Uništavanje privrede BiH

Bolna tačka ekonomije BiH ostaju veliki privredni giganti na koljenima i hiljade obespravljenih radnika na ulicama.

Bosna i Hercegovina 23.11.2014 | 19:47

Prema dobro poznatom scenariju, proteklih godina uništene su čak i kompanije koje su poslije rata vratile i do 80 odsto proizvodnje, upozoravaju ekonomisti.

Iz preduzeća koja su postepeno uništavana izvlačio se novac, rasprodavala imovina, radnicima su se godinama davala lažna obećanja dok se postupci uništavanja firmi nisu okončali. U većini slučajeva radnici upropaštenih preduzeća ostali su na ulici, bez uvezanog radnog staža i bez zdravstvenog osiguranja.

"I dobijamo nešto što smo samo mi u Bosni i Hercegovini smislili, a to je radnik na čekanju. Ta kategorija ne postoji u svijetu. To smo samo mi smislili, jer takav niti može na Biro, niti da poveže staž,
niti može u penziju, ne može da dobije socijalnu pomoć da se vodi kao zaposlen, bez obzira što ne dobija godinama platu i čeka nešto", kaže ekonomista Svetlana Cenić.

I sada već uništene fabrike zbog loše privatizacije gomilaju gubitke. Dug fabrike deterdženata Dita u devet godina od privatizacije narastao je od 2,5 miliona evra do 15 miliona, a akumulirani gubici Rafinerije nafte u Brodu iznose više od 200 miliona evra.

"Sad kod takvih firmi ja se zalažem i predlažem da ne zamajavamo radnike tom pričom o reviziji privatizacije, a niko ne zna kako izgleda ta revizija. Naravno da treba kazniti onoga koji je nešto rasprodavao, uzimao pare ispod stola, ali govorim da se neće vratiti na staro stanje - to je bajka, ali može nešto drugo i sasvim legitimno i ne bi bili jedini u svijetu, vrlo jednostavno uvođenje poreza na nefunkcionalnu imovinu. Fabrika koja stoji ona zapravo produkuje gubitke, to je teret za društvo i onda bi u tom slučaju trebalo da se uvede taj porez, pa će se ili promijeniti vlasnik ili će ovaj koji je kupio
početi da radi ili ćemo ubirati prihode sa kojima se makar može radnicima povezati staž ili nešto omogućiti", smatra Cenićeva.

Ali brojna javna preduzeća iz godine u godinu posluju sa gubicima, poput "Željeznica BiH" koji su prošlu godinu završili sa 34 miliona gubitka ili "Željeznica Republike Srpske" čiji je akumulirani gubitak 235 miliona KM. Gubitaši su i "Putevi Republike Srpske", "Pošte Srpske", "Šume Srpske" i to je samo kap u moru gubitaša među javnim preduzećima kojih ima više od 150.

"Javna preduzeća gomilaju ogromne gubitke, imaju preveliki broj zaposlenih, tonu sve dublje. Građani daju novac za njihovo funkcionisanje, međutim niko ne želi da se uhvati u koštac sa tim problemom, ni jedna vlast, ni ova postojeća, ni ona prethodna, a vjerovatno neće i buduća. Naime, javna preduzeća su osnovni motiv za bavljenje politikom, postavite svoje direktore, oni upravljaju sa tim preduzećima i imate dvostruki efekat. Oni mogu da izvuku novac za vašu političku stranku ili za vas lično. Takođe, dobro zvuči kao dobra baza potencijalnih glasača ili vraćanjem obećanja onim glasačima koji su glasali na prethodnim izborima", kaže Siniša Vukelić, urednik portala "Kapital.ba".

"Ono što je bila praksa u bivšoj Jugoslaviji da ukoliko direktori takvih preduzeća registruju gubitak, morali su dati ostavke i došli bi novi ljudi. Mi moramo uvesti sistem po kome ta praksa je nešto što je normalno. Mi smo potpuno izgubili sistem u kome postoji odgovornost", smatra ekonomista Zoran Pavlović.

Izbori su iza nas. Vojska radnika s nestrpljenjem očekuje ozbiljniji pristup rješavanju problema, a naši sagovornici imaju konkretne prijedloge.

"Mora se odlučno reći da se mora otpustiti 20,30 ili 40 odsto zaposlenih, dati i otpremnine tim ljudima, ali da nisu na teretu preduzeću. Mora se tačno odrediti odgovornost u tim preduzećima", tvrdi Vukelić.

Ako to preduzeće ne funkcioniše jedna od mogućnosti je napraviti javno-privatno partnerstvo, jer nastavak dosadašnje prakse da se pomaže ovim gubitašima iz državne kase je neodrživo, zaključio je Vukelić.

BN TV