Trofejni tandem - Muta i Sale!

Nikolić i Đorđević se sa velikih takmičenja uvek vraćaju sa medaljama. Muta: u pitanju su ogroman rad i odricanja, pre svega igrača i Saleta.

Košarka 19.09.2014 | 10:30

Sedam velikih takmičenja - sedam medalja. Miroslav Nikolić se kao pomoćni trener u seniorskoj, ili glavni u juniorskoj i mladoj reprezentaciji uvek peo na pobedničko postolje. Tradiciju nije izneverio ni na Svetskom kupu u Španiji. Postao je svojevrsna amajlija nacionalnog tima.

- Ma nisam ja nastavio tradiciju, niti uspesi imaju veze sa amajlijom. U pitanju su ogroman rad i odricanja, pre svega igrača i Saleta Đorđevića. Od starta je verovao u medalju, uspeo je sve, od igračkog kadra do članova Stručnog štaba, pa potom, kroz utakmice, i ceo narod da uveri da možemo do postolja - kaže Nikolić, koji je i pre 20-ak godina sarađivao sa Đorđevićem.

Bio je u istoj ulozi, pomoćnog trenera, a Sale igrač reprezentacije, koji se, takođe uvek sa odličjem vraćao u Srbiju.

- Dugo se poznajemo, poseduje ogromnu harizmu, znanje, energiju. Uspeh u Španiji je samo potvrdio da je stručnjak vrhunske klase. Ne preterujem, već znam. Sve vreme je u košarci, od jutra do mraka. Perfekcionista je. Ništa ne prepušta slučaju, predviđanja bazira na podrobnim analizama. Sećam se kada smo pričali o Španiji, pre šampionata, da ako ne stigne do finala, da će pasti u četvrtfinalu. Ishod znate.

Ne zaboravlja Nikolić ni da pomene kompletnu logistiku, koja se retko pojavljujue u TV kadru.

- Kompletan stručni štab je uradio veliki posao, takođe Dejan Bodiroga, potpredsednik Saveza, koji je od starta verovao u Saleta, pa Dragan Tarlać, direktor muških selekcija, postavili su ozbiljan sistem. Nadam se da će nadgradnja biti nastavljena. Reprezentaciju možda gledate mesec, dva, ali za uspeh, kakav je bio u Španiji, rađeno je mnogo dugo. Narod i treba da slavi, ali mi praktično već sada krećemo sa pripremama za Evrobasket sledeće godine. Nije lako kada znate da naš Savez, jedan od najtrofejnijih u zemlji, ima budžet od par miliona evra, a ostali konkurenti, Španija, Turska, Francuska... broje po 70-80 miliona. Verujem da će nam neko pomoći, jer su Sale i momci pokazali da naša košarka ima ogromna potencijal i kvalitet u koji treba, da ne kažem mora, da se ulaže.

Kada pominje košarku, Nikolić ne misli samo na nacionalni tim, već kreće od mališana koji su tek "igrački prohodali".

- Pogledajte naše mlađe selekcije, ako nisu na samom vrhu, onda su tu, stepenik, dva niže, "podižu" srpsku zastavu na jedan od ona tri glavna jarbola na takmičenju. Razumem da je fudbal popularan sport, presrećan sam i kad vidim naše druge sjajne sportiste koji reprezentuju Srbiju van granica. Ali, nadam se da će se naći razumevanja i za košarku. Pa, mi smo košarkaška nacija.

U vreme dok se u Španiji rasplamsavala želja za medaljom, na drugom kraju kontinenta, u Kragujevcu, Radnički, koga je upravo Nikolić pre pet godina postavio na noge, polako se gasio... KLS će do ponedeljka čekati da se Kragujevčani izjasne da li će igrati u nacionalnom šampionatu.

- Ne znam šta bih vam rekao, osim da sam sada na birou za nezaposlene - pokušava Nikolić, kao uvek kada je teško, da unese malo raspoloženja.

Nije popularni Muta "vukao" Radnički samo kao trener...

- Ulagao sam i svoj novac, energiju, emociju. Žao mi je svih navijača i ljubitelja košarke koji su bili uz nas... Ali, više nisam mogao. Bilo je nekih ponuda, ali umoran sam više da, ne znam koji put, gradim iz temelja. Hoću da budem samo trener...

Miroslav Nikolić je bio pomoćnik na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. (srebro), EP u Španiji 1997. (zlato), a na SP u Atini (1998), EP u Francuskoj (1999) i SP u Španiji (srebro). Predvodio je mladu reprezentaciju SCG do evropskog zlata 2006. u Izmiru, i juniore (do 19 godina) do svetskog zlata u Novom Sadu (2007).
Aleksandar Đorđević je kao igrač sa reprezentacijom osvojo evropsku bronzu (1987) i zlato (1995, 1997), svetsko zlato (1998) i olimpijsko srebro (1996). Već na debitantskom takmičenju kao selektor, u Španiji je osvojio svetsko srebro.

U nekoliko navrata TV kamere u Španiji su su uhvatile kako Nikolić, tokom tajm-auta ili izmena, dira Miroslava Raduljicu za bradu.
- U tim momentima ne obraćam pažnju na TV kamere, počelo je to od starta priprema, diranje brade je sastavni deo komunikacije, dok pričamo o njegovoj igri. Prenošenje pozitivne energije. Nas dvojica se odavno poznajemo, još od SP za juniore, imamo sjajnu saradnju - objašnjava Nikolić, otkrivajući da je na slične načine razmenu pozitivne energije imao i sa ostalim igračima. - Na primer, Bjelici i Bogdanu sam dirao obrve, ali verovatno to kamermanima nije bilo zanimljivo.