Kontrolišite holesterol da sačuvate srce

Masnoće u krvnim sudovima mogu da dovedu do infarkta. Kod povišenih vrednosti LDL najčešće nema nikakvih simptoma, pa se posledice kasno ustanove.

Zdravlje 19.11.2014 | 14:29

Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od najčešćih uzročnika kardiovaskularnih tegoba. Međutim, on može da bude loš i dobar. Šta tačno holesterol predstavlja objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:

- Holesterol je masna materija i sastavni deo ćelijskih membrana. Sintetiše hormone nadbubrežne žlezde i polne poput estrogena i testosterona, kao i žučne soli koje su neophodne za varenje masti. Manjim delom se unosi hranom, a primarno se stvara u jetri. Loše LDL čestice se šire krvotokom kroz organizam, a neiskorišćene vraćaju nazad i koriste za stvaranje žuči. Problem nastaje kada je jetra opterećena lošim holesterolom, pa nije u stanju da ga eliminiše ili LDL stiže izmenjen zbog oksidacije i jetra ne može da ga prepozna i preuzme. Tada se taloži u krvnim sudovima.

* Kao posledica javlja se ateroskleroza?

- Ateroskleroza je taloženje masnih materija u zidu krvnog suda, što je praćeno zapaljenjem i sužavanjem, posledice su smanjenje protoka krvi, tromboza, a može da dovede i do infarkta srca i moždanog udara. Imajući u vidu da je to najčešći uzrok smrtnosti, eliminisanje lošeg holesterola je primarni zadatak.

* Holesterol može da bude i dobar?

- Osim LDL, tu su i HDL čestice, koje zapravo uklanjaju holesterol iz perifernih tkiva i krvnih sudova, transportuju ga do jetre i tako smanjuju rizik od nastanka ateroskleroze. Zbog svega što rade, zovu ih dobrim holesterolom. Laboratorijskom analizom krvi ustanovljava se vrednost LDL i HDL, tako može da se smanji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Međutim, problem je što osobe kod kojih je LDL povećan, najčešće nemaju nikakve simptome, pa se kasno javljaju lekaru.

 * Zar nikada nema pratećih simptoma?

- Veoma retko i to kod pacijenata sa izrazito visokim vrednostima holesterola. Oni na unutrašnjim uglovima očnih kapaka mogu da imaju ksantelazme, žućkaste promene koje podsećaju na vosak sveće. Slične pojave ponekad se javljaju i na laktovima, kolenima, nadlanicama, a sadrže nataloženi holesterol. Zato je vrlo bitno da svaka osoba starija od 20 godina proveri nivo holesterola. Ako su vrednosti granične onda jednom godišnje, a ako su normalne, jednom u tri godine.

ŽUMANCE, MARGARIN, MESO, SLATKIŠI...

Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Da se to ne bi dogodilo, pre svega bi trebalo da izbegavate žumance, masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Naravno i mesne prerađevine poput paštete, salame, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez... Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan. One se nalaze i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.

GENETIKA

Do povišene koncentracije LDL mogu da dovedu i genetski poremećaji. Nekada je to veoma izraženo, pa mnogi članovi familije mogu u ranim godinama da obole od kardiovaskularnih bolesti. Gojaznost je takođe važan faktor rizika, kao i dijabetes i problemi u radu štitne žlezde.

MASLINOVO ULjE I SEME LANA

Od ulja se preporučuje maslinovo i od kikirikija, dok bi suncokretovo trebalo izbegavati. Na trpezi se najmanje tri puta nedeljno preporučuje riba, kao izvor omega 3 masnih kiselina, koje značajno utiču na vrednosti holesterola i povoljno deluju na krvne sudove. Seme lana je bogato zdravim masnim kiselinama, kao i koštunjavo voće, ali pošto goji, važno je da se uzima u manjim količinama.

Izvor: Novosti