio je 20. septembar kada je Đorđe Rakić postigao četvrti i svoj poslednji gol do danas (Novi Pazar, 2:0, Rakić 14 i 53). Pored njega, u strelce, doduše u Kupu, upisao se samo još Đorđe Despotović (24. septembar), dok mladi Luka Jović još čeka prvenac. Zvezda od 20. minuta utakmice sa Radom na Vračaru (strelac Savo Pavićević za 0:2, završeno 1:2) nije postigla gol. Računajući i nadoknade vremena, duže od 210 minuta.

Ako mu se otpiše nasleđeni remi koji je Prosinečki zabeležio u 1. kolu sezone 2012/13 (Rad 2:2), najuspešniju jesen u poslednje 4 sezone imao je Janković (9-0-3, 27 bod/27 gol), ali je takođe bio žestoko kritikovan, kao i Lalatović. Janković je do ulaska Radne grupe u klub, između ostalih i Zorana Stojadinovića, imao skor 8-0-1, ali su tada počele razmirice (da ne kažemo bušenja), pa je mladi trener upisao seriju od 4-1-4 i bio otpušten u martu 2013.

A, Stojanovića je prošle sezone otkaza bukvalno spasla pobeda nad Partizanom.