Dominiraju "stari" političari

Na izbornim listićima 12. oktobra građani Bosne iHercegovine moći će da glasaju za stotine kandidata koje su ponudile različitestranke, a među njima će biti i 500 imena koja su u protekle četiri, ali i višegodina unazad, bila dio izvršne ili zakonodavne vlasti, objavio je portal"Klix.ba".

Bosna i Hercegovina 01.10.2014 | 07:58

Dokument, koji informativni portal ekskluzivno predstavlja, rezultat je istraživanja Udruženje građana "Zašto ne", Transparentnost BiH i Centra za istraživačko novinarstvo.

"Cilj projekta je da građanima i građankama ukažemo na to ko su ljudi koji su bili nosioci zakonodavnih i izvšnih funkcija u prethodnom mandatu, kao i sa generalnim učincima njihovog rada", objasnio je za "Klix.ba" Boris Brkan iz udruženja "Zašto ne".

Analitičari ocenjuju da se radi o stranačkim ljudima koji su "zacementirali" svoje pozicije u stranci zahvaljujući vlastitim i interesima manje grupe ljudi unutar stranke ili bliskih stranci, a ne o onima koji su svojim rezultatima zaslužili da se ponovo nađu na listama ili dobiju pozicije u izvršnoj vlasti.

"Ovo je jedna od analiza koje ćemo raditi. Sada spremamo širu priču da se vidi šta su ti ljudi radili u prethodnom mandatu, da se spoje informacije o njihovim imovinskim kartonima, o revizorskim izveštajima institucija koje su vodili, o finansiranju partija preko kojih su imenovani na određene pozicije..." navela je portparol Transparentnosti Ivana Korajlić.

Novi ljudi koji se pojavljuju na stranačkim listama uglavnom su kandidovani za manje bitne funkcije ili su pri dnu liste, a najbolji deo "kolača" je rezervisan za dugogodišnje kadrove koji uglavnom rade u interesu stranke ili manje grupe ljudi, a ne za sveopšte dobro građana, ocena je sagovornika bosansko-hercegovačkog portala.

Adis Arapović, menadžer u Centrima civilnih inicijativa , kaže da je, nažalost, među tih 500 imana najmanje pola onih koji se na političkoj sceni "recikliraju" deset do 15 godina.

"Oni su sebi trasirali trajno povoljnu poziciju na stranačkim listama, tako da ne možete naći bivše ministre, premijere i parlamentarce na visokom nivou, a da sada nisu ponovo na listi, bez obzira kakav je njihov mandat bio", naveo je Arapović.

Godinama je CCI pratio i dokazivao da, dodao je on, u parlamentima sede ljude koji ne zaslužuju da budu tamo, jer ne daju ništa, a zauzvrat uzimaju 200.000 konvertibilnih maraka (oko 100.000 evra) po mandatu.

"Umjesto da stranka takve ljude ekskomunicira, jer oni prave štetu stranci i biračima, zbog unutrašnjih stranačkih razloga i nepotizma unutar stranaka ponovo ih stavlja na ključne pozicije", ukazuje Arapović.

Menadžer CCI-a kaže da je, zapravo, najgori deo priče spoznaja kako se prave stranačke liste, ko se bira za pozicije pri vrhu liste, a ko biva potpuno isključen.

"Tu govorimo ustvari o krucijalnom problemu s kojim se naš politički sistem suočava, a to su nedemokratizovane, autoritativne stranke koje vode ili pojedinci, ili uski krugovi ljudi koji, čak, ne čine ni organe stranke, nego su neformalni partijski centri moći okupljeni oko stranačkog šefa",
objašnjava Arapović.

Opšti izbori u BiH biće održani 12. oktobra, kamanja je u jeku i protiče uz uobičajene parole i obećanja o boljim danima koji će, kako poručuju lokalni političari, uslediti nakon izbora nove vlasti. Oko dva miliona birača u Federaciji BiH biraće novi Zastupnički dom entitetskog parlamenta i skupštine deset kantona, dok će 1,2 miliona građana s pravom glasa iz Republike Srpske birati saziv  Narodne
skupštine kao i predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske. Glasačima s područja distrikta Brčko ostavljena je mogućnost da se opredjele za glasanje za tijela vlasti u jednom od ova dva entiteta.

Za učešće na izborima u BiH prijavilo se 65 političkih stranaka, 24 koalicije i 24 nezavisna kandidata. Tako će se na kandidatskim listama naći čak 7.748 imena za koja će se birači opredjeljivati, a tok izbora pratiće 82 posmatrača, koliko ih se do sada prijavilo.

Sadašnje vlasti BiH, kako procenjuju analitičari, potvrdile su se kao najneefikasnije još od 1995. godine, što je rezultat komplikovanih koalicionih dogovora koji su doveli do blokade donošenja bitnih odluka, a BIH je zbog toga ostala tamo gde je bila i 2010. godine - zaglavljena na putu ka NATO savezu i Evropskoj uniji.