Sunce hrani moždane ćelije

Manjak vitamina D pokazao se kao veliki faktro rizika za razvoj demencije Alchajmerove bolesti. Starijima se savetuje da obrate pažnju na simptome nedostatka vitamina D: dijareju, glavobolju, bol u zglobovima, hroničan umor.

Zdravlje 14.09.2014 | 19:12

NEDOSTATAK vitamina D može da prevagne i da osoba oboli od Alchajmerove bolesti, potvrđuju nedavna istraživanja. Iako su ranije studije utvrdile da su osobe sa niskim nivoom ovog važnog vitamina sklonije kognitivnim problemima, tek je ovo istraživanje dokazalo da manjak vitamina D dovodi do značajnog povećanja rizika od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Prema rezultatima studije, umereni nedostatak vitamina D donosio je povećan rizik od razvoja demencije bilo koje vrste za 53 odsto, a kod onih sa ozbiljnim nedostatkom za čak 125 procenata. Kada je u pitanju Alchajmerova bolest, kod osoba sa umerenim deficitom vitamina D, rizik od razvoja bio je za 69 odsto viši, a kod onih sa ozbiljnim vitaminskim manjkom za 122 procenata.

U ovom istraživanju učestvovalo je 1.658 osoba starih 65 i više godina, koje su bile u stanju da hodaju samostalno i na početku studije nisu imali demenciju, moždani ili srčani udar. Praćeni su tokom šest godina i mereno je koliki procenat njih je razvio Alchajmerovu bolest i druge tipove demencije i u kakvoj je to vezi sa nivoom vitamina D.

Ove studije su samo deo borbe protiv rastuće "epidemije" demencije, koja postaje ozbiljan globalni zdravstveni problem. Trenutno više od 44 miliona osoba boluje od nekog oblika demencije, a očekuje se da se do 2050. godine ta cifra utrostruči, kao posledica starenja populacije.

Što je prosečan životni vek duži, razni oblici demencije su sve učestaliji. U razvijenim zemljama, više od 70 odsto osoba sa demencijom starije je od 75 godina. Godine su jedan od najvećih faktora rizika za ove bolesti. Sve starija populacija dovela je do “buma” svih bolesti povezanih sa starenjem, pa se intenzivno istražuju mogućnosti kako da se ta oboljenja preveniraju ili drže pod kontrolom. Kako se na godine ne može uticati, naučnici polažu nade u sprečavanje loših navika koje su se pokazale kao faktor rizika za demenciju.

Švedska naučnica Laura Fratiljioni sa Karolinska instituta, koja sa grupom saradnika proučava faktore rizika koji dovode do pojave demencije, kako bi se radilo na strategiji prevencije, kaže da su njihova istraživanja pokazala da je rizik od bolesti delimično određen individualnom genetskom sklonošću. Ali, aktivno učešće u mentalnim, fizičkim i društvenim aktivnostima može da odloži ili umanji šanse za demenciju, jer doprinose očuvanju kognitivnih sposobnosti.

- Mozak, kao i drugi delovi tela, zahteva stimulaciju i vežbu da bi pravilno funkcionisao. Stariji ljudi koji aktivno žive imaju manju šansu da razviju neki od oblika demencija - dodaje profesorka Fratiljioni.

Ona je istraživanjima pokazala da su i fizički faktori važni za razvoj demencija - ne samo nizak i visok pritisak, već i dijabetes i gojaznost u srednjim godinama, povećavaju rizik od demencije posle sedamdesete.

Šta je dobro za srce, dobro je i za mozak. Isto bi se moglo reći i za vitamin D, koji je poslednjih godina naširoko hvaljen kao esencijalan u očuvanju zdravlja i prevenciji mnogih bolesti, poput arterioskleroze, osteoporoze, depresije, neplodnosti.

Starijim osobama se savetuje da obrate pažnju na simptome nedostatka vitamina D: učestalu dijareju, glavobolju, bol u zglobovima, hroničan umor. Kod ozbiljnog manjka ovog vitamina osoba oseća bolove u kostima i zglobovima, kao i mišićima i sveopštu malaksalost. Pri pojavi bilo kod simptoma treba uraditi ispitivanje nivoa vitamina D, i u dogovoru s lekarom promeniti način ishrane i po potrebi dodati vitamin D.

Ipak, poslednja otkrića ne znače da svi stariji ljudi treba da uzimaju nadoknadu vitamina D. Iako veoma značajan, ovaj vitamin može da bude opasan ako se uzima u prevelikim dozama. Višak ove supstance u organizmu izaziva mučninu, žeđ, povraćanje, proliv, gubitak apetita, smanjenje telesne težine, povećanje nivoa kalcijuma u krvi, što može dovesti do poremećaja srčanog ritma.

KAKO SMANjITI RIZIK?

* Izbegavajte zasićene i trans masti.

Mlečni proizvodi, meso i neke vrste ulja (kokosovo i palmino) sadrže zasićena ulja. Mnogi industrijski proizvodi, peciva i pržena hrana su puni trans masti. Smanjite unos linolne kiseline, koje ima u margarinu i nekim mlečnim proizvodima.

* Hranite se zdravo.

Povrće, leguminoze, i celovite žitarice treba da budu osnova vaše ishrane. Šaka orašastih plodova dnevno obezbediće dovoljno vitamina E, važnog u prevenciji. Jedite ribe hladnih mora (tuna, losos, skuša), najmanje dva puta nedeljno.

* Unosite dovoljno vitamina B12.

Probajte da hranom uneste dovoljno ovog vitamina za dnevne potrebe - 2,4 mg. Ako ne možete da unesete dovoljno vitamina E kroz ishranu, koristite suplement.

* Pažljivo sa multivitaminima. Izbegavajte bakar i gvožđe, a preparate gvožđa koristite samo ako ih lekar preporuči.

* Izbegavajte aluminijum.

Nemojte koristiti posuđe od aluminijuma za kuvanje, jer se povezuje sa rizikom od Alchajmerove bolesti. Koristite posuđe od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa.

* Vežbajte.

Redovno vežbajte najmanje po 40 minuta tri puta nedeljno. Aktivnost treba da bude u skladu s godinama, za osobe starije od 60 godina preporučuje se žustrija šetnja. Fondacija za borbu protiv Alchajmera uradila je istraživanje, po kojem osobe koje redovno vežbaju najmanje dva puta nedeljno mogu da umanje rizik od obe bolesti čak za 50 odsto.

* Ostanite mentalno i društveno angažovani.

Čitajte knjige i novine, rešavajte ukrštene reči i mozgalice, družite se sa prijateljima, redovno se bavite hobijem. Istraživanja pokazuju da mentalno angažovani ljudi mnogo ređe podležu demenciji.