Otišao je Bobar, bijeljinski Bato

Iznenada, u 59. godini života, preminuo jedan od najuglednijih stanovnika i privrednika Semberije. Pomagao i znanom i neznanom.

Republika Srpska 02.10.2014 | 07:25

 

Patio je sa svima koji su patili i radovao se tuđem uspehu kao da je njegov. Pomagao i znanom i neznanom. Zato ne čudi što je vest da je iznenada umro mr Gavrilo Bato Bobar (59) u utorak duboko i iskreno potresla ne samo njegove Semberce već i ljude širom regiona.

Bobar je bio jedan od najuspešnijih privrednika. Imao je čak 28 preduzeća u kojima je zapošljavao oko 1.100 radnika.

Njegova Kompanija „Bobar“ posluje u pet država - BiH, Makedoniji, Nemačkoj, Engleskoj i SAD.

Vodio je koncern, kroz koji su uspešno poslovale firme u oblastima osiguranja, informisanja, bankarstva, trgovine, saobraćaja, do onih koje proizvode za najprobirljivije kupce u Evropi i svetu, poput fabrike masivnih ploča, briketa i enterijera „BMD“ u Janji.

Uporedo sa poslovnim uspesima koje je nizao, trudio se i da drugi osete dobrobit njegovog napretka.

Lozničanin Marko Maksimović svedočio je u utorak da je jedan od onih koji su osetili njegovu toplinu i čovekoljublje. Naš sagovornik priča kako mu se pre više od desetak godina obratio za pomoć, kada mu je ćerkica bila teško bolesna.

„Reci mi samo koliko još novca nedostaje da bi dete moglo da ide na lečenje u inostranstvo“, rekao mi je tada kratko Gavrilo, koga su svi zvali Bato i iskreno ga voleli. I to mnogi, ne samo njegovi Semberci”, kaže Maksimović.

Ovakvih i sličnih priča, prema rečima njegovog bliskog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Zorana Miloševića, bilo je na stotine, i pa i na hiljade.

“Osećao je muku i nevolju svakog čoveka, ali se isto tako od srca radovao sa svakim onim ko bi ostvario kakav uspeh”, priča Milošević.

“Nikada se nije odvojio od svoje bijeljinske čaršije, koju je svim srcem voleo do poslednjeg daha, želeći da to bude, kako je govorio, grad nad gradovima. Nikad nije zaboravio ni prijatelje iz detinjstva, imao je i vremena i takta i pažnje da stane, popriča, popije piće i pomogne i najugroženijim sugrađanima i drugim meštanima Semberije. Zato su ga svi svim srcem voleli, poštovali i cenili".

Njegov veliki idol bio je knez Ivo od Semberije, Bijeljinac koji je, svojevremeno, prodao sav svoj bogati imetak kako bi od Austrougara otkupio glave zarobljenih Srba iz sela Donjeg Dobrića u lozničkom kraju. Bobar je platio izradu reljefa Filipa Višnjića, koju je uradio akademski vajar Ostoja Gordanić Balkanski, i darovao ga manastiru Tavna, zadužbini Nemanjića iz srednjeg veka.

“Uživao sam u svakom trenutku koji provedem u manastiru Tavna sa divnim arhimandritom, ocem Lazarom Kršićem, igumanijom Martom i sestrinstvom te pravoslavne bogomolje”, pričao je Gavrilo Bobar.

“Zato sam odlučio da finansiram izgradnju puta do te bogomolje, od glavne saobraćajnice do manastira, ali i druge puteve koji do njega vode. Ta bogomolja je svetinja svih nas.

U privatni biznis krenuo je osnivanjem preduzeća „Autosemberija“. Njegovo poslovno carstvo godinama kasnije pretvorilo se u kompanija „Bobar“, koja je postala jedna od najboljih u ovom delu Evrope.
 
Mada je odavno otišao u privatne vode i postao uspešan i bogat poslodavac, ostao je, kako je voleo da kaže, „u duši iskreni levičar“.

“Zbog toga sam tražio da me zaposleni u mojoj kompaniji nikad ne oslovljavaju s „gazda“, već ako hoće po „činu u kompaniji“, rečju „predsedniče“. Tako je kod mene uvek bilo i biće u mojoj firmi, koja je velika porodica.”

U lancu preduzeća koje je osnovao i vodio je i firma „Elvako“, jedna od retkih uspešno privatizovanih, koja i danas ima evropski i svetski renome.

