Zašto se Evropa plaši Rusije?

Evropi je potrebna Rusija, jednako kao što je Rusiji potrebna Evropa. Ali na toj relaciji mnogo šta u poslednje vreme ne funkcioniše valjano.Razlog je jednostavan – ceo Stari kontinent našao se u ozbiljnoj
ekonomskoj krizi.

Svijet 24.11.2014 | 14:58

U takvim okolnostima svaki izgovor za međusobni animozitet je legitiman. Tako gledano, građanski rat u Ukrajini samo je izgovor, jer nisu ga pokrenuli ni Rusija ni Evropa. Nametnut je faktički sa treće (američke) strane.Činjenica da je Krim ponovo vraćen pod okrilje matice Rusije, kao i da je Moskva bezrezervno podržala proruske snage na jugoistoku Ukrajine samo su dolile ulje na vatru.

Ali, objektivno, nedavni parlamentarni izbori u delu bivše sovjetske republike pod jurisdikcijom vlade u Kijevu i potonji u oblastima Donjeck i Lugansk (Donbas) pokazali su da građani na jugoistoku tačno znaju šta hoće, dok oni drugi, u ostatku države, sličnu rešenost ni izdaleka nisu iskazali.

Naime, prilična je nepoznanica kako će funkcionisati nova zvanična ukrajinska vlada. Prema poslednjim vestima iz Kijeva, parlamentarnu većinu činiće čak pet različitih stranaka. Ne treba ni pominjati koliko će tu kompromisa morati da bude prihvaćeno i koliko dobrih ideja odbačeno. Uzgred, time je u velikoj meri potkopan položaj predsednika Petra Porošenka, što mu u predstojećim pokušajima da nađe mirovno rešenje za zemlju sigurno neće ići u prilog.I to je, između ostalog, otvorilo prostor za nove (verbalne) čarke i strahove na relaciji EU-Rusija, što je demonstrirano i na nedavnom samitu zemalja G20 održanom u Australiji.Na sve pomenuto valja dodati i sve učestalije negativne komentare po evropskim medijima povodom, kako se navodi, nastojanje Moskve da svoj uticaj proširi i na područje zapadnog Balkana koji u EU očigledno smatraju svojim zabranom.

Kako drugačije objasniti to što se ruska baza za vanredne (humanitarne) intervencije koja se gradi u Nišu u startu tretira kao špijunski centar, dok istovremeno američki FBI, bez ikakve sumnjičavosti, otvara svoju ekspozituru u Beogradu.

Zato se neumitno postavlja pitanje: kako prevazići nastalu situaciju koja usred ekonomske krize samo dodatno šteti i Evropi i Rusiji?

Tako američki list ''Forin Afers'' tvrdi da Putinova Rusija, jednako kao i bivši Sovjetski Savez, gradi  antagonizam prema Zapadu i sopstveno širenje smatra neophodnim. Ali ne obavezno u kratkom roku, i po bilo koju cenu. Trenutno planerima u Kremlju niko ne stoji na putu, smatra autor teksta.

NATO slabi, Evropljani smanjuju vojne izdatke, SAD su se okrenule Bliskom istoku i sopstvenim unutrašnjim problemima. Sve to osokoljava Putina da pokuša da vrati teritorije koje su vekovima pripadale carskoj Rusiji, prenosi dnevni list ''Politika''.

Na Zapadu su svesni da je Rusija ponovo moćna zemlja i ne gaje iluzije da tu mogu mnogo šta da promene. Preostaje im politika zadržavanja ruske ekspanzije, i to mirnim sredstvima. A to znači pregovore ravnopravnih učesnika. Upravo je to kost u grlu koju u Vašingtonu moraju da progustaju, ali time i direktno pokažu svoju globalnu nemoć. Uzgred, sa Barakom Obamom kao predsednikom sve pomenuto se, prema rečima poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, čini – traljavo.

Strah od Rusije, koji mnogi vezuju za predsednikovanje Vladimira Putina, na neki način ima opravdanje. Jer rušenjem Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina prošlog veka, Zapad je najveću evroazijsku državu praktično bacio na kolena. Svako je za sebe otimao deo sovjetske teritorije koji mu je bio najprimamljiviji, stvarajući potpuno novu, i prilično neprirodnu, geopolitičku podelu na kontinentu.