“Neću da učestvujem u privatizacijama u firmama u kojima bi radnici ostali bez nade”, govorio je Gavrilo Bobar u prvom krugu privatizacije u Republici Srpskoj.

“Neću da stičem na tuđoj muci i nevolji, jer čvrsto stojim na zemlji kao normalan čovek. Na raspolaganju sam radnicima preduzeća kojima se sprema privatizacija da im pomognem finansijski da sami kupe svoja preduzeća i da budu i radnici i akcionari”.

Prilikom poslednjeg susreta sa novinarom, pre dva meseca, Gavrilo Bobar je bio na sahrani Mirku Perišiću, svom velikom ličnom i poslovnom prijatelju, inače, i graditelju Pavlovića mosta. Perišićeva firma „Zidar“ učestvovala je, na svojevrstan način, u razvoju kompanije „Bobar“. Tu podršku Gavrilo nikad nije zaboravio ni Perišiću ni njegovoj firmi.

“Svojevremeno su mi dolazili neki „tipovi“ iz Bijeljine u nameri da preko mene praktično potope Batinu firmu, koja je bila u povoju, čemu sam se žestoko suprostavio”, pričao nam je Mirko Perišić, bivši direktor lozničkog „Zidara“.

“Raspitao sam se, kod svoje sestre, koja živi u Bijeljini i koja je sa Batom radila u Socijalističkom savezu, o njemu i kad mi je rekla da je izvanredan i čestit čovek, kao i njegovi roditelji Drago i Dara, prihvatio sam da radimo za njega zgrade na časnu reč. Sve je pošteno platio, a nešto čak možda i preplatio našem preduzeću, o čemu postoje mnogi svedoci i dokazi”.

Sahrana je danas, a prethodiće joj komemoracija u bijeljinskom Centru za kulturu.

Bobar u politiku ulazi kao veoma mlad. Već sa 14 godina izabran je za predsednika tadašnje Socijalističke omladine. Političke vode napušta izlaskom iz SKJ uoči uvođenja višepartizma 1989. godine.

U politiku se vratio, kada se kao nestranačka ličnost pojavio kao kandidat koalicije SNSD i SP, koji su ga 2008. godine kandidovali za načelnika opštine Bijeljina. Tada je osvojio 22.327 glasova ili oko 5.000 manje od svog protivkandidata iz SDS Miće Mićića.

“Vratio sam se u politiku samo zato što je to od mene tražio moj prijatelj Milorad Dodik, a kad prijatelj nešto traži, onda nema dileme”, govorio je tada Bobar, koji je potom postao i član i značajan aktivista SNSD.

On je 2010. godine izabran za poslanika u Narodnoj skupštini RS i tu dužnost je obavljao do smrti.

Na pitanje zašto je ostao toliko vezan za Milorada Dodika, Bobar je odgovorio:

“Milorada volim kao brata, jer je od onih posebno danas retkih ljudi koji se raduju tuđem uspehu. Kad god bih mu se pohvalio da sam napravio kakav dobar posao, obradovao bi se od sveg srca.”

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je telegram saučešća porodici preminulog Gavrila Bobara.

“Za moju porodicu i mene, Bato će ostati u trajnom sećanju kao dobar čovek, iskren i pouzdan prijatelj. Smrt supruga i oca predstavlja nenadoknadiv gubitak sa kojim moramo hrabro da se suočimo, a uspomene na naše najdraže zauvek sačuvamo u srcima i mislima”, dodaje se u telegramu predsednika Srpske.

Telegram saučešća uputila je i predsednica Vlade RS Željka Cvijanović.

“Sa tugom i žalošću sam primila vest o preranoj smrti cenjenog prijatelja i saradnika Gavrila Bate Bobara. Iskreno saosećam sa vama, mada znam da je malo reči koje mogu ublažiti vaš bol. Njegovim iznenadnim odlaskom najviše gubite vi, njegova porodica, ali smo duboko potreseni i svi mi, njegovi prijatelji, kolege i saradnici. U ime Vlade Republike Srpske i u svoje ime, upućujem vam izraze najdubljeg saučešća”, navodi se u telegramu premijerke Cvijanović.

BIOGRAFIJA
- Rođen 5. maja 1955. godine u Bijeljini
- Višu ekonomsku školu završio u Beogradu 1978. godine
- Fakultet za fizičko vaspitanje završio 1996. godine.
- Magistrirao 2000. na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu
- Imao je 28 preduzeća sa 35 delatnosti
- Zapošljavao je oko 1.100 radnika
- Njegova kompanija posluje u pet država